Вучистрах/2

Извор: Викизворник
Вучистрах
Писац: Петар Канавелић
Пролог други




Пролог други


O signori, ben venuti [господо, добро дошли],
     весео вечер свијем буди!
     Комедију нашу чути
     видим од вас гди свак жуди;
la qual benche sia antica [која премда је стара] 5
     и изнова мало има,
     соспета [сумње] је од велика
     дифетозијем [неваљалим] садањима;
и н’је мјеста ни кантуна [кута]
     гдје се од њој не дискора [говори]: 10
     да је крцата, да је пуна
     и венена [отрова] и ранкора [пизме].
Ја вам могу р’јет синчеро [искрено],
     ер сву ум’јем напамети,
     che mai ciò sia vero [да то није истииа], 15
     хоћете исти ви виђети:
Di dar questo mal odore [да даду овај зли глас]
     конклуџаше међу њима
     од ње њеки ки говоре
     да ми јесмо без анима. 20
Se per tali с’ hann’ spacciato [aкo су нас таковима разгласили],
     senza menda [без мане] они јесу,
     e hann’ con questo palesato [и овиме су показали]
     да њих гриње велике су.
Chi ha piaga [ко болује од paнe] no ничему 25
     чут не може ни виђети
     quei ferri [она гвожђа] ки ће њему
     месо изрезат, л’јек дон’јети.
Ну con questi alle prese [c овима до шака]
     никако нам доћ не ваља, 30
     зашто ками наше импрезе [грба]
     tira il ferro, non la paglia [притеже гвожђе a не сламу].
Њеки су се зло припали,
     када по[д] њим кључ видјеше,
     да не бисмо палезали [открили] 35
     ш њим њихове скровне беше.
И то ћу вас ачертати [увјерити]
     да кључ уз мач ми хранимо,
     багоче им за дизати,
     кад успазе наше анимо; 40
јер il palco è la piazza
     delle loro azioni [позорница је поље њиховмјех дјела],
     a њихова иста фаца
     serve al riso per li sproni [потиче на смијех].
A одвеће луди јесу 45
     они од мача страх имати:
     њихова се срца тресу
     од велике малињитати [злобе].
Кад би ови боријози [охоли]
     једном добро разазнали 50
     колико смо спиритози [досјетљиви],
     инако би говорили.
Тројанскога они од коња
     да су изишли сви се хвале,
     бестијала [живииског] зато воња 55
     и св’јести су бестијале.
Бjec несв’јесна њих надима,
     с димом живу, ко сви знамо;
     усиона ми се од дима
     ко Разборни уклањамо. 60
И ере смо скопришкали
     да нас с дима боли глава,
     affatto [сасвим] смо ми зморцали [угасили]
     uno zocco che fumava [пањ што је горио],
A никако мрзећ није 65
     дим мирисан наш’јем сенси;
     ма смо далек Арабије,
     ove nascon li incensi [гдје роди тамјан].
Р’јет ће од људн ова феца
     che fo parte da vipera [да играм улогу змије]: 70
     највеће онда змија пеца
     кад се плеше, тиче ал’ тјера.
Комедију речитати [приказати]
     non per altro [не с другог разлога] ми желимо
     нег да вами уживати 75
     questa sera [вечерас] ми чинимо.
Chi son questi [ко су ови]? познаћете
     нашу ацијон [дјело] који грубе,
     ер угледат њих нећете
     кривит образ, цјерит зубе. 80
Уто се од вас ми надамо
     имат грату удијенцу [мио послух]
     нека ласн’је сопортамо [поднесемо]
     одијозу [мрску] њих презенцу [присутност].





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Петар Канавелић, умро 1719, пре 305 година.