Женидба Милоша Обилића/28

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ЧИН III
◄   ПОЈАВА VII ПОЈАВА VIII ПОЈАВА IX   ►

ПОЈАВА VIII
Улазе два пажа и стају пред врата. Цар Лазар, царица Милица, Милош н свати властеле улазе. Сви су сватовски окићени цвијећем.

ЦАР И ЦАРИЦА:

Што су моме заћутале?
Зар су сустале?

СВАТИ:

Што ли стоје као ст’јене
Н’јеме ледене?

МИЛОШ (потрчи тамо):

Шта је ово? (јаукне). Ха, та оне
Већ су биле ту!

ЦАР И ЦАРИЦА:

Шга то збориш?

МИЛОШ (као махнит појури излазу):

Равијојла!

ХОР ВИЛА И ВИЛЕЊАКА (за позорницом):

Ха, ха, ма, ха!

МИЛОШ:

Ах, оне су! Равијојла!
Зв’јездо моја, санче мој!
Узеше те проклетници,
Отргоше живот мој!
Равијојла, Равијојла,
Одзови се мени сад;
Чуј, како ме мори боља,
Порушени срца над!

ВИЛЕ И ВИЛЕЊАЦИ (за позорницом):

Ха, ха, ха, ха!

ЦАР И ЦАРИЦА:

Обилићу, казуј, шта је?
Ко опчини моме те?

МИЛОШ:

Св’јетли царе, с мрачне горе
Бродарица то је зла
Опчинила ове дворе,
Равијојлу одвела.

ЦАР:

Шта? Одвела? — За њом момци!

ВЛАСТЕЛА (ваде мачеве):

За њом, за њом, хајдмо сви!

МИЛОШ:

За њом журте, храбри гонци,
Стићи ћемо вилу ми!

(За поаорницом се чује дрека Грабанцијашева. Олуја и потмула ломљава. У исто вријеме улети Марта)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 93 године.