Владислав/24
| ◄ ПОЗОРЈЕ ДРУГО | ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ | ПОЗОРЈЕ ЧЕТВРТО ► |
ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ
(Соба код Владислава)
Владислав (сам).
Ивица је утекао, безобразна га је Смиљка пустила, два непријатеља натоварише ми се на главу. Ха, проклета девојко, зашто ниси у животу, да искусиш терет освете моје. Ивица и Владимир, два очарана стуба о која увек величина моја удара. Подли робови безбројно ме окружују, и ни у једног снаге, да ме ових сатана ослободе. Сам морам да крчим путове, сам да се са судбом борим, докле кроз подивљачене трагове мога замршеног стања на чистину не изиђем.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|