Женидба и удадба/18
- УГЛЕД 7.
ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊЕ
ДЕВОЈКА: Шта је тата тако викао?
МАТИ: Од Марића нема ништа.
ДЕВОЈКА: Забога, мамо, тако лепа прилика!
МАТИ: Ја знам, ал ти се не да отац ни осолити.
ДЕВОЈКА: Тако марите за мене! Та да вас псето толико служи, пак би се више бринули.
МАТИ: Јао, бог с тобом, ћерко, како то говориш?
ДЕВОЈКА: Па шта ме не дате кад ме човек иште.
МАТИ: Он те јошт није искао него је казао: да је знао, он би те сам узео. Па отац ти се боји: упустићемо ову прилику, а онај неће доћи, па шта ћемо онда.
ДЕВОЈКА: Како неће доћи, кад је казао?
МАТИ: Тражи јошт десет хиљада.
ДЕВОЈКА: Па додајте.
МАТИ: А откуда?
ДЕВОЈКА: Ако не пођем за Марића, ја ћу се убити, знате?
МАТИ: Кажи ти мени шта ћеш радити ако покваримо прстен, а Марић не дође?
ДЕВОЈКА: Ја ћу скочити у бунар од срамоте.
МАТИ: Е, видиш, ћерко, чувајмо оно што имамо у руци. Шта фали овом?
ДЕВОЈКА: Не фали му ништа, ал би волила за Марића.
МАТИ: Красан дечко, леп, смеран, да живиш код њега као госпођа.
ДЕВОЈКА: Мамо, и овај има каруце.
МАТИ: Е, видиш, па шта ћеш више.
ТЕТКА: И у картама стоје новци.
ДЕВОЈКА: Казивао ми је проводаџија.
МАТИ: Тако, ћерко, тако; знаш кад се онда покварило, били смо сви као убијени, па како би нам било да се опет случи.
ДЕВОЈКА: Е, па нека остане овај. Само да има друго име! Лазар, мамо, то не могу никако да трпим.
МАТИ: Па зови га Лазицом, Лаком, или како оћеш. И ја твом оцу кажем „Цицо“ место Ника, а тако и друге чине.
ТЕТКА: Мени мој каже „бабо,“ а ја њега „Мило“, па добро.
МАТИ: Та лако је за то, само нека је у другом добро.
ДЕВОЈКА (подскакује): Баш имам једно лепо име за њега!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|