Ženidba i udadba/18
- UGLED 7.
DEVOJKA, PREĐAŠNjE
DEVOJKA: Šta je tata tako vikao?
MATI: Od Marića nema ništa.
DEVOJKA: Zaboga, mamo, tako lepa prilika!
MATI: Ja znam, al ti se ne da otac ni osoliti.
DEVOJKA: Tako marite za mene! Ta da vas pseto toliko služi, pak bi se više brinuli.
MATI: Jao, bog s tobom, ćerko, kako to govoriš?
DEVOJKA: Pa šta me ne date kad me čovek ište.
MATI: On te jošt nije iskao nego je kazao: da je znao, on bi te sam uzeo. Pa otac ti se boji: upustićemo ovu priliku, a onaj neće doći, pa šta ćemo onda.
DEVOJKA: Kako neće doći, kad je kazao?
MATI: Traži jošt deset hiljada.
DEVOJKA: Pa dodajte.
MATI: A otkuda?
DEVOJKA: Ako ne pođem za Marića, ja ću se ubiti, znate?
MATI: Kaži ti meni šta ćeš raditi ako pokvarimo prsten, a Marić ne dođe?
DEVOJKA: Ja ću skočiti u bunar od sramote.
MATI: E, vidiš, ćerko, čuvajmo ono što imamo u ruci. Šta fali ovom?
DEVOJKA: Ne fali mu ništa, al bi volila za Marića.
MATI: Krasan dečko, lep, smeran, da živiš kod njega kao gospođa.
DEVOJKA: Mamo, i ovaj ima karuce.
MATI: E, vidiš, pa šta ćeš više.
TETKA: I u kartama stoje novci.
DEVOJKA: Kazivao mi je provodadžija.
MATI: Tako, ćerko, tako; znaš kad se onda pokvarilo, bili smo svi kao ubijeni, pa kako bi nam bilo da se opet sluči.
DEVOJKA: E, pa neka ostane ovaj. Samo da ima drugo ime! Lazar, mamo, to ne mogu nikako da trpim.
MATI: Pa zovi ga Lazicom, Lakom, ili kako oćeš. I ja tvom ocu kažem „Cico“ mesto Nika, a tako i druge čine.
TETKA: Meni moj kaže „babo,“ a ja njega „Milo“, pa dobro.
MATI: Ta lako je za to, samo neka je u drugom dobro.
DEVOJKA (podskakuje): Baš imam jedno lepo ime za njega!
|