Владислав/24

ДЕЈСТВО ЧЕТВРТО

ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ

ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ

(Соба код Владислава)

Владислав (сам).

Ивица је утекао, безобразна га је Смиљка пустила, два непријатеља натоварише ми се на главу. Ха, проклета девојко, зашто ниси у животу, да искусиш терет освете моје. Ивица и Владимир, два очарана стуба о која увек величина моја удара. Подли робови безбројно ме окружују, и ни у једног снаге, да ме ових сатана ослободе. Сам морам да крчим путове, сам да се са судбом борим, докле кроз подивљачене трагове мога замршеног стања на чистину не изиђем.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.