Библија (Бакотић) : Рута
| ←Судије | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
1. Самуилова→ |
Глава 1.[уреди]
1 У време судија би глад у земљи. Један човек из Витлејема Јудина отиде са женом својом и са два сина своја у земљу Моавску, да проведе тако неко време.
2 Име том човеку беше Елимелех, а жени му Нојемина, а два сина његова зваху се Малон и Хелеон. Они бијаху Ефраћани, из Витлејема Јудина. Дошавши у земљу Моавску, настанише се онде.
3 Елимелех, муж Нојеминин, умре, и она оста са два сина своја.
4 Они се оженише женама Моавкама, од којих једној беше име Орфа а другој Рута, и живеше онде око десет година,
5 па умреше обојица, Малон и Хелеон; и Нојемина оста без два сина своја и без мужа свога.
6 После тога се она подиже са снахама својим, да напусти земљу Моавску, јер чу у земљи Моавској да је Господ походио народ свој и дао му хлеба.
7 Она изиђе из места где становаше, праћена од две снахе своје, и крену да се врати у земљу Јудину.
8 Нојемина рече тада двема снахама својим; идите, вратите се свака у дом матере своје! Господ нек вам буде добар, као што сте ви биле добре онима који су умрли и мени!
9 Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свога! И она их пољуби. Оне подигоше глас и заплакаше,
10 и рекоше јој: Не, ми ћемо ићи с тобом у твој народ.
11 Нојемина им рече: Вратите се, кћери моје! Што бисте ишле са мном? Зар ја још имам синова у утроби својој који би вам могли постати мужеви?
12 Вратите се, кћери моје, идите! Ја сам сувише стара да бих се могла преудати. А и да речем: Имам још наде, а и да се још ноћас с мужем нађем, и да родим синове, зар бисте их ви чекале док одрасту,
13 зар ћете се због тога одрећи да се удате? Не, кћери моје!, јер сам ја с вас у великој жалости, што се рука Господња подигла на мене.
14 И оне опет подигоше глас и заплакаше се. Орфа пољуби свекрву своју, али Рута оста код ње.
15 Нојемина рече Рути: Ето, јетрва се твоја врати к народу своме и к боговима својим; врати се и ти као и јетрва твоја.
16 Рута одговори: Не наговарај ме да те оставим и да се од тебе окренем. Куд идеш ти ићи ћу и ја, где се ти настаниш настанићу се и ја; твој ће народ мени мој народ бити и твој Бог мој Бог;
17 где ти умреш умрећу и ја, и онде ћу бити сахрањена. Господ нек ме најгоре казни ако ће ме друго што осим саме смрти раставити од тебе.
18 Кад Нојемина виде одлуку њену да иде с њом, преста је одвраћати.
19 Оне отидоше заједно до Витлејема. А кад стигоше у Витлејем, сав се народ гану с њих, и жене говораху: Је ли то Нојемина?
20 Она им рече: Не зовите ме више Нојемина[1], него ме зовите Мара[2], јер ме Свемоћни напуни жалости.
21 Свега сам имала кад сам отишла а празну ме врати Господ. Што да ме зовете Нојемина, кад ме Господ осуди и Свемоћни ме уцвели?
22 Тако се вратише из земље Моавске Нојемина и снаха њена Рута, Моавка. Оне стигоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.
Глава 2.[уреди]
1 Нојемина је имала једног рођака мужа свога. Он беше моћан и богат човек, од породице Елимелехове и зваше се Воз.
2 Рута Моавка рече Нојемини: Пусти ме, молим те, да идем да пабирчим класје у поље оног пред чијим очима милост нађем. Она јој одговори: Иди, кћери моја.
3 Она отиде на једну њиву да пабирчи за жетеоцима. И деси јој се да она њива припадаше Возу, који беше од породице Елимелехове.
4 И гле, Воз дође из Витлејема, и он рече жетеоцима: Господ с вама! Они му одговорише: Благословио те Господ!
5 И Воз рече слузи своме, коме беше поверио да надгледа жетеоце: Чија је та млада?
6 И слуга којем он беше поверио да надгледа жетеоце одговори му: То је млада Моавка која се вратила с Нојемином из земље Моавске.
7 Она рече: Допустите ми да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И од јутрос, од кад је дошла, па до сада једнако је на ногама, само што се мало у кући одморила.
8 Воз рече Рути: Слушај, кћери моја, не иди на другу њиву да пабирчиш, не одлази одавде него остани с мојим девојкама.
9 Гледај на којој њиви оне жању па иди к њима. Наредио сам момцима својим да те нико не дира. А кад ожедниш иди к ведрима и пићеш што моје слуге захитају.
10 Тада она паде на лице своје, поклони се до земље, и рече му: Како нађох милост пред очима твојим, да погледаш на мене, која сам туђинка?
11 Воз јој одговори: Чуо сам ја све што си чинила за свекрву своју по смрти мужа свога, и како си оставила оца свога и матер своју и домовину своју, да дођеш к народу који пре ниси знала.
12 Господ да ти плати за дело твоје и да ти награда твоја буде потпуна од Господа, Бога Израиљева, под чија си крила дошла да се склониш!
13 А она рече: Ах, само да нађем милост пред очима твојим, господару! Јер си ме утешио и проговорио си срцу слушкиње своје, ако и нисам као једна од слушкиња твојих.
14 Кад би време ручку, Воз рече Рути: Дођи овамо и једи хлеба, и умочи залогај свој у оцат. Она седе поред жетелаца. Доадоше јој пржених зрна, и она једе и насити се, и скупи оно што јој претече.
15 Затим уста да пабирчи. Воз даде својим момцима ову заповест: Нека она пабирчи и међу сноповима, и не сметајте јој,
16 него испуштајте од руковети по неко класје, и пустите је нека купи и ништа јој не пребацујте.
17 Она пабирчи по њиви до вечера, и оврше што напабирчи. И дође око једне ефе јечма.
18 Она то узе и врати се у град, и свекрва њезина виде што она беше напабирчила. Рута извади оно што јој беше претекло од ручка и даде јој.
19 Свекрва јој рече: Где си пабирчила данас, где си радила? Да је благословен онај који је погледао на те! И Рута каза свекрви својој код кога је радила и рече: Човек код кога сам радила зове се Воз.
20 Нојемина рече снаси својој: Да га благослови Господ, који је милосрдан живима, као што је био и онима који су умрли! Тај је човек нама род, рече јој још Нојемина-, и он је један од откупитеља наших.
21 Рута Моавка дода: Он ми је и ово рекао: Остани с мојим слугама докле не сврше сву жетву моју.
22 А Нојемина рече Рути, снаси својој: Добро је, кћери моја, да идеш с његовим девојкама и да се не нађеш на другој њиви.
23 И она оста с девојкама Возовим пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична. И она становаше код свекрве своје.
Глава 3.[уреди]
1 Рече јој Нојемина, свекрва њезина: Кћери моја, бринем се да ти нађем починка, да би срећна била.
2 Није ли нам Воз, са чијим си девојкама била, род? Гле, он треба ноћас да веје јечам на гумну.
3 Умиј се и намажи се, и обуци хаљине своје, па иди на гумно. Али не очитуј му се докле не сврши да једе и пије.
4 А кад он легне, посматрај место где легне, а после отиди, придигни покривач с ногу његових и лези онде. Он ће ти сам казати шта имаш да радиш.
5 Она јој одговори: Учинићу све како си ми казала.
6.Она отиде на гумно и учини све као што јој беше свекрва наредила.
7 Воз једе и пи, и срце његово беше расположено. Он леже код једног стога. Тада се Рута приближи к њему, подиже полако покривач с ногу његових и леже.
8 Усред ноћи трже се човек, обрну се, и гле, једна жена лежаше код ногу његових.
9 Он јој рече: Ко си? – Она одговори: Ја сам, Рута, слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ти откупитељ мој.
10 А он рече: Господ да те благослови, кћери моја! Ово твоје последње дело још више за те говори него ли прво, јер ти ниси тражила младиће, ни сиромашне ни богате.
11 И сад, кћери моја, не бој се; што ти речеш учинићу ти, јер сва врата народа мога[3] знају да си ваљана жена.
12 Истина је да сам ти ја откупитељ, али има један још ближи од мене.
13 Преноћи овде, а сутра ако те хтедне он откупити, добро, нека те откупи; ако ли те не хтедне откупити, откупићу те ја. Жив је Господ! Спавај до јутра.
14 Она оста лежећи код ногу његових до јутра, и уста док још не могаше човек човека распознати. Воз рече: Да се не зна да је жена долазила на гумно.
15 И дода: Дај огртач који имаш на себи, и придржи га. Она га придржа, и он јој измери шест мера јечма које напрти на њу. Затим се он врати у град.
16 Рута се врати свекрви својој, и Нојемина рече: Јеси ли ти, кћери моја? Рута јој каза све што за њу учини онај човек.
17 Она јој још рече: Дао ми је ово шест мера јечма говорећи: Нећеш се вратити празна свекрви својој.
18 Нојемина јој рече: Буди мирна, кћери моја, да видиш на што ће то изићи; јер се онај човек неће смирити док још данас не сврши ову ствар.
Глава 4.[уреди]
1 Воз изиђе на градска врата и седе онде. И гле, наиђе онај откупитељ за кога Воз беше говорио. Воз му рече: Ходи овамо и сели овде. И он дође и седе.
2 Воз узе тада десет људи између градских старешина и рече: Поседајте овде. И они поседаше.
3 Затим рече оном откупитељy: Нојемина, која се вратила из земље Моавске, продала је њиву која је била брата нашега Елимелеха.
4 Нашао сам да је потребно да ти то јавим и да ти кажем: Узми је пред становницима и пред старешинама народа мога. Ако ћеш откупити, откупи а ако нећеш, кажи ми, да знам, јер пред тобом нема другога који би имао право да откупи, а за тобом имам то право ја. И он одговори: Откупићу.
5 Воз рече: У који дан узмеш њиву из руке Нојемине, узећеш је и из руке Руте Моавке, жене умрлога, да подигнеш име умрломе у наслеђу његовом.
6 И онај откупитељ одговори: Не могу откупити, јер бих разасуо наслеђе своје. Прими ти на себе моје право откупа, јер ја не могу откупити.
7 У старо време беше обичај у Израиљу да би се утврдио сваки уговор откупа или размене -, да један изује обућу своју и да је другоме. То се у Израиљу сматраше као знак потврде.
8 И тако онај који имаше право откупа рече Возу: Узми ти то на себе! И изу обућу своју.
9 Тада Воз рече старешинама и свему народу: Ви сте данас сведоци да сам откупио из руке Нојеминине што је год било Елимелехово и све што је било Хелеоново и Малоново,
10 и да сам узео себи за жену Руту Моавку, жену Малонову, да подигнем име умрлому у наслеђу његовом, да се не би збрисало име умрлога међу браћом његовом и у месту његовом. Ви сте данас сведоци!
11 Сав народ који беше на градским вратима и старешине рекоше. Сведоци смо! - Да да Господ да жена која улази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обе сазидаше дом Израиљев! Покажи снагу своју у Ефрати, и стеци име себи у Витлејему!
12 Од порода које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса кога роди Тамара Јуди.
13 Воз узе Руту, која му поста жена и он пође с њом. Господ даде Рути да затрудни и она роди сина.
14 Рекоше жене Нојемини: Благословен да је Господ који те не остави данас без откупитеља, чије ће се име прославити у Израиљу!
15 Ово ће дете укрепити душу твоју и биће помоћ старости твојој, јер га роди снаха твоја која те воли и која ти више вреди од седам синова.
16 Нојемина узе дете и метну га на крило своје и би чувар његов.
17 Суседе наденуше му име, кад им рекоше: Роди се син Нојемини!, и прозваше га Овид. Он би отац Јесеја, оца Давидова.
18 Ово је потомство Фаресово:
19 Фарес роди Ecрома; Ecром роди Арама; Арам роди Аминадава;
20 Аминадав роди Насона; Насон роди Салмона;
21 Салмон роди Воза; Воз роди Овида!
22 Овид роди Јесеја; а Јесеј роди Давида.