Ženidba Miloša Obilića/27
| ◄ POJAVA VI | POJAVA VII | POJAVA VIII ► |
POJAVA VII
U sobu uleti Grabancijaš.
GRABANCIJAŠ:
Stojte!
(Mahne nad svima štapićem i kamo se koja gdje zatekla, tako se svaka i skameni.)
Kam na kamo čvrsto stoji,
Sanak svoje žrtve broji,
Noć se sprema,
Gora dr’jema
Nad svijetom slazi san;
Stojte, stojte,
Ne čekajte;
Kamen spava noć i dan!
(Priđe Ravijojli i taknuv je štapom, zove:)
Ravijojlo!
RAVIJOJLA (kroza san):
Hoj!
GRABANCIJAŠ (naperi štapić njenim grudima):
Mrak u gori,
Noć u doli;
Tamom puti
Obasuti,
Nebo, zemlja spi;
Nad planinom
I urvinom
Dižemo se mi.
(Polazi nazatke izlazu. Ravijojla sa opruženim rukama, stupa za njim i nestade ih u koridoru. — Oluja jednako. Za pozornicom čuje se muški hor.)
MUŠKI HOR:
Raskrili šimšir-vrata,
Nevjesto mila,
Da soko zlatoperi
Ne lomi krila.
Iz dvora neva kliče,
Svatove viče:
Otkud mi svati, pošli,
Dobro mi došli!
|