СКАЗАЊЕ ПРВО
Говор први
Крунослава, краљица, сама у камари пјева под китару ову пјесан
О силна љубави,
св’јем св’јетом господи —
ти узе не стави
икад мој слободи:
заман је тва сила 5
могућа, немила!
Нећеш придобити
ово срце моје:
слободне ће бити
од стр’јеле теј твоје 10
краљевске ме жеље —
весеље, весеље!
Нејмам страха ја
ударца од твога,
зашто сам мразнија 15
од леда истога;
неће ме ражећи
тви плами мрзећи!
Један сл’јеп, го један,
ко cи ти, љубави, 20
н’је могућ ни вр’један
у робство да стави
слободне ме жеље —
весеље, весеље!
