Библија (Бакотић) : Проповедник
| ←Пословице | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
Песма над песмама→ |
Глава 1.
[уреди]1 Речи проповедника, сина Давидова, краља Јерусалимскога.
2 Таштина, и опет таштина, вели проповедник, све је таштина, све је сама таштина.
3 Која је корист човеку од свега труда његовога под сунцем?
4 Један нараштај одлази, други долази, а земља једнако стоји.
5 Сунце излази, сунце залази, па опет хита на место одакле излази.
6 Ветар се на југ креће, на север окреће, па се опет обрће и обртања своја вечито понавља.
7 Све реке у море теку, а море никако да се препуни; и оне и даље теку куд су текле.
8 Све се ствари муче преко онога што се може речима исказати; око није сито гледања и ухо није сито слушања.
9 Што је било, то је оно што ће бити, и што се је чинило, то је оно што ће се чинити. Нема ништа ново под сунцем.
10 Ако има нешто за што се каже; "Види, то је ново!", то је већ било за векова који су пре нас били.
11 Заборавља се на оно што је давно било; а и оно што ће бити неће оставити спомена код оних који ће после живети.
12 Ја, проповедник, краљ бејах над Израиљем у Јерусалиму.
13 Ја сам управљао срце своје да мудрошћу испитујем и истражујем све оно што под небом бива. То је мучан посао који Бог намеће синовима човечјим.
14 Видио сам све што се под сунцем ради, и гле, све је то таштина и ловљење ветра.
15 Што је криво не може се исправити, а што недостаје не може се избројити.
16 Ја рекох у срцу своме: Ево ја постадох велик и претекох мудрошћу све оне који су пре мене владали у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 Ја сам управљао срце своје да познам мудрост и да познам и безумље и лудост, и разумео сам да је и то трчање за ветром.
18 Јер где је много мудрости, много је и бриге, и ко умножава знање своје, умножава муку своју.
Глава 2.
[уреди]1 Ја рекох у срцу своме: Дед, окушаћу те весељем, па ћеш да се насладиш у радости. И гле, и то беше таштина.
2 Смеху сам рекао: Безумниче!, а весељу: Чему ли ти служиш?
3 И реших у срцу своме да предам тело своје вину, али да ме срце моје паметно води, и да се у лудостима проведем само да видим што је добро синовима човечјим да чине под небом у данима живота свога.
4 Извео сам велике радове сазидао себи куће, садио винограде,
5 уредио баште и вртове и усадио у њима свакојаких дрвета родних,
6 и створио језера за поливање шума у којима расту дрвета.
7 Набављао сам робова и робиња и имао сам децу њихову у мојим кућама рођену. Имао сам стада говеда и оваца више од свих оних који су пре мене у Јерусалиму били.
8 Накупио сам сребра и злата, и богатства краљева и покрајина. Бирао сам певаче и певачице, и сласт највећу синовима човечјим, много сам жена имао.
9 Постадох велики, већи од свих оних који су пре мене у Јерусалиму били, и памет ми се моја није изневерила.
10 Што су год желеле очи моје, не брањах им, нити ускратих срцу своме било које задовољство, јер је срце моје уживало у сваком раду моме, и то ми је био део који ми је додељен.
11 И ја стадох размишљати о свим делима руку својих и о труду који уложих да их изведем, и гле, све је то таштина и трчање за ветром, и никакве користи нема од онога што се под сунцем ради.
12 Тада окренух поглед на мудрост и на безумље и на лудост. Јер шта да ради човек који ће краља наследити? Само оно што је други већ радио.
13 И видех да је боља мудрост од лудости, као што је боља светлост од таме.
14 Мудри има очи своје у глави, а безумни по мраку лута; али опет видех да обоје једну судбину имају.
15 Зато рекох у срцу своме: Судбина ће ми иста бити као и безумнику; нашто сам дакле мудрији? И рекох у срцу своме да је и то таштина.
16 Јер успомена мудрога није вечнија од безумникове; јер што је данас, све се то сутра заборавља, а мудри умре исто као и безумни.
17 И живот ми омрзну, јер ми се не допаде оно што се под сунцем ради, јер је све таштина и ловљење ветра.
18 И омрзну ми цео рад који сам под сунцем урадио, чију ћу корист морати да оставим човеку који ће ме наследити.
19 И ко зна хоће ли он бити мудар или луд? Међутим он ће бити господар свега труда мога и целог плода мудрости моје под сунцем. И то је таштина.
20 И дође ми да предам срце своје очајању због целог труда свога под сунцем.
21 Јер неко ради мудро, разумно и са успехом, па све оставља ономе који се није око тога ништа трудио. И то је таштина и зло велико.
22 Јер коју корист има човек од свега рада свога и од забринутости срца свога око труда свога под сунцем?
23 Јер су сви дани његови само мука, а удео његов само је брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је опет таштина.
24 Једина радост коју човек може имати, то је да се наједе и напије, и да му душа ужива у задовољству усред рада његова; али сам ја видео да је и то од Божје руке.
25 Јер ко може да се наједе и да ужива, ако то ја не могу?
26 Јер ономе који му је мио он даје и мудрост и знање и радост, а грешнику даје муку да сабира и скупља, да то да ономе који је Богу по вољи. А и то је таштина и ловљење ветра.
Глава 3.
[уреди]1 Све своје време има, свака ствар под небом има своје време.
2 Има време рођења и време смрти; време кад се сади и време кад се чупа оно што је посађено;
3 време кад се убија и време кад се исцељује; време кад се обара и време кад се гради;
4 време плача и време смеха; време кад се кука и време кад се игра;
5 време кад се баца камење и време кад се скупља камење; време кад се грли и време кад се оставља грљење;
6 време кад се тражи и време кад се губи; време кад се чува и време кад се расипа;
7 време кад се дере и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори;
8 време кад се љуби и време кад се мрзи; време рата и време мира.
9 Коју корист може имати онај који ради од труда свога?
10 Видео сам послове које је Бог дао синовима човечјим.
11 Сваку лепу ствар он у своје време чини. Он је њима у срце и мисао о вечности метнуо, јер делима која Бог твори, човек ни почетка ни краја докучити не може.
12 Познао сам да нема за њих ништа боље него да настоје да су радосни, и за живота свога себи добро траже;
13 али да и кад сваки човек једе и пије, и наужива се добра од свакога труда свога, то је од Бога дар.
14 Познао сам да што год Бог уради, то ће довека трајати, и да му се не може ништа ни додати ни одузети, и да Бог тако ради да би га се бојали.
15 Што је сад, то је већ било, и што ће бити и то је већ било, и Бог враћа оно што је прошло.
16 Још сам и то под сунцем видео: да на месту одређеном за суђење има и недушевности, и на месту одређеном за правду има и бездушности.
17 И ја рекох у срцу своме: Бог ће судити и праведнику и бездушнику, јер има тамо време за сваку ствар и за свако дело.
18 Рекох у срцу своме за синове човечје да ће их Бог окушати, па ће сами увидети да нису ништа друго него животиње.
19 Јер је судбина синова човечјих и судбина животиња за њих једна и иста. Како умире једно умире и друго, и сви исти дах имају, и претежност човека над животињом ништава је, јер је све таштина.
20 Све на једно место иде. Све је од праха произишло, и све се у прах враћа.
21 Ко зна иде ли дах синова човечјих горе, а дах животиња доле, под земљу?
22 И видео сам да ништа нема боље човеку, него да се делима својим обрадује: то је удео његов. Јер ко ће учинити да се он обрадује оним што ће после њега бити?
Глава 4.
[уреди]1 Разматрао сам затим и све неправде које се под сунцем чине, и гле, потиштени сузе лију, и никог нема да их утеши! У рукама су оних који их муче, и нико их не теши!
2 И нашао сам да су мртви, који су већ умрли, срећнији од живих, који још живе,
3 и да је срећнији и од једних и од других онај који још није постао, и који није видео зла дела која се под сунцем чине.
4 Видео сам да је сваки рад и свака врсноћа у раду само завист човека према ближњему своме. И то је опет таштина и ловљење ветра.
5 Безумник склапа руке своје и једе своју пут.
6 Више вреди једна прст у миру него обе руке пуне са трудом и трчањем за ветром.
7 Посматрао сам и другу таштину под сунцем.
8 Има неко који је сам и без икога који би му близак био; нема ни сина, ни брата, и опет нема краја труду његовоме, и очи се његове никад не насите богатства. За кога се ја дакле мучим и ускраћујем уживања души својој? И то је опет таштина и рђав посао.
9 Двојица вреде више него један, јер добијају добру плату за свој труд.
10 Јер ако падну, друг ће подигнути друга свога, а тешко ономе који је сам и падне, и нема друга да га подигне!
11 Тако исто ако двојица заједно легну, обојици ће топло бити; али како ће топло бити ономе који је сам?
12 И ако је неко јачи од једнога, двојица ће моћи да му одоле, а троструки коноп не кида се лако.
13 Више вреди дете сиромашно и поштено, него краљ стар и безуман, који већ не може ни савете да слуша.
14 Јер оно може и из тамнице да излази и да постане краљ, па и да је као сиромашно рођено у краљевству своме.
15 Видео сам све живе који под сунцем ходе скупљати се около детета које је имало краља да наследи, да краљује на место његово.
16 Није било краја томе народу, свима онима којима је оно на челу било. А ипак они који ће после доћи неће се о њему радовати. Јер је и то таштина и ловљење ветра.
17 Пази на ногу своју кад идеш у дом Божји и иди пре да слушаш, него да приносиш жртву безумника; јер они не знају да зло чине.
Глава 5.
[уреди]1 Не хитај да уста отвориш, и срце твоје да не пренагли изговарајући реч пред Богом; јер је Бог на небу, а ти, си на земљи. Зато нека буде мало речи твојих.
2 Јер ако снови од многих брига долазе, глас се безумника у многим речима његовим очитује.
3 Кад Богу завет учиниш, не оклевај испунити га, јер он не воли безумнике; испуни завет што си учинио.
4 Боље ти је не чинити завета, него га чинити и не испунити.
5 Не дај устима својим да ти пут на грех наведу, и не кажи пред весником божјим да је то несмотреност била. Зашто да се гневи Бог на речи твоје и да потре дело руку твојих?
6 Јер ако у многим сновима има таштине, има је и у многим речима Зато: Бој се Бога!
7 Ако у којој земљи видиш да је сиромах угњетаван и да се крше закон и правда, не чуди се томе; јер изнад већега има и још већи који на њега пази, а над њима има их још већих.
8 У сваком је погледу за земљу корист краљ кога земља цени.
9 Ко новац љуби, неће се новца наситити, а ко богатство љуби, нема користи од њега. И то је опет таштина.
10 Где је много блага, много је оних који га једу; и која је корист од тога господару, осим да то својим очима гледа?
11 Сладак је раднику сан, имао он мало или много да једе; али ситост не да богаташу да мирно спава.
12 Има још једно тешко зло које сам под сунцем видео: Богатство сачувано за несрећу онога који га држи.
13 То му богатство неком незгодом пропадне, а сину кога је родио не остане ништа у рукама.
14 Као што је изишао из утробе матере своје, тако опет одлази, наг као што беше дошао, и за труд свој не носи ни колико би могао руком својом захватити.
15 И то је зло велико. Он одлази као што је дошао, и која му је корист што се у ветар трудио?
16 И сврх свега тога целог свог века у тами једе и трпи много немира, мука и узрујаности.
17 Ево шта сам видео: да је добро и лепо човеку да једе и пије, и да ужива у задовољству усред труда свога којим се труди под сунцем за време дана живота које му је Бог дао, јер је то његов удео.
18 А ако Бог да коме богатства и блага, и да му да ужива и да узима свој део, и да се радује с труда свога, то је од Бога дар.
19 Јер се неће много сећати дана живота свога, јер му Бог радост у срце улива.
Глава 6.
[уреди]1 Има још једно зло које сам видео под сунцем и често је мећу људима.
2 Некоме да Бог богатства и блага и славе, и души његовој не фали ништа од онога што жели, али му Бог не да да то ужива, него ће то уживати туђин. И то је таштина и зло велико.
3 Ако би неко имао сто синова и живео много година и дани би се века његова веома намножили, па ако се душа његова не насити добра, и ни гроба свога не нађе, ја кажем да је недоношче срећније од њега.
4 Јер оно узалуд дође и у мрак отиде, и име му остаје тамом покривено;
5 ни сунца не виде, нити позна, а почива боље него он.
6 И када би овај живео два пута хиљаду година, а добра не уживао, не одлази ли све на једно место?
7 Сав је труд човечји за уста његова, али се жеље његове ипак не могу никад наситити.
8 Јер које преимућство има мудри над безумником? Које преимућство има сиромах који уме да се међу живима влада?
9 Што очи виде боље је од узнемирености жеље. И то је опет таштина и ловљење ветра.
10 Што постоји давно је именом својим названо, и зна се да онај који је човек, не може да се правда с јачим од себе.
11 Ако има много ствари, много има и таштине. Која је корист човеку од тога?
12 Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштега живота његова, кроз које он као сенка пролази? И ко може казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?
Глава 7.
[уреди]1 Добар глас вреди више од доброг мириса, и више вреди дан смрти него дан рођења.
2 Боље је ићи у кућу где је жалост, него у кућу где је гозба, јер је ту крај сваког човека, и ко је жив к срцу прима.
3 Боља је жалост од смеха, јер и са жалосним лицем може срце мирно бити.
4 Срце је добрих људи у кући жалости, а срце безумника у кући весеља.
5 Боље је слушати опомене мудрог човека, него песму безумника.
6 Јер као што је праштање трња под лонцем, тако је смех безумника.
7 И то је опет таштина. Угњетање обезумљује мудрога, а поклони срце кваре.
8 Бољи је конац од почетка ствари; бољи је дух стрпљив од духа бесног.
9 Не буди нагао у духу своме на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Не говори: Како то да су пређашњи дани били бољи од садашњих? -, јер ти не питаш то по мудрости.
11 Памет вреди као и имање, а и више за оне који сунце виде.
12 Јер се под окриљем мудрости добија заклон, исто као и под окриљем новца; али је преимућство знања у томе што мудрост даје да живи ономе који је има.
13 Пази на Божје дело. Ко ће исправити оно што је он савио?
14 У данима среће буди радостан, а у данима невоље размишљај. Бог је и једно и друго створио, да човек у ничему не открије оно што ће после њега бити.
15 Све сам ја то у данима таштине своје видео. Неко који је праведан, пропада у правди својој, а неко ко је бездушан и даље у својој бездушности живи.
16 Не буди преко мере праведан, и не покажи се сувише мудар: Зашто себе да упропастиш?
17 Не буди преко мере недушеван, а не буди ни луд: Зашто пре времена да умреш?
18 Добро је да имаш једно, а и друго да не одбациш: Јер ко се боји Бога, од свега ће се тога избавити.
19 Мудрост чини мудрога јачим од десет војвода у граду.
20 Нема на земљи праведног човека који добро чини, а да никада не греши.
21 Не обазири се на сваку реч која се говори, да не би и свог слугу чуо како те куне.
22 Јер је срце твоје више пута чуло како си ти друге клео.
23 Све сам ја то помоћу мудрости посматрао. И рекох: Бићу мудар. Али мудрост остаде далеко од мене.
24 Ко може да досегне оно што је далеко и оно што је много дубоко?
25 Настојао сам срцем својим да познам, испитујем и истражујем мудрост и разлоге ствари и да познам лудост злоће и глупост безумља,
26 и нађох да је горча од смрти жена чије је срце замка и мрежа, и чије су руке окови. Ко је мио Богу избавиће се од ње, али ће јој грешник у руке пасти.
27 Ево што сам нашао, рече проповедник, испитујући ствари једну по једну, да бих им разлог ухватио;
28 ево што душа моја још увек истражује, и што још нисам нашао. Човека једног у хиљаду нашао сам, али међу свим женским нисам жене нашао.
29 Само ево што сам ипак нашао: Да је Бог створио људе исправне, али они многе криве путеве траже.
Глава 8.
[уреди]1 Ко је као мудри, и ко зна тумачење ствари? Мудрост чини да образ човека заблиста, и ублажује строгост лица његова.
2 Кажем ти: Извршуј заповести краљеве, и то ради заклетве Богу учињене.
3 Не жури да се од њега удаљиш, и у рђавом делу не устрај; јер он може све учинити,
4 јер је реч краљева моћна, и ко је ту који ће му рећи: Шта радиш?
5 Ко извршује заповести не зна за зло, а срце мудрога познаје и време и суд.
6 јер за сваку ствар има и време и суд, кад невоља снађе човека.
7 Али он не зна шта ће бити, и ко ће му казати како ће то бити?
8 Човек није ни над дахом својим господар, да би га уставити могао, и он нема власти над даном смрти. Нема у тој борби спаса, и бездушност не може да избавља бездушника.
9 Све сам ово видео, и управио сам пажњу срца свога на све што се под сунцем ради. Има и време кад човек над човеком влада, да га несрећним учини.
10 Видео сам тако и неке бездушнике који су добијали гробове своје, и који су у мир свој улазили; а који су поштено радили видео сам да су далеко од светих места отишли, и да су у граду заборављени. И то је опет таштина.
11 Како се суд против рђавих дела не извршује одмах, то се срце синова човечјих напуни жељом да зла дела чини.
12 Ипак, и сто пута зло чинио грешник, и ма и дуго у злу устрајао, ја знам да је срећа за оне који се Бога боје, јер имају страха пред лицем његовим.
13 Али срећа није за бездушника, и своје дане он неће продуљити, као што не може ни сенку продуљити, јер он нема страха пред лицем Божјим.
14 Има још и та таштина која бива на земљи: Што има праведника којима бива по делима бездушника, и бездушника којима бива по делима праведника. Ја кажем да је и то таштина.
15 Ја сам дакле хвалио радост; јер нема за човека задовољства под сунцем него да се наједе и напије и да се радује; то је оно што има да га прати поред труда његова, у данима живота под сунцем које му је Бог доделио.
16 Кад сам управљао пажњу срца свога да позна мудрост и да посматра ствари које се на земљи дешавају, - јер очи човечје не уживају сна ни дању ни ноћу -,
17 видео сам сва Божја дела, и увидео сам да човек не може да пронађе што се под сунцем ради. Он може колико хоће да се мучи да то истражује, али не може да пронађе; а и мудри, ако хоће да то позна, не може да пронађе.
Глава 9.
[уреди]1 Да, ја сам на све то управио пажњу срца свога, ја сам све то испитивао, и видео сам да су праведници и мудри, и дела њихова у Божјим рукама, и љубав тако исто као и мржња. Људи ништа не знају: све је испред њих.
2 Све бива свима једнако: иста је судбина праведнику као и бездушнику, ономе који је добар и чист, као и ономе који је нечист, ономе који жртве приноси, као и ономе који не приноси; исто бива и ономе који је добар, и ономе који је грешник; ономе који се куне као и ономе који се боји заклетве.
3 То је највеће зло што под сунцем бива, да је свима једнака судбина. И тако је срце синова човечјих пуно злоће, и лудост је за живота њихова у срцу њиховом, а после тога умру.
4 Јер ко је од тога опроштен? За све оне који живе постоји нека нада, и више вреди живо псето од мртвог лава.
5 Јер живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају, и њима нема више ни плате, јер се на успомену њихову заборавља.
6 И љубав њихова, и мржња њихова, и завист њихова већ су пропале; и они неће више никаквог удела имати ни у чему што под сунцем бива.
7 Хајде, једи свој хлеб с радошћу, и весело своје вино пиј, јер се одавна Бог радује ономе што чиниш.
8 Свагда нека су ти хаљине беле, и уља на глави твојој да ти не недостаје.
9 Уживај живот са женом коју волиш, кроз све дане века свога таштега, које ти је Бог под сунцем дао, кроз све дане таштине своје; јер је то удео твој у животу, у работи коју радиш под сунцем.
10 Све што рука твоја твојом снагом може учинити, учини; јер нема ни дела ни мисли, ни знања, ни мудрости у пределу смрти у који идеш.
11 Још сам под сунцем видео да трку не добијају они који су хитрији, ни рат они који су храбрији, ни хлеб они који су мудрији, ни богатство они који су паметнији, ни наклоност они који су вештији; јер све зависи од времена и од прилика.
12 Човек не познаје ни свог времена. Сличан је у томе риби која упада у мрежу, и птици која на замку налети! Као и оне, синови човечји улове се у зао час, кад он на њих изненада навали.
13 Видео сам под сунцем и ово дело мудрости, које ми се учини велико:
14 Био је мален град, и у њему је мало људи било. Моћан краљ нападе га, опколи га, и начини око њега велике опкопе.
15 У њему се нађе човек сиромах али мудар, који га је чудрошћу својом спасао. И нико се не сети тог сиромашног човека.
16 И ја рекох: Више вреди мудрост него сила, а ипак је мудрост сиромаха презрена и његове се речи не слушају.
17 Речи мудрих људи, које се мирно слушају, више вреде од вике онога који над безумницима заповеда.
18 Више вреди мудрост него оружје бојно; али један грешник много добра квари.
Глава 10.
[уреди]1 Мртве мухе кваре и чине да се ужегне уље мирисарево, и мало лудости квари и мудрост и славу.
2 Срце је мудроме с десне стране његове, а лудоме с леве.
3 Кад безумник путем иде, недостаје му осећање, и он за свакога каже: "Ено, онај је луд!"
4 Ако се подигне на те гнев онога који заповеда, не остављај места свога, јер мирноћа духа предухитри велике грехе.
5 Има још једно зло које сам под сунцем видео, као што је грешка што долази од онога који влада:
6 Лудост заузима врло високе положаје, а има и богатих који на ниском месту седе.
7 Видео сам робова на коњима, а кнезова који, као год и робови, пешке иду.
8 Ко јаму копа, у њу ће упасти, а ко зид разваљује, ујешће га змија.
9 Ко одмиче камен, удариће се о њега, а ко дрва цепа, биће у опасности од њих.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба двапут више снаге; али мудрост може боље оправити.
11 Ако уједе змија кад нема бајача, никакве користи од тога бајачу нема.
12 Речи из уста мудрога пуне су милости, а безумнога упропашћују усне његове.
13 Почетак је речи његових лудост, а крај говора његовог злобно безумље.
14 Безумни много говори. Човек не зна шта ће бити, и ко ће да му каже шта ће после њега бити?
15 Лудога мори труд његов, јер он не зна у град ићи.
16 Тешко земљи у којој је краљ дете, и чији кнезови од раног јутра једу.
17 Благо земљи чији је краљ рода племенитога, и чији кнезови у право време једу, да поткрепе снагу своју, а не да се пићу подају.
18 С лености угибље се кров, а с немарних руку прокапљује кућа.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино развесели живот, а новац за све одговара.
20 Ни у мисли својој не куни краља, и не куни богатога ни у соби у којој спаваш, јер би птица небеска могла да однесе глас твој и крилата животиња разгласила би речи твоје.
Глава 11.
[уреди]1 Баци хлеб свој на површину воде, јер ћеш га с временом опет наћи.
2 Дај по један део седморици, и чак и осморици, јер не знаш које зло може на земљу доћи.
3 Кад су облаци пуни кише, они је на земљу просипају; а дрво ако падне на југ или на север, оно где падне онде остаје.
4 Ко пази на ветар неће сејати, а ко на облаке гледа неће жети.
5 Као што не знаш који је пут ветру, ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дела Бога који све твори.
6 Из јутра сеј семе своје, и у вече не дај да ти руке почивају; јер ти не знаш шта ће успети, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.
7 Мила је светлост и пријатно је очима кад сунце гледају.
8 Ако, дакле, човек живи мало година, нек се радује кроз све те године, и нек промисли на дане таме којих ће много бити. Све што ће да се деси таштина је.
Глава 12.
[уреди]1 Уживај младићу за младости своје, и нек се весели срце твоје док си млад; и иди куд те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог пред суд свој звати.
2 Уклони жалост од срца свога и зло од тела свога, јер су и младост и зора таштина.
3 Али опомени се творца свога у данима младости своје, пре него дођу зли дани и стигну године кад ћеш рећи: Немам уживања у њима;
4 пре него потамне сунце и светлост, месец и звезде, и опет дођу облаци после кише;
5 оно време кад дрхћу стражари кућни и погну се јунаци, кад сустају млинарице, јер су смалаксале, кад се смркне онима који кроз прозор гледају,
6 кад се оба крила од капије на улици затворе, да ослаби звека од жрвња; кад се на птичји глас устаје, кад свим кћерима песме глас ослаби,
7 кад се дрхти од онога што је високо, а на путу страх спопадне; кад бадем уцвета а скакавац отежа и капар више не помаже, јер човек иде у стан свој вечни а покајници улицама ходе;
8 пре него се откине ланац сребрни и пехар се златни разбије, и распе се ведро на извору, и сломи се точак на студенцу;
9 пре него се прах врати у земљу, како је пре био, и дух се врати Богу, који га је дао.
10 Таштина и опет таштина, вели проповедник, све је сама таштина.
11 И не само што мудар беше проповедник него још и народ учаше мудрости, и он је мотрећи и истражујући, велики број изрека сложио.
12 Стараше се проповедник да нађе речи згодне, и оно што је написао, право је написао. То су речи истине.
13 Речи су мудрих људи као жаоке, и кад су скупљене, оне су као клинови уређени и ударени од једног самог мајстора.
14 У осталом, сине мој, црпи наук из овога: Не би се никад крају стигло кад би се хтело много књига написати, и сувише велико учење умор је телу.
15 Слушајмо крај говора: Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све.
14 Јер ће свако дело Бог на суд изнети, и сваку тајну, била добра или зла.