Женидба Милоша Обилића/27
| ◄ ПОЈАВА VI | ПОЈАВА VII | ПОЈАВА VIII ► |
ПОЈАВА VII
У собу улети Грабанцијаш.
ГРАБАНЦИЈАШ:
Стојте!
(Махне над свима штапићем и камо се која гдје затекла, тако се свака и скамени.)
Кам на камо чврсто стоји,
Санак своје жртве броји,
Ноћ се спрема,
Гора др’јема
Над свијетом слази сан;
Стојте, стојте,
Не чекајте;
Камен спава ноћ и дан!
(Приђе Равијојли и такнув је штапом, зове:)
Равијојло!
РАВИЈОЈЛА (кроза сан):
Хој!
ГРАБАНЦИЈАШ (напери штапић њеним грудима):
Мрак у гори,
Ноћ у доли;
Тамом пути
Обасути,
Небо, земља спи;
Над планином
И урвином
Дижемо се ми.
(Полази назатке излазу. Равијојла са опруженим рукама, ступа за њим и нестаде их у коридору. — Олуја једнако. За позорницом чује се мушки хор.)
МУШКИ ХОР:
Раскрили шимшир-врата,
Невјесто мила,
Да соко златопери
Не ломи крила.
Из двора нева кличе,
Сватове виче:
Откуд ми свати, пошли,
Добро ми дошли!
|