Женидба Милоша Обилића/27

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ЧИН III
◄   ПОЈАВА VI ПОЈАВА VII ПОЈАВА VIII   ►

ПОЈАВА VII
У собу улети Грабанцијаш.

ГРАБАНЦИЈАШ:

Стојте!

(Махне над свима штапићем и камо се која гдје затекла, тако се свака и скамени.)

Кам на камо чврсто стоји,
Санак своје жртве броји,
Ноћ се спрема,
Гора др’јема
Над свијетом слази сан;
Стојте, стојте,
Не чекајте;
Камен спава ноћ и дан!

(Приђе Равијојли и такнув је штапом, зове:)
 
Равијојло!

РАВИЈОЈЛА (кроза сан):

Хој!

ГРАБАНЦИЈАШ (напери штапић њеним грудима):

Мрак у гори,
Ноћ у доли;
Тамом пути
Обасути,
Небо, земља спи;
Над планином
И урвином
Дижемо се ми.

(Полази назатке излазу. Равијојла са опруженим рукама, ступа за њим и нестаде их у коридору. — Олуја једнако. За позорницом чује се мушки хор.)

МУШКИ ХОР:

Раскрили шимшир-врата,
Невјесто мила,
Да соко златопери
Не ломи крила.
Из двора нева кличе,
Сватове виче:
Откуд ми свати, пошли,
Добро ми дошли!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 93 године.