Владислав/23
| ◄ ПОЗОРЈЕ ПРВО | ПОЗОРЈЕ ДРУГО | ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ ► |
ПОЗОРЈЕ ДРУГО
Косара (сама).
О, зашто ми немо слутење притискује тако душу! Ништа нисам нашла, што би ми подозрев подигло, и опет канда ми се вечита ноћ приближује. О, ако што буде, ако му се на путу што пригоди! Жалостна Косаро, са сузама си га испросила, са сузама да га испратиш! Зашто да га самог пустим, да ми ни један час спокојан не буде? Не, нећеш ти сам поћи, драги Владимире, Косара ће твоја с тобом ићи, или, ако не допустиш, за тобом; делиће сву судбу верно и дружевно. Својом опасношћу одбијаће опасности твоје, скупоцена главо, и само преко моје несреће нек' те рука пакости достигне.
(Подуго ћути жалостно погружена, затим полако отиде).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|