Владислав/22

ДЕЈСТВО ЧЕТВРТО

ПОЗОРЈЕ ПРВО

ДЕЈСТВО ЧЕТВРТО

(Соба код Владимира)

ПОЗОРЈЕ ПРВО

Владимир и Косара.

ВЛАДИМИР: Је ли срећан Владислав?
КОСАРА: О, краљу, не знам како ћу његово стање да толкујем. На срцу му црна туга почива.
ВЛАДИМИР: Срећа је, Косаро моја, бодљем неспокојства окружена.
КОСАРА: Свака његова реч носи име Владимирово. Благо земље и твоје и његове, каже, захтева твоје присуствије. У цркви ми се заклео, да ти ништа неће бити.
ВЛАДИМИР: Сиромах Владислав, њему велика невоља узнемирава утробу. Колико могу, радо ћу му помоћи.
КОСАРА: Крст ти шиље и свето јевангелије за знак његовог пријатељства, и опет . . .
ВЛАДИМИР: Опет те сумња у немир доводи? О, немој краљице, грех је велики на брата свог подозревати.
КОСАРА: Чудно се лице, краљу мој, код Владислава изменило. Нема оног изгледа, оне светлости. Његове очи, дубоко у лицу закопане, нигда мирно не почивају. Страхота је и погледати га само.
ВЛАДИМИР: Тешка брига сваку ведрину сахрањује. Буди спокојна, Владимир ће му ране залечити.
КОСАРА: Хоће ли? (Тргне се). О, бедно је стање онога, који се за другог брине.
ВЛАДИМИР: Разведри се, љубо. Нашто мислима место у недрима без нужде уступати? Владислав је твој брат. Сродни савез уплео је међу нама ружичне ланце, који се лако не кидају. — Косаро, ја одлазим; буди у земљи мати на место Владимира, не дај да самољубије бојара отсуствије моје на губитак земље обрати. С Богом, скоро ћемо се опет видети, и, ако прилика допусти, позваћу ти и самог Владислава. Пред мојим очима нек' помири брат и сестра устрањена чувства своја. (Отиде).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.