Владислав/25
| ◄ ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ | ПОЗОРЈЕ ЧЕТВРТО | ПОЗОРЈЕ ПЕТО ► |
ПОЗОРЈЕ ЧЕТВРТО
Зарица, бивши.
ВЛАДИСЛАВ: Шта те к мени доводи?
ЗАРИЦА: Светли краљу, не носим ти најпријатније гласове. Елемаг се с војском приближује.
ВЛАДИСЛАВ: Елемаг? Сатана из тебе говори.
ЗАРИЦА: Вести јављају да је гору Им претурио, и сад се у великој пољани находи.
ВЛАДИСЛАВ: Ко управља нашом војском?
ЗАРИЦА: Војвода Радомир.
ВЛАДИСЛАВ (уплашено): Радомир? Несрећна ће ми ова војна бити. Нек' се збаци, и други на место њега постави.
ЗАРИЦА: Светли краљу, Радомир је на гласу војвода.
ВЛАДИСЛАВ: Нек' је сам сатана, нећу да чујем име Радомир.
ЗАРИЦА: Ал' је и Ивица с Елемагом у сојузу, па ко ће их надвладати?
ВЛАДИСЛАВ: Ивица, Ивица? Подземни дух твој језик оружа.
ЗАРИЦА: Ивица је кажу причина, што је Елемаг своју војску прибрао. Њихова је сила голема. Наши су од њиховог имена пристрашени. Једно само твоје присуствије могло би им отпор дати.
ВЛАДИСЛАВ: Елемаг, Ивица, ја немам ни најмање снаге данас. Нека Несторица управитељство прими. Али шта Несторица, и Несторица је издајник.
ЗАРИЦА: краљу, није Несторица издајник. Његове су прси готове за краља свога и краљевину крв пролити.
ВЛАДИСЛАВ: Јесу ли готове, старче, јесу ли готове? Иди, нек' прибере војску. Сам ћу их против бунтовника предводити. Мислиш ли ти, да сам ја жена? Очима си, ако слеп био ниси, видети могао, ко је Владислав.
ЗАРИЦА: краљу, ко је игда о твојој храбрости посумњао?
ВЛАДИСЛАВ: Иди, дакле, испуните заповест. Скоро ће се мени разведрити. (Зарица отиде). Страховито се облак над главом ми шири; громови се купе. Ал' не унивај, Владиславе, судбина те је давно за свог господара признала.
|