Biblija (Bakotić) : Ruta
| ←Sudije | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
1. Samuilova→ |
Glava 1.[uredi]
1 U vreme sudija bi glad u zemlji. Jedan čovek iz Vitlejema Judina otide sa ženom svojom i sa dva sina svoja u zemlju Moavsku, da provede tako neko vreme.
2 Ime tom čoveku beše Elimeleh, a ženi mu Nojemina, a dva sina njegova zvahu se Malon i Heleon. Oni bijahu Efraćani, iz Vitlejema Judina. Došavši u zemlju Moavsku, nastaniše se onde.
3 Elimeleh, muž Nojeminin, umre, i ona osta sa dva sina svoja.
4 Oni se oženiše ženama Moavkama, od kojih jednoj beše ime Orfa a drugoj Ruta, i živeše onde oko deset godina,
5 pa umreše obojica, Malon i Heleon; i Nojemina osta bez dva sina svoja i bez muža svoga.
6 Posle toga se ona podiže sa snahama svojim, da napusti zemlju Moavsku, jer ču u zemlji Moavskoj da je Gospod pohodio narod svoj i dao mu hleba.
7 Ona iziđe iz mesta gde stanovaše, praćena od dve snahe svoje, i krenu da se vrati u zemlju Judinu.
8 Nojemina reče tada dvema snahama svojim; idite, vratite se svaka u dom matere svoje! Gospod nek vam bude dobar, kao što ste vi bile dobre onima koji su umrli i meni!
9 Da vam da Gospod da nađete počinak svaka u domu muža svoga! I ona ih poljubi. One podigoše glas i zaplakaše,
10 i rekoše joj: Ne, mi ćemo ići s tobom u tvoj narod.
11 Nojemina im reče: Vratite se, kćeri moje! Što biste išle sa mnom? Zar ja još imam sinova u utrobi svojoj koji bi vam mogli postati muževi?
12 Vratite se, kćeri moje, idite! Ja sam suviše stara da bih se mogla preudati. A i da rečem: Imam još nade, a i da se još noćas s mužem nađem, i da rodim sinove, zar biste ih vi čekale dok odrastu,
13 zar ćete se zbog toga odreći da se udate? Ne, kćeri moje!, jer sam ja s vas u velikoj žalosti, što se ruka Gospodnja podigla na mene.
14 I one opet podigoše glas i zaplakaše se. Orfa poljubi svekrvu svoju, ali Ruta osta kod nje.
15 Nojemina reče Ruti: Eto, jetrva se tvoja vrati k narodu svome i k bogovima svojim; vrati se i ti kao i jetrva tvoja.
16 Ruta odgovori: Ne nagovaraj me da te ostavim i da se od tebe okrenem. Kud ideš ti ići ću i ja, gde se ti nastaniš nastaniću se i ja; tvoj će narod meni moj narod biti i tvoj Bog moj Bog;
17 gde ti umreš umreću i ja, i onde ću biti sahranjena. Gospod nek me najgore kazni ako će me drugo što osim same smrti rastaviti od tebe.
18 Kad Nojemina vide odluku njenu da ide s njom, presta je odvraćati.
19 One otidoše zajedno do Vitlejema. A kad stigoše u Vitlejem, sav se narod ganu s njih, i žene govorahu: Je li to Nojemina?
20 Ona im reče: Ne zovite me više Nojemina[1], nego me zovite Mara[2], jer me Svemoćni napuni žalosti.
21 Svega sam imala kad sam otišla a praznu me vrati Gospod. Što da me zovete Nojemina, kad me Gospod osudi i Svemoćni me ucveli?
22 Tako se vratiše iz zemlje Moavske Nojemina i snaha njena Ruta, Moavka. One stigoše u Vitlejem o početku ječmene žetve.
Glava 2.[uredi]
1 Nojemina je imala jednog rođaka muža svoga. On beše moćan i bogat čovek, od porodice Elimelehove i zvaše se Voz.
2 Ruta Moavka reče Nojemini: Pusti me, molim te, da idem da pabirčim klasje u polje onog pred čijim očima milost nađem. Ona joj odgovori: Idi, kćeri moja.
3 Ona otide na jednu njivu da pabirči za žeteocima. I desi joj se da ona njiva pripadaše Vozu, koji beše od porodice Elimelehove.
4 I gle, Voz dođe iz Vitlejema, i on reče žeteocima: Gospod s vama! Oni mu odgovoriše: Blagoslovio te Gospod!
5 I Voz reče sluzi svome, kome beše poverio da nadgleda žeteoce: Čija je ta mlada?
6 I sluga kojem on beše poverio da nadgleda žeteoce odgovori mu: To je mlada Moavka koja se vratila s Nojeminom iz zemlje Moavske.
7 Ona reče: Dopustite mi da pabirčim, da kupim klasje između snopova za žeteocima. I od jutros, od kad je došla, pa do sada jednako je na nogama, samo što se malo u kući odmorila.
8 Voz reče Ruti: Slušaj, kćeri moja, ne idi na drugu njivu da pabirčiš, ne odlazi odavde nego ostani s mojim devojkama.
9 Gledaj na kojoj njivi one žanju pa idi k njima. Naredio sam momcima svojim da te niko ne dira. A kad ožedniš idi k vedrima i pićeš što moje sluge zahitaju.
10 Tada ona pade na lice svoje, pokloni se do zemlje, i reče mu: Kako nađoh milost pred očima tvojim, da pogledaš na mene, koja sam tuđinka?
11 Voz joj odgovori: Čuo sam ja sve što si činila za svekrvu svoju po smrti muža svoga, i kako si ostavila oca svoga i mater svoju i domovinu svoju, da dođeš k narodu koji pre nisi znala.
12 Gospod da ti plati za delo tvoje i da ti nagrada tvoja bude potpuna od Gospoda, Boga Izrailjeva, pod čija si krila došla da se skloniš!
13 A ona reče: Ah, samo da nađem milost pred očima tvojim, gospodaru! Jer si me utešio i progovorio si srcu sluškinje svoje, ako i nisam kao jedna od sluškinja tvojih.
14 Kad bi vreme ručku, Voz reče Ruti: Dođi ovamo i jedi hleba, i umoči zalogaj svoj u ocat. Ona sede pored žetelaca. Doadoše joj prženih zrna, i ona jede i nasiti se, i skupi ono što joj preteče.
15 Zatim usta da pabirči. Voz dade svojim momcima ovu zapovest: Neka ona pabirči i među snopovima, i ne smetajte joj,
16 nego ispuštajte od rukoveti po neko klasje, i pustite je neka kupi i ništa joj ne prebacujte.
17 Ona pabirči po njivi do večera, i ovrše što napabirči. I dođe oko jedne efe ječma.
18 Ona to uze i vrati se u grad, i svekrva njezina vide što ona beše napabirčila. Ruta izvadi ono što joj beše preteklo od ručka i dade joj.
19 Svekrva joj reče: Gde si pabirčila danas, gde si radila? Da je blagosloven onaj koji je pogledao na te! I Ruta kaza svekrvi svojoj kod koga je radila i reče: Čovek kod koga sam radila zove se Voz.
20 Nojemina reče snasi svojoj: Da ga blagoslovi Gospod, koji je milosrdan živima, kao što je bio i onima koji su umrli! Taj je čovek nama rod, reče joj još Nojemina-, i on je jedan od otkupitelja naših.
21 Ruta Moavka doda: On mi je i ovo rekao: Ostani s mojim slugama dokle ne svrše svu žetvu moju.
22 A Nojemina reče Ruti, snasi svojoj: Dobro je, kćeri moja, da ideš s njegovim devojkama i da se ne nađeš na drugoj njivi.
23 I ona osta s devojkama Vozovim pabirčeći dokle se ne svrši žetva ječmena i žetva pšenična. I ona stanovaše kod svekrve svoje.
Glava 3.[uredi]
1 Reče joj Nojemina, svekrva njezina: Kćeri moja, brinem se da ti nađem počinka, da bi srećna bila.
2 Nije li nam Voz, sa čijim si devojkama bila, rod? Gle, on treba noćas da veje ječam na gumnu.
3 Umij se i namaži se, i obuci haljine svoje, pa idi na gumno. Ali ne očituj mu se dokle ne svrši da jede i pije.
4 A kad on legne, posmatraj mesto gde legne, a posle otidi, pridigni pokrivač s nogu njegovih i lezi onde. On će ti sam kazati šta imaš da radiš.
5 Ona joj odgovori: Učiniću sve kako si mi kazala.
6.Ona otide na gumno i učini sve kao što joj beše svekrva naredila.
7 Voz jede i pi, i srce njegovo beše raspoloženo. On leže kod jednog stoga. Tada se Ruta približi k njemu, podiže polako pokrivač s nogu njegovih i leže.
8 Usred noći trže se čovek, obrnu se, i gle, jedna žena ležaše kod nogu njegovih.
9 On joj reče: Ko si? – Ona odgovori: Ja sam, Ruta, sluškinja tvoja; raširi krilo svoje na sluškinju svoju, jer si ti otkupitelj moj.
10 A on reče: Gospod da te blagoslovi, kćeri moja! Ovo tvoje poslednje delo još više za te govori nego li prvo, jer ti nisi tražila mladiće, ni siromašne ni bogate.
11 I sad, kćeri moja, ne boj se; što ti rečeš učiniću ti, jer sva vrata naroda moga[3] znaju da si valjana žena.
12 Istina je da sam ti ja otkupitelj, ali ima jedan još bliži od mene.
13 Prenoći ovde, a sutra ako te htedne on otkupiti, dobro, neka te otkupi; ako li te ne htedne otkupiti, otkupiću te ja. Živ je Gospod! Spavaj do jutra.
14 Ona osta ležeći kod nogu njegovih do jutra, i usta dok još ne mogaše čovek čoveka raspoznati. Voz reče: Da se ne zna da je žena dolazila na gumno.
15 I doda: Daj ogrtač koji imaš na sebi, i pridrži ga. Ona ga pridrža, i on joj izmeri šest mera ječma koje naprti na nju. Zatim se on vrati u grad.
16 Ruta se vrati svekrvi svojoj, i Nojemina reče: Jesi li ti, kćeri moja? Ruta joj kaza sve što za nju učini onaj čovek.
17 Ona joj još reče: Dao mi je ovo šest mera ječma govoreći: Nećeš se vratiti prazna svekrvi svojoj.
18 Nojemina joj reče: Budi mirna, kćeri moja, da vidiš na što će to izići; jer se onaj čovek neće smiriti dok još danas ne svrši ovu stvar.
Glava 4.[uredi]
1 Voz iziđe na gradska vrata i sede onde. I gle, naiđe onaj otkupitelj za koga Voz beše govorio. Voz mu reče: Hodi ovamo i seli ovde. I on dođe i sede.
2 Voz uze tada deset ljudi između gradskih starešina i reče: Posedajte ovde. I oni posedaše.
3 Zatim reče onom otkupiteljy: Nojemina, koja se vratila iz zemlje Moavske, prodala je njivu koja je bila brata našega Elimeleha.
4 Našao sam da je potrebno da ti to javim i da ti kažem: Uzmi je pred stanovnicima i pred starešinama naroda moga. Ako ćeš otkupiti, otkupi a ako nećeš, kaži mi, da znam, jer pred tobom nema drugoga koji bi imao pravo da otkupi, a za tobom imam to pravo ja. I on odgovori: Otkupiću.
5 Voz reče: U koji dan uzmeš njivu iz ruke Nojemine, uzećeš je i iz ruke Rute Moavke, žene umrloga, da podigneš ime umrlome u nasleđu njegovom.
6 I onaj otkupitelj odgovori: Ne mogu otkupiti, jer bih razasuo nasleđe svoje. Primi ti na sebe moje pravo otkupa, jer ja ne mogu otkupiti.
7 U staro vreme beše običaj u Izrailju da bi se utvrdio svaki ugovor otkupa ili razmene -, da jedan izuje obuću svoju i da je drugome. To se u Izrailju smatraše kao znak potvrde.
8 I tako onaj koji imaše pravo otkupa reče Vozu: Uzmi ti to na sebe! I izu obuću svoju.
9 Tada Voz reče starešinama i svemu narodu: Vi ste danas svedoci da sam otkupio iz ruke Nojeminine što je god bilo Elimelehovo i sve što je bilo Heleonovo i Malonovo,
10 i da sam uzeo sebi za ženu Rutu Moavku, ženu Malonovu, da podignem ime umrlomu u nasleđu njegovom, da se ne bi zbrisalo ime umrloga među braćom njegovom i u mestu njegovom. Vi ste danas svedoci!
11 Sav narod koji beše na gradskim vratima i starešine rekoše. Svedoci smo! - Da da Gospod da žena koja ulazi u dom tvoj bude kao Rahilja i Lija, koje obe sazidaše dom Izrailjev! Pokaži snagu svoju u Efrati, i steci ime sebi u Vitlejemu!
12 Od poroda koje ti Gospod da od te žene, da postane dom tvoj kao dom Faresa koga rodi Tamara Judi.
13 Voz uze Rutu, koja mu posta žena i on pođe s njom. Gospod dade Ruti da zatrudni i ona rodi sina.
14 Rekoše žene Nojemini: Blagosloven da je Gospod koji te ne ostavi danas bez otkupitelja, čije će se ime proslaviti u Izrailju!
15 Ovo će dete ukrepiti dušu tvoju i biće pomoć starosti tvojoj, jer ga rodi snaha tvoja koja te voli i koja ti više vredi od sedam sinova.
16 Nojemina uze dete i metnu ga na krilo svoje i bi čuvar njegov.
17 Susede nadenuše mu ime, kad im rekoše: Rodi se sin Nojemini!, i prozvaše ga Ovid. On bi otac Jeseja, oca Davidova.
18 Ovo je potomstvo Faresovo:
19 Fares rodi Ecroma; Ecrom rodi Arama; Aram rodi Aminadava;
20 Aminadav rodi Nasona; Nason rodi Salmona;
21 Salmon rodi Voza; Voz rodi Ovida!
22 Ovid rodi Jeseja; a Jesej rodi Davida.