Женидба и удадба/10

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ОДЈЕЛЕНИЈЕ ПРВО
◄   УГЛЕД 9 УГЛЕД 10. УГЛЕД 11   ►



УГЛЕД 10.



ДЕВОЈЧИНА КУМАЧА И ПРЕЂАШЊА

МАТИ: О, Персо! Откуд ти тако?

КУМАЧА (пољуби је у руку): Ето и ја наканила се да видим шта ради Јулка.

МАТИ: Баш си добро дошла, довече је Јулкин прстен.

КУМАЧА: Је л истина? А ја сам чула нешто.

МАТИ: Од кога си чула?

КУМАЧА: Та већ говоре сви.

МАТИ: Кад бр’?

КУМАЧА: Е, ви знате какав је свет. - Је л’ добра прилика?

МАТИ: Врло добра. Баш сам задовољна.

КУМАЧА: Но, то ми је особито мило.

МАТИ: А шта ће, доста је и пробирала.

КУМАЧА: Та пробирати, то није ништа.

МАТИ: Ајде; па да гледамо после и тебе.

КУМАЧА: Е, за мене има јошт времена.

МАТИ: Шта има времена, треба да гледаш за себе. Доста си браћу служила.

КУМАЧА: Та. - А гди је Јулка?

МАТИ: Е - Јулка ти се забунила. Знаш како је.

КУМАЧА: Остаћу да јој помогнем. Само да јавимо мами.

МАТИ: Богами, баш добро. Ајде, скини ту мараму велику и рукавице, сад ће и Јулка доћи. (Одлази.)

КУМАЧА (скинула мараму, па се гледа на огледалу): А шта мени фали?


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.