Ženidba i udadba/9
- UGLED 9.
DEVOJKA, MATI
DEVOJKA: Šta me zovete?
MATI: Doveče će ti biti prsten.
DEVOJKA: Ala vragu...
MATI: Zar ti nije po volji?
DEVOJKA: Po volji, kad nema boljega.
MATI: Šta ćeš, ćerko, dosta si i sedila.
DEVOJKA: Ja znam. Da ste me udali kad sam bila od šesnaest godina, nego vi sve: „Mlada mi je devojka, mlada mi je devojka.“
MATI: Pak i jesi bila mlada.
DEVOJKA: Dabogme mlada, sad eto kako se udajem.
MATI: Pak šta će? Momak je lep, a vidi se i dobar biti. Uz to je jošt i bogat, pa kud ćeš više?
DEVOJKA (nasloni glavu na ruku, pa se zamisli).
MATI: Ajde šta si luda. Poznajem ja, ti ćeš biti srećna s njim.
DEVOJKA (kroz plač): Niti znam kakva mu je kuća, nit ima li što, nego ajd pa prsten.
MATI: Zaboga, devojko, ljudi nam kažu da vrlo dobro stoji. A drugo, bogme ćerko, i ti ne možeš mlogo probirati; malo ti je vreme prošlo, a drugi traže i novaca mlogo.
DEVOJKA (plače): Ja znam da sam nesrećna.
MATI: Ajde, nemoj biti luda! Tako sam i ja ludovala kad sam se prstenovala, pak posle, krasno zadovoljna.
DEVOJKA: Dabom’!, kad niste bili lepi!
MATI: Ajd bestraga; ja nisam bila lepa, nego ti s tom nogom!
DEVOJKA (plače): Sad mi se još podsmevajte.
MATI: No, dosta već, idi te gledaj za doveče!
DEVOJKA (ustane): Da ga đavo nosi i s prstenom i udajom! (Odlazi.)
MATI: Luda devojka! Ali tako svaka mora malo da prozanati. Ja sam jošt gore činila.
|