Женидба и удадба/18

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ОДЈЕЛЕНИЈЕ ВТОРО
◄   УГЛЕД 6 УГЛЕД 7. УГЛЕД 1   ►



УГЛЕД 7.



ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊЕ


ДЕВОЈКА: Шта је тата тако викао?

МАТИ: Од Марића нема ништа.

ДЕВОЈКА: Забога, мамо, тако лепа прилика!

МАТИ: Ја знам, ал ти се не да отац ни осолити.

ДЕВОЈКА: Тако марите за мене! Та да вас псето толико служи, пак би се више бринули.

МАТИ: Јао, бог с тобом, ћерко, како то говориш?

ДЕВОЈКА: Па шта ме не дате кад ме човек иште.

МАТИ: Он те јошт није искао него је казао: да је знао, он би те сам узео. Па отац ти се боји: упустићемо ову прилику, а онај неће доћи, па шта ћемо онда.

ДЕВОЈКА: Како неће доћи, кад је казао?

МАТИ: Тражи јошт десет хиљада.

ДЕВОЈКА: Па додајте.

МАТИ: А откуда?

ДЕВОЈКА: Ако не пођем за Марића, ја ћу се убити, знате?

МАТИ: Кажи ти мени шта ћеш радити ако покваримо прстен, а Марић не дође?

ДЕВОЈКА: Ја ћу скочити у бунар од срамоте.

МАТИ: Е, видиш, ћерко, чувајмо оно што имамо у руци. Шта фали овом?

ДЕВОЈКА: Не фали му ништа, ал би волила за Марића.

МАТИ: Красан дечко, леп, смеран, да живиш код њега као госпођа.

ДЕВОЈКА: Мамо, и овај има каруце.

МАТИ: Е, видиш, па шта ћеш више.

ТЕТКА: И у картама стоје новци.

ДЕВОЈКА: Казивао ми је проводаџија.

МАТИ: Тако, ћерко, тако; знаш кад се онда покварило, били смо сви као убијени, па како би нам било да се опет случи.

ДЕВОЈКА: Е, па нека остане овај. Само да има друго име! Лазар, мамо, то не могу никако да трпим.

МАТИ: Па зови га Лазицом, Лаком, или како оћеш. И ја твом оцу кажем „Цицо“ место Ника, а тако и друге чине.

ТЕТКА: Мени мој каже „бабо,“ а ја њега „Мило“, па добро.

МАТИ: Та лако је за то, само нека је у другом добро.

ДЕВОЈКА (подскакује): Баш имам једно лепо име за њега!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.