Библија (Бакотић) : Пословице

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
БИБЛИЈА
Писац: Лујо Бакотић


Глава 1.[уреди]

1 Пословице Соломона, сина Давидова, краља Израиљева,

2 за познање мудрости и васпитања, за схваћање израза разума

3 и примање науке памети, праведности, правде и поштења;

4 за давање простима разбора, знања и размишљања младоме човеку.

5 Ко је паметан нек слуша и своје ће знање повећати, а мудри ће вештији постати

6 у хватању смисла пословица и загонетака, и речи мудрих људи и изрека њихових.

7 Страх од Господа почетак је знања; безумни презиру мудрост и науку.

8 Слушај сине, поучења оца свога, и науку мајке своје не напуштај;

9 јер то ти је венац милости за главу твоју, а и украс око врата твога.

10 Маме ли те, сине, грешници, не дај ти да те намаме.

11 Рекну ли ти: “Иди с нама да замке мећемо и крв проливамо, и ономе који се лудо у невиност своју узда заседе правимо;

12 прождримо их као Шеол живе, и целе као оне који у јаму слазе;

13 добићемо блага свакојаког, пленом ћемо куће напунити,

14 део свој ћеш с нама ти имати; један сам тоболац свима ће нам бити!”-

15 Сине мој, не иди с њима, чувај ногу своју од њихове стазе;

16 јер њихове ноге на зло трче и журе се да крв проливају.

17 Ал' се залуд мрежа баца на очи свему што год крила има.

18 Они својој крви замке мећу, и заседе својој души праве.

19 Тако бива сваком лакомом човеку, јер лакомост пропаст носи онима који јој се подају.

20 Мудрост усред улица, гле, виче, и глас свој по трговима диже,

21 У највећој се вреви она чује, пред вратима градским речи своје збори:

22 "Докле ћете, безумници, лудост ви љубити? Докле ли ће пакосници у ругању уживати? Докле ли ће будале науку мрзети?

23 Обратите се и чујте опомене моје! Ево ја ћу на вас дух свој да излијем, казаћу вам речи своје...

24 Пошто зазвах, ал' се ви не одазвасте, и пружах вам руку своју, ал' је нико не прихвати;

25 пошто сваки савет мој одбисте, и не хтесте примити опомене моје,

26 и ја ћу се вашој невољи смејати, ругаћу се кад вас страх ухвати,

27 кад вас страх као олуја тресне, и несрећа као вихор завитла, кад вас мука и невоља стегну.

28 Тада ће ме звати; ал' се нећу одазвати; тражиће ме, ал' ме неће наћи.

29 Зато што мрзеше наук и не имадоше страха пред Господом,

30 и што савет мој не заволеше, и све опомене моје одбацише,

31 зато ће и јести плод путева својих и савета ће се својих наситити.

32 Јер луде убија упорност њихова, безумне упропашћује поуздање њихово.

33 Ал' ко мене слуша спокојан ће бити, и живеће мирно, зла се не бојећи."

Глава 2.[уреди]

1 Ако примиш, сине, речи моје, поуке моје ако чуваш,

2 и научиш ухо своје да на мудрост пази, те к разуму срце своје пригнеш,

3 да, ако призовеш мудрост и к разуму глас обратиш;

4 ако их као сребро тражиш и као благо сакривено добро истражујеш,

5 осетићеш тада страх од Господа, и познање наћи ћеш ти Бога.

6 Јер Господ мудрост даје, из његових уста знање и разум долазе.

7 Он спасење праведнима храни и штит је онима који поштено ходе,

8 чувајући стазе правде и бранећи пут верника својих.

9 Тад ћеш разумети правду и праведност, поштење и путе који добру воде.

10 Јер ће мудрост ући у срце твоје и знање ће души твојој омилети.

11 Разборитост ће пазити на те и разум ће те чувати,

12 да те избаве од зла пута, од човека који зло говори,

13 од оних што скрећу с правог пута, и стазама мрачним иду;

14 који у злим делима уживају и радују се злочину;

15 чији пути јесу странпутице и који криве стазе изабиру...

16 Да те избаве од жене туђинке, од туђинке која слатко збори,

17 која друга своје младости напушта и свог Бога савез заборавља;

18 јер дом њезин к смрти је сагнут, и к мртвима стазе њене воде.

19 Не враћа се који јој прилази, нити на пут излази живота.

20 Иди зато путем добрих људи, и стаза се праведника држи.

21 Јер у земљи живеће праведни и поштени у њој ће остати.

22 Бездушници ће се истребити из земље, неверници ће се ишчупати из ње.

Глава 3.[уреди]

1 Не заборави, сине, науку моју, поучења моја нека чува срце твоје,

2 јер ће ти продужити дане и године твог живота, и мир ће ти повећати.

3 Доброта и верност да те не остављају; привежи их себи за врат, на плочу свога срца их урежи,

4 и добићеш наклоност и добар глас и пред Богом и пред људима.

5 Свим се срцем својим уздај у Господа, а на своју мисао немој се ослањати.

6 Познај га на свим путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнити.

7 Не сматрај се сам пред собом мудрим, Господа се бој и од зла уклањај:

8 то ће бити здравље мишицама твојим, и костима твојим освежење.

9 Част Господу дај имањем својим, првинама свих плодова својих;

10 и биће ти пуне све житнице твоје и обиловаће вино у подрумима твојим.

11 Сине мој, не презри карање Господње, и да те његове казне не ужасну.

12 Јер ког Господ воли, онога кажњава, као отац милог сина свога.

13 Блажен човек који мудрост нађе, човек који памет има;

14 јер корист њена боља је од сребра и добитак њен скупљи је од злата.

15 Драгоценија је од бисера, скупоценија од сваког адиђара.

16 Дуг је живот у десници њеној, богатство и слава у левици њеној.

17 Путеви су њени мили и све стазе њене мирне;

18 дрво је живота онима што је држе, и срећан је онај ко је има.

19 Мудрошћу је Господ земљу основао и разумом небо утврдио.

20 Његовом се мудрошћу отварају бездане и облаци росом капљу.

21 Да се не удаље, сине, ова поучења од очију твојих. Чувај мудрост и разборитост.

22 Живот ће оне души твојој бити, накит грлу твоме.

23 И тад ћеш спокојан путем својим ићи, и нога се твоја неће спотакнути.

24 Када легнеш нећеш бити у страху, кад починеш лаган ће ти санак бити.

25 Неће те плашити ни нагле страхоте, ни погибли бездушника;

26 јер ће теби Господ заклон бити, који ће од сваке замке чувати ногу твоју.

27 Не одреци добра оном који на њих право има, кад му можеш учинити.

28 Ближњем свом не реци: "Иди, дођи други пут, сутра ћу ти дати", када имаш чиме да га обрадујеш.

29 Не куј зла ближњему своме који је у миру с тобом.

30 Не свађај се ни с ким без узрока, када зла ти није учинио.

31 Не завиди насилнику и његова не избери пута.

32 Јер зле људе мрзи Господ, а пријатељ је праведника.

33 Проклетство је Господње у кући бездушника, а стан праведника благосиља Бог.

34 Подсмејава се он подсмевачима, ал' се кроткима смилује.

35 Мудри славу ће да стекну, а безумни ће срамоту у део добити.

Глава 4.[уреди]

1 Слушајте, децо, поучење очево и пазите да мудрост познате,

2 јер вам добре савете ја дајем, не одбијте опомене моје.

3 Прави син сам оцу свом ја био, јединац њежан у мајке своје.

4 Он ме учаше тад и говораше: "Нека срце твоје прими речи моје, поучења мог се држи, и живећеш.

5 Стеци мудрост, стеци памет, и на речи уста мојих не заборави, и не одступај од њих.

6 Не остави их и гледаће те, љуби их, и чуваће те."

7 Ево почетка мудрости: Стеци мудрост, и за све имање своје разум прибави.

8 Узвишавај је, и она ће тебе узвисити, прославиће те када је загрлиш;

9 метнуће ти венац милости на главу, красном ће те круном крунисати.

10 Слушај, сине, прими речи моје, и умножиће се године живота твога.

11 Јер ти ја пут мудрости казујем и стазама поштења те водим.

12 Када идеш, неће ти се стезати кораци, када трчиш нећеш се спотаћи.

13 Упамти наук, не напуштај га, чувај га, јер ти је живот твој у њему.

14 Не иди на стазу бездушника, путем људи рђавих не иди.

15 Избегавај га, не пролази њиме, уклони се од њега, мини га.

16 Јер они не би спавати могли ако зло не чине, сан би им се отео ако кога не оборе.

17 Јер се они хлебом бездушности хране и вина се насиља напију.

18 Пут је праведника као блистава светлост чији сјај до пуног дана расте,

19 а као мрак је стаза бездушника, и они не виде на што ће се спотакнути.

20 Слушај, сине, речи моје, ухо своје мом говору пригни.

21 Да ти се не удаље од очију твојих, у дну срца свог их чувај.

22 Јер су оне живот онима који их налазе и целоме телу њиховоме здравље.

23 Изнад свега срце своје чувај, јер су у њему извори живота.

24 Подвалу од уста својих одбаци, од усана својих неправду удаљи.

25 Очи твоје право нека гледају, и нека се веђе твоје право пред тобом управљају.

26 И пази на стазу којом идеш, и да су ти пути твоји добро уређени.

27 Не сврћи на лево ни на десно, и одвраћај од зла ногу своју.

Глава 5.[уреди]

1 Слушај, сине, наук мој, к моме разуму ухо своје пригни,

2 да би се ти мудрости држао, да би усне твоје разборитост чувале.

3 Јер се мед са усни туђе жене цеди и од уља слађе јој је грло;

4 али је на крају горка као пелен и оштра као мач на обе стране оштар.

5 Ноге њене ка смрти силазе, и кораци њени ка Шеолу воде.

6 Да не гледа пут живота, лута она по стазама својим, а ни сама не зна куда иде.

7 Послушајте зато, децо моја, не одступајте од речи уста мојих.

8 Пут твој нека је далеко од ње, капији се њеној не приближи,

9 снаге своје другима да не даш, и године своје свирепом човеку;

10 да се блага твога туђи не насите, и са трудом твојих туђа кућа не користи.

11 Да при крају своме не закукаш, кад се снага и тело твоје истроше.

12 Да не речеш: "Што на наук омрзох, и што опомене срце моје презре?

13 Што не слушах гласа учитеља својих и не пригнух ухо своје к онима који ме световаху?

14 У свако зло умало не упадох усред народа и усред скупштине."

15 Пиј воду од свога студенца, воду од свога извора.

16 Зар извори твоји да се разливају, по улицама твоји потоци да теку?

17 Чувај их ти сам за себе, да не буду и за туђина са тобом.

18 Благословљен извор твој ти био, радост твоја била теби жена твоје младости.

19 Била ти она кошута љубави, срна пуна нежности. Увек био њеном лепотом занесен, и љубављу њеном увек ти заљубљен.

20 И зашто би, сине, за туђом се занео, непознатој недра ти грлио?

21 Јер су Господу пред очима путеви човечји, и он мери стазе њихове.

22 Бездушника хватају недела његова, и у ужа греха својих он се заплиће.

23 Умреће што није поуку примио, посрнуће с велике лудости своје.

Глава 6.[уреди]

1 Ако си се, сине, за ближњега обвезао, за туђина ако си ујемчио,

2 речима уста својих ако си се везао, речима уста својих ако си се спутао,

3 тада ово, сине мој, учини: Опрости се, и како си упао под власт ближњега свога, иди, припадни и ближњега, свог замоли;

4 не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема;

5 отми се као срна из руке ловачке, као птица из руке птичара.

6 Иди к мраву, лењивче, на његове путе пази, и буди разуман.

7 Нема он управитеља, нити надгледника, нити господара,

8 али опет себи лети храну спрема, и уз жетву пићу своје збира.

9 Докле ли ћеш, лењивче, лежати? Када ли ћеш од свог сна устати?

10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш и док мало руке на починак склопиш,

11 а беда ће да те као лупеж зграби и тескоба као наоружан хајдук.

12 Покварен и поган човек иде с подвалом у устима;

13 намигује очима, ногом гура, прстима знакове даје.

14 У срцу је његовоме злоба, свагда на зло мисли, свађе распирује.

15 Зато ће за часак доћи погибао његова, одједном ће да се и без лека сатре.

16 На шест ствари мрзи Господ, па и седам их је на које се гади:

17 На лажљиви језик и очи презирне, на руке што праву крвцу проливају,

18 и на срце што зле мисли кује, и на ноге које ка злу журе,

19 на кривог сведока који лаж говори и који међу браћом свађу ствара.

20 Чувај, сине, поучења оца свога, и науке мајке своје не напуштај.

21 Привежи их себи за свагда за срце, огрни их око врата свога.

22 Оне ће те водити на твоме путу; када заспиш чуваће те, разговараће те када се пробудиш.

23 Јер поука је свећњак, наука је светлост, опомене и карање то су вођи на путу живота.

24 Чуваће те од жене покварене, од ласкавог језика туђинке.

25 Не зажели је у срцу своме због лепоте њене; не дај да те веђе њезине заведу.

26 Јер се с блудне жене на комад хлеба спада; јер је туђа жена замка драгоценоме животу.

27 Хоће ли ко ватру у недра метнути, а да му се хаљине не упале?

28 Хоће ли ко по живом угљу ићи, а да ноге не опече?

29 Тако бива оном који иде за женом ближњега свога; који је се год дотакне неће бити без казне.

30 Не сматра се невин ни лупеж који краде да утоли глад кад огладне.

31 Када га ухвате, вратиће он седам пута, и даће све оно што у кући има.

32 Али ко чини прељубу са женом безуман је; тако ради онај који пропаст своју тражи.

33 Он ће само муке и руга имати, и срамота му се неће избрисати.

34 Јер љубомора разбесни човека, и он је немилосрдан у часу освете;

35 не обазире се ни на какав откуп, несломљив је да му и највеће даре дајеш.

Глава 7.[уреди]

1 Чувај, сине, речи моје, и код себе поуку моју храни,

2 поуку моју чувај, и живећеш, држи науку моју као зеницу ока свога.

3 За прсте их своје ти привежи, на плочу свога срца их запиши.

4 Реци мудрости: Сестра си ми!, аа пријатељицом разборитост зови;

5 да би те од жене туђинке чувале, од туђинке која слатко збори.

6 С прозора дома свога, кроз решетку погледах, и видех међу будалама,

7 опазих међу момцима безумна младића,

8 који улицом пролажаше покрај ћошка где сеђаше једна од тих туђинки, идући полако ка стану њеноме.

9 У сумрак то беше, у вече, кад се ноћ и мрак спуштају.

10 И, гле, приђе к њему жена као блудница одевена, а срца лукава.

11 Хитра и пуста беше; ноге јој не даваху да кућу чува.

12 Сад по улицама, сад по трговима, код свакога угла вребаше.

13 Она га дохвати и пољуби га, и бестидно рече му:

14 "Дужна бејах принос захвалности, и свој завет данас већ испуних.

15 Зато ти и у сусрет изиђох, тражих те, и ево те нађох!

16 Настрла сам одар везеним чаршавима и египатским засторима;

17 смирном, алојем и циметом намирисала сам постељу своју.

18 Дођи, па да уживамо, и до зоре у љубави да се занесемо!

19 Муж мој није дома, отишао је на далек пут;

20 тоболац је са собом однео са сребром, вратиће се тек о младоме месецу."

21 Речима својим она га заведе, занесе га глатким уснама својим.

22 И он одмах за њом пође, као во што на клаоницу иде; као лудак који се за казну веже,

23 док му стрела јетру не пробије; као птица која на замку налети а да не зна да јој је о живот.

24 Зато, дакле, децо, послушајте, пазите на речи уста мојих.

25 Срце твоје немој да застрани на путеве такве жене, и не лутај по стазама њеним.

26 Јер је она многе жртве у пропаст сурвала, много их је што је она све побила.

27 Кућа њена пут је к стану мртвих што силази ка пределу смрти.

Глава 8.[уреди]

1 Не виче ли мудрост, не диже ли глас свој разум?

2 Сврх висина, поред стаза, на раскршћу путева, гле стоји,

3 код капике, на улазу у град, и њен глас за вратима се чује:

4 "Вама вичем о људи; синовима људи глас се мој обраћа.

5 Научите се, луди, мудрости, разуму се, безумни, учите.

6 Слушајте, јер ја имам велике ствари да вам кажем; усне моје се отварају да поуче што је право.

7 Јер истину усне моје објављују, мрска је лаж уснама мојим.

8 Праве су речи уста мојих; ништа није у њима криво или изврнуто.

9 Разумноме све су оне јасне, и праве онима који су знање нашли.

10 Примите мој наук рађе него сребро, и знање радије него жежено злато.

11 Јер је мудрост скупља од бисера, скупоценија од сваког адиђара.

12 Код разборитости ја, мудрост, пребивам, и разум и знање држим.

13 Страх од Господа мржња је на зло; охолост и бес и зао пут, и погана уста, то ја мрзим.

14 Мој је савет и успех, ја сам разум, и моја је сила.

15 Преко мене краљују краљеви, и кнезови правду деле;

16 преко мене владају главари, великаши и судије на земљи.

17 Волим оне који мене воле, а који ме траже, налазе ме.

18 Уза ме су богатство и слава, добра непропадљива и правда.

19 Воће моје боље је од злата, од жеженога злата; плод мој бољи је од сребра.

20 Путем правде идем, посред стаза поштења,

21 да благо онима који ме воле делим, и ризнице њихове да пуним.

22 Првенцем ме Господ дела својих створи, још пре дела својих најисконскијих.

23 Пре векова ја сам постављена, у првом почетку, пре постања земље.

24 Рођена сам кад још бездане не беше, кад још ни извора водених не беше;

25 пре но што су горе основане, пре брегова ја сам се родила.

26 Још не беше земље ни поља створио, нити првог зрна праха васељене, -

27 када је он небо утврђиво, ту сам и ја била;

28 кад је круг над безданом мерио, кад је горе облаке слагао, те силно бљузнуше извори бездански,

29 кад је мору међе постављао, да не пређу воде брегове његове, кад је земљи темељ ударио,

30 тад ја бејах код њега на делу. Ја му бејах радост свакидања, и свагда се весељах пред њиме,

31 весељах се на земљи његовој, уживајући међу синовима људи.

32 Зато, дакле, слушајте ме, децо; благо онима који се путева мојих држе.

33 Примите науку, да будете вредни, немојте је одбацити.

34 Блажен човек који мене слуша, који сваки дан на вратима мојим бдије, и прагове моје чува!

35 Јер ко мене нађе, живот нађе, и добија љубав од Господа.

36 Ал' ко о мене огреши, души својој шкоди; сви који ме мрзе у смрт се заљубе.

Глава 9.[уреди]

1 Сазидала мудрост кућу своју, седам стуба својих отесала.

2 Поклала је жртве своје, помешала вино своје, и трпезу своју поставила.

3 Послала је све дворкиње своје, па с висина градских виче:

4 "Ко jе без памети, нек овамо сврати!" А онима који су без разума каже:

5 "Дођите и хлеба мог једите, пијте вина што сам уредила.

6 Оставите лудост и бићете живи; путем разума идите!"

7 Ко подругљивца кара, тај срамоту прима, ко бездушника кори, грдњу на се вуче.

8 Подругљивца не карај, да не омрзне на те; карај мудрог и љубиће те.

9 Даруј мудрог и он ће мудрији постати, поучи праведног и знање ће своје он увећати.

10 Страх од Господа почетак је мудрости, а разум је наука светаца.

11 Преко мене множиће се дани твоји, додаће се године животу твоме.

12 Јеси ли мудар, сам си себи мудар; ако ли си подругљивац, сам ћеш казну руга свог носити.

13 Безумност је плаха жена, луда и која ништа не зна.

14 Пред прагом дома свога он седи, на столици, на висинама градским,

15 и виче пролазнике који право својим путем иду:

16 "Ко је луда, нек овамо сврати!", а ономе који је без памети вели:

17 "Слатка је вода одвођена, пријатан је хлеб тајности!"

18 А он не зна да су ту мртваци, да су у Шеолу званице њезине.

Глава 10.[уреди]

1 Мудар син је радост оца свога, а луд син је жалост мајке своје.

2 Неправедно благо користи не даје, али праведност избавља од смрти.

3 Не да Господ да праведник гладује, ал' грамзивог бездушника одбацује.

4 Ко немарном руком ради просиће, а богатство вредна рука тече.

5 Ко у лето збира разуман је син, ко о жетви спава срамотан је син.

6 Над главом праведнога благослова има, а насиље уста бездушника прикривају.

7 Благослов је успомена праведника, а у трулеж име бездушника пада.

8 Ко је мудрог срца прима поучење, а ко је лудих усана, ка пропасти својој јури.

9 Ко поштено иде поуздано ходи, а откриће се ко странпутицом иде.

10 Ко очима намигује неугодност буди, а ко је лудих усана, ка пропасти својој јури.

11 Уста праведника извор су живота, а насиље уста бездушника прикривају.

12 Мржња свађе распаљује, али љубав све грехе покрива.

13 На уснама разумнога мудрост се налази, а батина је за леђа оног ко је без памети.

14 Ко је мудар чува своје знање, а нагла су уста пропаст безумнога.

15 Имање је богатима утврђена кула, а сиромаштво је страшило невољног.

16 На живот је праведника рад, бездушника добитак на грех.

17 Ко се казне сећа нађе пут живота, ал' ко укор заборавља лута.

18 Ко прикрива мржњу лажних је усана, а безуман ко клевете шири.

19 Ко много говори не фали му грех, а опрезан је ко усне своје задржава.

20 Језик је праведника сребро одабрано, а срце бездушника, оно мало вреди.

21 Усне праведника многима храну дају, а безумни са безумља гину.

22 Благослов Господњи богатство даје, а труд мало му додаје.

23 Злочин чинити шала безумном изгледа, али мудрост разумном припада.

24 Чега се бездушник боји, то му се дешава, а што праведни зажеле, испуњава им се.

25 Као вихор што пролази, тако бездушник нестаје, а праведник има вечите темеље.

26 Што оцат зубима, и што дим очима, то је лењив оном који му налог даје.

27 Страх од Господа дане умножава, бездушнима скрате се године.

28 Очекивање је праведника радост, али нада бездушних пропада.

29 Пут Господњи бедем је поштењу, ал' је амбис оним који зло чине.

30 Праведник се неће никад спотакнути, али бездушници неће остати у земљи.

31 Мудрост носе уста праведника, ал' ће поган језик се пресећи.

32 Уста праведника пријатност познају, уста бездушника пуна су пакости.

Глава 11.[уреди]

1 Мерила лажна мрска су Господу, а угодан му је прави тег.

2 Срамота за охолошћу стиже, али мудрост код смерних се нађе.

3 Праведне води њихово поштење, а злобне злоћа њихова сатире.

4 Не помаже у дан гнева богатство, али праведност избавља од смрти.

5 Правда уравњује поштенима пут, а злобник од своје злобности пропада.

6 Праведне избавља праведност њихова, злобнике захвата њихово лукавство.

7 Кад бездушник умре, нестаје његове наде, и уздање злих људи пропада.

8 Праведник се избавља тескобе, а његово место злобник заузима.

9 Злобник устима својим ближњег свог упропашћује, али мудрост избавља праведне.

10 Кад су праведници срећни, радује се град, а кад злобници пропадну, весели се гласи чују.

11 Благословом праведника подиже се град, а раскопава се с уста бездушника.

12 Безумник је ко свог ближњега клевеће, а разуман човек ћути.

13 Ко клевету шири, тај издаје тајне, а чува их ко је верна срца.

14 Кад опрезност недостаје, тад пропада народ, помоћ је у добрим саветницима.

15 Зло пролази ко се за другога јемчи, а без бриге ко се обавезе плаши.

16 Част добија жена која је љубазна, али богатства силници стичу.

17 Добро души својој милосрдан човек чини, свиреп човек телу своме уди.

18 Преварну добија рђав човек корист, ал' ко правду сеје поуздану плату има.

19 Ко се правде држи на живот му је, али ко за златом јури смрт налази.

20 Мрска су срца опака Господу, а мили су њему прави на свом путу.

21 Сигурна је казна рђавом човеку, спасење ће пород праведника наћи.

22 Златна гривна на свињској губици, то је жена лепа без разума.

23 Праведника је жеља само добро, а надање је бездушника јарост.

24 Неко просипа, и све више има, неко тврдичи, и све је убогији.

25 Наситиће се душа подашна, ко напаја сам ће бити напојен.

26 Ко закључа жита, проклиње га народ, а благослов је над главом оног који га продаје.

27 Који добро тражи наклоност налази, ко зло тражи, зло ће њега снаћи.

28 Ко се у богатство своје узда, тај ће да пропадне, а праведници ће се као гране зеленити.

29 Који кућу своју буни, ветар ће наследити, а безумник роб ће мудром бити.

30 Плод праведних дрво је живота, али мудри душе придобија.

31 Гле, праведник и на земљи плату прима, а како ли неће бездушник и грешник!

Глава 12.[уреди]

1 Знање љуби ко опомену љуби, а луд је ко опомену презре.

2 Добар човек стиче љубав од Господа, а преваран човек осуду Господњу.

3 Неће човек злобом се утврдити; а корен праведника неће се помаћи.

4 Вредна жена венац је свом мужу, али која га срамоти, та је као болест што му кости гризе.

5 Мисли праведника само су праведне, намисли рђавих само су преваре.

6 Крваве су замке речи бездушника, ал' су избављење уста праведника.

7 Оборени, злобни више не постоје, али праведника дом се одржава.

8 По разуму се своме човек цени, али је мрзак ко је тврда срца.

9 Боље је скроман бити и сам себи служити, него се величати, а хлеба не имати.

10 Праведник се и за стоку своју брине, али је срце злобника свирепо.

11 Који своју њиву ради насити се хлеба, али безумник је који трчи за таштином.

12 Злобник лаком је за оним што злобници грабе, али плода корен праведника даје.

13 У греху усана опасна је замка, али се праведник избавља тескобе.

14 Од плода уста својих сити се човек добра, и сваки по делу руку својих прима.

15 Прав се пут његов безумнику чини, али мудар је ко савет слуша.

16 Гнев свој одмах безумник открива, али опрезан је који увреду покрива.

17 Ко истину каже, правду проглашује, а превару лажни сведок.

18 Неко који лакомислено говори као мач пробада, ал' лек даје језик мудрих људи.

19 Истинита уста, та за увек стоје, али лажљив језик, он је само за час.

20 Превара је у срцу оним који злобно мисле, а радост у онима који мир светују.

21 Никакве несреће праведном не бива, ал' ће бездушнике прикљештити зло.

22 Мрске су Господу усне лажљиваца, ал' су му мили који верно раде.

23 Паметан човек чува своје знање, а срце безумних лудост проглашује.

24 Радина ће рука господарити, а лења ће данак давати.

25 Брига у срцу обара човека, али добра реч га развесели.

26 Прави пут праведник пријатељу своме показује, али бездушнике њихов пут заводи.

27 Лова свога лењивац не пече, а радиност скупо је човеку благо.

28 На путу је правде живот, нема смрти на њезиној стази.

Глава 13.[уреди]

1 Мудар син слуша поуку свог оца, а за опомену подругљивац не мари.

2 Добра се ужива од плода усана, али што злобници траже то је насиље.

3 Који уста своја чува, душу своју чува, а који их разваљује ка пропасти својој јури.

4 Лењивчева рука немогуће жеље има, али ће се душа вредних наситити.

5 Праведник на речи лажљиваца мрзи; рђав човек мржњу и срамоту на се вуче.

6 Чији пут је прав, правда њега чува, а грешника злоба упропашћује.

7 Неко је сиромах код многога блага, а неко је богат код свог сиромаштва.

8 Богатство човеку за откуп живота служи, али претње сиромах не слуша.

9 Весела је светлост праведника, а жижак се злобних људи гаси.

10 Од охолости свађања долазе, а мудрост је код оних који савете слушају.

11 Пропада благо на неправди стечено, а ко по мало сабира, тај га умножава,

12 Одложена нада срце мори, испуњена жеља дрво је живота.

13 Збуњује се који реч презире, али ко се укора боји награду добија.

14 Опомена мудрог извор је живота, да се њоме замке смрти заобилазе.

15 Добар разум плод милости носи, али храпав пут је бездушника.

16 Пажљиво опрезан човек ради, а безуман расипа бсзумље.

17 Злобан гласник у зло пада, а лек веран гласник даје.

18 Стид и сиротиња удео су оног који опомену одби, ал' је чашћен који укор прима.

19 Слатка је души испуњена жеља, али безумни се стиде одступити од зла.

20 Ко с мудрима иде, тај постаје мудар, али зло пролази ко се с безумнима дружи.

21 Грешнике несрећа гони, а праведне срећа награђује.

22 Добар човек оставља наслеђе деци своје деце, ал' је грешника имање праведном суђено.

23 Њива коју сиромах искрчи обилато роди, ал' неко пропада што правице нема.

24 Ко прут жали, сина свог мрзи, ко га воли, на време га кара.

25 Праведник једе и утоли глад, а трбух злобника оскудицу трпи.

Глава 14.[уреди]

1 Мудра жена гради себи своју кућу, а луда је својим рукама разграђује.

2 Који право иде боји се Господа, ал' га презре ко беспућа бира.

3 У устима је бездушника прут за охолост његову, али мудре уста њихова чувају.

4 Празне су јасле где волова нема, а снага воловска добар плод прибавља.

5 Ко је веран сведок, тај не лаже, али криви сведок лаж говори.

6 Подругљивац тражи мудрост али је не налази, али знање лако разуман прибавља.

7 Од човека безумнога бежи: на његовим уснама нећеш памет наћи.

8 Мудрост опрезног човека разум је његова пута, а лудост је безумних превара.

9 Грех је шала безумнима, ал' се милост међу праведнима нађе,

10 Знаде срце своје јаде, а весеље његово не зна туђин делити.

11 Раскопаће се кућа злобника, процветаће шатор праведника.

12 Неки пут се прав човеку чини, а излазак му је пут ка смрти.

13 И сред смеха може срце бити жалосно, и радост у тугу може да свршава.

14 Коме срце застрани сити се путева својих, а добар се човек сити оним што у себи има.

15 Луди све верују што му се говори, ал' паметан пази на своје кораке.

16 Мудар се пази и уклања од зла, безуман је насртљив и бесан.

17 Ко је лак на гнев лудости чини, али човек пун лукавства мржњу изазива.

18 Безумнима је део у лудости, а од знања разборити венац себи плету.

19 Клањају се зли пред добрима, и бездушни на вратима праведних.

20 Сиромах је досадан и свом пријатељу, ал' су многи пријатељи богатога.

21 Грех чини ко свог ближњега презире, срећан је ко се убогим смилује.

22 Који зло смишљају не преваре ли се? Али који добро мисле верно и добро раде.

23 Сваки труд користи даје, а у сиромаштво празне речи воде.

24 Богатство је венац за паметне, а лудост безумника увек лудост.

25 Веран сведок душе искупљује, али лажи варалица шири.

26 Јак ослонац има ко се Господа боји, и заклон код њега деца му имају.

27 Страх од Господа извор је живота, да се замке смрти заобилазе.

28 Многобројан народ слава је краљева, а кад пада народ, тад и кнез пропада.

29 Ко је спор на гнев, добар разум има, али плахи лудост своју проглашује.

30 Мирно срце живот јесте телу, а завист је болест која кости гризе.

31 Убогога гњечити, то је вређати створитеља његовог, а смиловати му се, то је частити га.

32 Злобног злоба његова обара, а праведан и у смрти својој заклон има.

33 Мудрост у срцу разумних почива, ал' је усред лудих она без заштите.

34 Правда узвисује народ, а грех је пропаст људи!

35 Краљева наклоност за разумног је слугу, а гнев његов за срамотног.

Глава 15.[уреди]

1 Благ одговор утишава јарост, а реч прека срдњу изазива.

2 Пријатним знање језик мудрих чини, а лудост уста безумника шире.

3 Свугда су очи Господње, оне виде и рђаве и добре.

4 Благи језик дрво је живота, а погани језик душу вади.

5 Безумник презире поуку свог оца, ал' паметно ради који опомену прима.

6 Свега има у кући праведника, а забуне у добитку злобника.

7 Усне мудрих људи знање шире, али срце безумника није право.

8 Господу су мрске жртве бездушника, а угодна му је молитва праведника.

9 Господу је мрзак пут бездушника, ал' он воли оног који за правдом иде.

10 Тешка казна прети оном који застрани, и умреће онај који опомену мрзи.

11 Пред Господом су и Шеол и бездана, а камо л' не срца синова човечјих!

12 Подругљивац не трпи укора, нити к мудрима прилази.

13 Весело срце разведри лице, а дух клоне када у срцу је жалост.

14 Разумно срце знање тражи, али уста безумника у лудости уживају.

15 Сви су дани невољника зли, задовољно срце вечно је весеље.

16 Боље мало са страхом од Господа, но велико благо са немиром.

17 Боље у љубави и трава за храну, него во угојен у љутњи.

18 Срдит човек кавге распирује, а спор на гнев утишава распре.

19 Пут лењивца пун је трња, а стаза је праведника равна.

20 Мудар син је радост оца свога, безуман и матер своју мрзи.

21 Лудост радост је ономе који разума нема, ал' разуман човек право ходи.

22 Падају намере када нема збора да их прими, а успевају кад има добрих саветника.

23 Радост је устама својим одговарати, и угодна је реч згодно изречена.

24 Пут живота разумнога у висину води, да избегава Шеол у низини.

25 Господ кућу охолог обара, али удовици утврђује међу.

26 Зле су мисли мрске Господу, ал' су чисте речи угодне пред очима његовим.

27 Кућу своју збуњује лакомац, ал' ће живети онај који поклоне мрзи.

28 Срце праведника размишља шта да одговара, али пакост уста бездушника шире.

29 Бежи Господ од бездушника, али молитву праведника слуша.

30 Што је очима мило срце развесели, а глас добар снагу даје.

31 Ухо пажљиво на укор који животу води, међу мудрима пребива.

32 Ко одбија укор душу своју мрзи, али разум стиче ко га прима.

33 Страх од Господа мудрости учи, а скромност је предходница славе.

Глава 16.[уреди]

1 Намере што срце спрема од човека зависе, ал' од Господа је суд који им уста дају.

2 Човеку се сви његови пути чине чисти; али духове Господ испитује.

3 Дела своја Богу препоручи, и намисли твоје ће успети.

4 Све је Господ за нешто створио, па и бездушника за дан погибли.

5 Мрско је Господу свако срце презирно, и зацело неће избећи казну.

6 Добротом и верношћу испашта се безакоње, а страхом од Господа зло се избегава.

7 Када Господ учвршћује путеве човеку, он са њиме мири и душмане његове.

8 Више вреди мало с правдом, но с неправдом велики добитак.

9 О свом путу срце човечје размишља, али Господ управља корацима његовим.

10 Пророштва су на уснама краљевим, и кад суди не сме бити неверан.

11 Господњи су мерила и тегови прави, сва тежина вреће његово је дело.

12 Зло чинити не воле краљеви, јер престоле правда утврђује.

13 Усне праведника краљеве придобијају, они воле оног који право збори.

14 Гнев је краљев весник смрти, мудар човек треба да га ублажи.

15 Живот даје ведро лице краља, а наклоност је његова као пролетња киша.

16 Колико је боље тећи мудрост него злато! Колико је лепше тећи разум него сребро!

17 Пут је праведника уклањање од зла, а ко душу своју чува пази на свој пут.

18 Дрскост предходи погибљи, а охолост предходи пропасти.

19 Боље је са скромним скроман бити, него ли с охолим плен делити.

20 Срећу нађе ко о стварима размишља, срећан је ко се у Господа узда.

21 Ко је мудра срца разуман се зове, а благост усана диже цену знању.

22 Извор је живота мудрост оном ко је има, а казна је безумника у лудости њиховој.

23 Ко је мудар у срцу и уснама својим мудрост показује, а напредак његовога знања на уснама његовим се јавља.

24 Љубазне су речи саће меда, сласт за душу и здравље за тело.

25 Прав се неки пут човеку чини, а свршетак му је стаза смрти.

26 Ко се труди тај се себи труди, јер и уста његова га бодре.

27 Неваљао човек несрећу спрема, на његовим је уснама као огњен пламен.

28 Поган човек свађу распирује, а опадач другове раставља.

29 Друга свога насилник заводи, и води га путем који није добар.

30 Ко затвара очи да погано мисли, ко угризе уста, тај већ зло почини.

31 Седа коса јесте венац части, и он се на путу праведника стиче.

32 Ко је спор на гнев бољи је но јунак, а ко собом влада бољи је од оног који градове отима.

33 Коцка се у крило баца, али Господ све решење даје.

Глава 17.[уреди]

1 Боље је с миром и залогај суха хлеба, него кућа пуна меса са свађом.

2 Над сином срамотним разуман слуга влада, и са браћом његовом наслеђе ће делити.

3 За сребро топионица, за злато је пећ, али срца Господ искушава.

4 Бездушник погана уста слуша, лажљивац на злобне усне пази.

5 Ко се убогоме смеје тај његовог створитеља вређа; ко се несрећи радује, тај избећи казну неће.

6 Дечиња деца венац су стараца, а оцеви понос својих синова.

7 Нису за безумне речи изабране, а камо ли лажне речи за отмене.

8 Ко има даре да даје, то му је као драги камен, куд се год окренуо, добро је посматран.

9 Љубав тражи ко преступ покрива, али ко га у свом говору спомиње пријатеље раздваја.

10 Више вреди укор за разумног, но за лудог стотине батина.

11 Безумник! Он само буну тражи, ал' ће се на њега свиреп весник слати.

12 Намери се пре на медведицу медведићи којој су отети, него ли на бесног безумника.

13 Који зло за добро враћа, зло му се неће од куће одмаћи.

14 Започети свађу, то је отворити брану, уклони се пре но распра се распали.

15 И кривога ко оправда, и правога ко осуди, обојица су Господу мрски.

16 Нашто благо безумнику? Да мудрост прибави?... Ал' је он и не примети.

17 Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује.

18 Безуман човек лако обавезе прима, и јемчи се за ближњега свога.

19 Који свађу воли, грех заволи; пропаст тражи који врата своја у вис диже.

20 Неверно срце не налази среће, а коме је поган језик, у невољу пада.

21 Ко безумног роди жалост ће имати, отац лудог нема чему се радовати.

22 Весело је срце добар лек, а клонуо дух и кости суши.

23 Бездушник кришом поклон прима да преврати стазе правде.

24 Пред разумнима мудрост стоји, а очи безумних на крај земље врљају.

25 Сии безуман жалост је свог оца, и чемер је родитељке своје.

26 Није добро праведника глобити, ни ударати племенитог за поштење његово.

27 Мудри мери своје речи, тиха духа је разуман човек.

28 И безумник када ћути као мудар пролази, разуман је ко стискује усне своје.

Глава 18.[уреди]

1 Самовољан тражи што је њему драго, и љути се на све што је год разумно.

2 Безумнику није мио разум, и у својим лудостима ужива.

3 Кад бездушник дође, тад и презир дође, а и прекор са срамотом стиже.

4 Дубоке су воде речи уста човечјих, извор је мудрости поток који тече.

5 Није добро обзир имати на бездушника, да се на суђењу праведнику криво чини.

6 Усне безумника у свађе се мешају, и уста његова батине изазивају.

7 Уста бездушника пропаст његову спремају, усне су његове пругло души његовој.

8 Опадачеве су речи као посластице, оне до дна желудца допиру.

9 Ко у послу свом сустаје брат је оном који руши.

10 Тврда кула име је Господње, к њој се праведник утиче и заклон налази.

11 Имање је богатоме јаки град и зид висок у његовој мисли.

12 Срце се човеку пред пропаст подиже, али је скромност предходница славе.

13 Који одговара пре него ли чује, лудост чини и забуну на се вуче.

14 Дух човека у болести подржава, али дух оборен ко ће подигнути?

15 Знање срце разумнога стиче, а ухо га мудрих тражи.

16 Дар човеку пут пред њиме шири, и води га пред властеле.

17 Праведан се чини који први парбу своју брани, ал' дође супарник његов, па се и он слуша.

18 Коцка расправе прекида и између силних расуђује.

19 Има браће тврђе него град утврђен, и њихове су свађе као преворнице на палати.

20 Плодом уста својих човек тело своје крепи, родом усни својих себе штити.

21 Смрт и живот јесу у власти језика, и ко га милује јешће од плода његова.

22 Који жену нађе срећу нађе, милост је то од Господа.

23 Сиромашак молећи говори, а богати оштро одговара.

24 Који много пријатеља има, на несрећу их своју има, али има пријатеља и од брата вернијих.

Глава 19.[уреди]

1 Више вреди сиромах који ходи у поштењу своме, него ли безумник с поганим језиком.

2 Немање памети никоме не вреди, а ко своје кораке убрза у грех пада.

3 Лудост људи квари њихов пут, и срце се њихово на Господа љути.

4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромах је одвојен од свог пријатеља.

5 Крив се сведок неће отети казни, нити ће утећи који лаж говори.

6 Многи ласкају подашном човеку и сваки је пријатељ ономе који поклоне даје.

7 Сиромаха мрзе сва браћа његова, а како ли неће од њега бежати пријатељи његови? Он њима обраћа речи које моле, али њих нестаје.

8 Који разум стиче љуби душу своју, а ко памет чува, тај налази срећу.

9 Криви сведок неће остати без казне, а ко лаж говори њега ће нестати.

10 Безумном не личи да у милинама живи, а камо ли слузи да кнезовима влада!

11 Спор на гнев је који је разуман, и понос му је увреду заборавити.

12 Краљева је срдња као рика лавовска, абљубав његова као роса на трави.

13 Безуман је син несрећа свог оца, а свадљивост је женина прокисивање без краја.

14 Кућа и богатство од оца се могу наследити, али жена разумна дар је од Господа.

15 Лењост млитавост доноси, глад немарна рука пати.

16 Ко заповести чува, душу своју чува, ко на своме путу не бдије пропашће.

17 Ко се сироти смилује Господу позајма, који ће му вратити по делу његову.

18 Карај сина свога, јер још има наде, али смрт његову не зажели.

19 Кога гнев занесе он треба и казну његову да сноси; јер ако му ти опростиш опет са њим ћеш имати посла.

20 Слушај савет, прими поучење, да би био мудар у животу своме.

21 Много има мисли у срцу човечјем, ал' што Бог одреди то се испуњава.

22 Што човека милим чини то је његова доброта, и сиромах више вреди него ли лажљивац.

23 Страх од Господа ка животу води; при њему су ноћи мирне и зло не долази.

24 Лењивац у тањир руку своју пружа, али к устима је својим не приноси.

25 Удри подругљивца, и луди ће памет стећи; нокарај разумног и он ће наук разумети.

26 Који оца свога у пропаст гура, и чини да матер његова бежи, то је син срамотан од кога се поцрвени.

27 Не слушај, сине, науку која те од речи разума одводи.

28 Недушеван се сведок руга правди, а злобу уста бездушника прождиру.

29 Готове су подругљивцима казне, и безумнима батине на леђа.

Глава 20.[уреди]

1 Вино је подругљиво, махнито је пиће силовито, и ко њих заволи, тај памети нема.

2 Страх што краљ задаје као рика је лавовска, себи греши ко га дражи.

3 Слава је човеку оканити се свађе, али сваки се безумник плахости подаје.

4 Лењивац због студени не оре; о жетви би ипак хтео жети, али нема шта.

5 Дубоке су воде намере срца човечјег, ал' разуман човек уме да их црпи.

6 Својом се добротом многи људи хвале, али ко ће верног човека да нађе?

7 Праведник једнако у поштењу ходи, благо његовој деци после њега.

8 Краљ који седи на престолу правде очима својим свако зло расипа.

9 Ко ће рећи: "Срце своје ја сам очистио, чист сам ја од греха свога"?

10 Двојак потег и двојаке мере, обоје је Господу мрско.

11 И дете делима својим показује хоће ли пут његов бити чист и прав.

12 Ухо које чује, око које види, обоје је Господ начинио.

13 Не заволи сна, да не осиромашиш, очи своје отварај и ситићеш се хлеба.

14 Не ваља, не ваља, вели ко купује, ал' се одлазећи хвали.

15 Има злата и много бисера, али мудре усне најскупљи су накит.

16 Узми му одећу, јер се за другог ујемчи, узми због туђина залогу од њега.

17 Сладак човеку хлеб је од преваре, али су му после пуне усне песка.

18 Намере се разбором утврђују, зато рат опрезно води.

19 Ко клевету шири, тај открива тајне, не мешај се с оним који уста шири.

20 Који псује оца или матер своју, жижак ће се његов гасити у мраку.

21 Имање одједном нагло добијено, неће на послетку благослов добити.

22 Не говори: Вратићу ја зло. Уздај се у Господа, који ће те избавити.

23 Мрзак је Господу двојак тег, и мерила лажна нису добра ствар.

24 Господ људским корацимаа управља, а може ли човек пут свој разумети?

25 Замка је човеку да лакомислено обвезу свечану прими, и да не размисли но пошто је завет свој већ учинио.

26 Бездушнике мудар краљ расипа, и преко њих точак пушта.

27 Дух човечји жижак је Господњи, и он иде утроби до краја.

28 Милост краља и верност чувају, а добротом престо он свој утврђује.

29 Снага је младићима слава а старцима част је седа коса.

30 Ожиљци од рана лек су злом човеку, а једнако и ударци који до срца допру.

Глава 21.[уреди]

1 Срце је краљево вода жива у руци Господњој, куда год он хоће, туда је навраћа.

2 Сваки пут се прав човеку чини; али Господ срца испитује.

3 Поштовање правде и правице милије је Господу него жртве.

4 Очи презирне и надуто срце, та кандила бездушника, нису него грех.

5 Обиљу воде мисли вреднога човека, ал' ко нагло ради упада у тескобу.

6 Благо лажним језиком стечено таштина је нестална и предходник смрти.

7 Сила бездушника њих ће саме носити, јер неће да раде оно што је право.

8 Кривац криве стазе бира, али невини поштено ради.

9 Боље је на углу од крова седети, него ли у кући са свадљивом женом.

10 Зло зажели душа бездушника, милост ни пријатељ у њега не налази.

11 Кад се подругљивац казни, луди опрезан постаје; кад се мудри поучава, он сам знање прима.

12 Праведник посматра кућу бездушника: Господ бездушнике у невољу баца.

13 Ко на вику убогога ухо своје затискује, и сам ће завикати, али неће одговора наћи.

14 Поклон у тајности утишава гнев, а пријатан дар ублажује јарост.

15 Радост је праведнику учинити право; пропаст је за оне што неправду чине.

16 Човек који с пута мудрости зађе, починак ће наћи у збору мртваца.

17 Ко воли весеље остаје сиромах, а ко вино и уље воли не постаје богат.

18 Бездушник је откуп праведника, а поштених злобник.

19 Боље је сам у пустињи живети, но са женом свадљивом и гневном.

20 Скупоценог блага и уља има у стану мудрога, али их човек безуман прождире.

21 Ко иде за правдом и добротом, тај налази пут, правду и славу.

22 Мудри у град улази јунака, и обара силу у коју се овај узда.

23 Који чува језик свој и уста, душу своју од невоље чува.

24 Охолом и бесном име је подругљивац; он бесноћом дрскости наступа.

25 Лењивца бију жеље његове, јер се руке његове нећкају да раде.

26 Вазда њега боду те његове жеље; али ко је праведан без штедења даје.

27 Бездушника је жртва гадост, а камо ли када мислећ на зло је приноси!

28 Лажан сведок у пропаст ће пасти, а ко право каже увек ће се слушати.

29 Бездушник се дрско држи, али праведник учвршћује свој пут.

30 Нити има мудрости ни разума, нити савета насупрот Господу.

31 Коњ се опрема за дан боја, ал' од Господа је спас.

Глава 22.[уреди]

1 Боље часно име нег' велико благо, а милост је боља од сребра и злата.

2 Сретају се богат и сиромах, јер их Господ обојицу створи.

3 Мудри види зло и уклања се, прости наваљују и налећу у казну.

4 Плод скромности и страха од Господа, богатство су, слава су и живот.

5 Трње, замке су на путу опакога, од њих бежи који душу своју чува.

6 Учи дете према путу којим треба да иде, и он неће одступити од њега ни када остари.

7 Богати над сиротињом влада; ко у зајам узме роб је оног који даје.

8 Ко неправду сеје муку жање, и нестаје прута беса његовога.

9 Који милостиво гледа биће благословен, јер он хлеба свога убогоме даје.

10 Терај подругљивца, и свршиће распра, и престаће свађа и срамота.

11 Ко је чиста срца и речи љубазних, и краља за пријатеља има.

12 Очи Господње мудрост чувају и збуњују речи бездушника.

13 Лењивац говори: "Лав је ту на путу! погинућу усред пута!"

14 Дубока јама уста су туђинке, у њу ће упасти онај на кога је Господ љут.

15 Лудост је уз срце детету свезана, прут карања ће га уклонити од ње.

16 Мучити сиромаха да се своје добро множи, то је дати богатоме да се дође до невоље.

17 Ухо пригни, слушај речи мудрих, срце своје к науци мојој привиј;

18 јер је добро да их у свом срцу чуваш и да ти се нађу на уснама твојим.

19 Да се уздање твоје у Господа нађе, казујем ти данас ово, јесте, теби!

20 Нисам ли ја за те написао разматрања и разне савете,

21 да те стварима поузданим учим, и речима истинитим, да би и ти истините речи казао оном који тебе шаље?

22 Не опљачкај сиромаха што је сиромах, не затири невољног пред вратима.

23 Јер ће Господ парбу њихову бранити, и отеће живот оним који њима отимају.

24 Не дружи се с човеком гневљивим, немој ићи са насилником;

25 да се не навикнеш на стазе његове, и да не постану замке души твојој.

26 Не буди с онима који се обвезују, с онима који се за дугове јемче.

27 Ако немаш чим да платиш, зашто да ти се и одар испод тебе носи?

28 Не помичи стару међу што су оци твоји поставили.

29 Видиш ли човека у свом послу вредна, он се код краљева држи и с простацима не дружи.

Глава 23.[уреди]

1 Ако си за столом с великашем, пази на оно што ти је пред тобом.

2 Метни себи нож под грло, ако си сувише лаком.

3 Не зажели посластица његових, јер је то преварна храна.

4 Не узнемируј се да се обогатиш, не уложи у то мудрост своју.

5 Хоћеш ли зар оком својим ти да пратиш оно чега ће нестати? Јер богатство крила себи прави, и као оро пут неба одлети.

6 Не једи хлеба оног чије је око злобно, не зажели посластица његових.

7 Јер је он као и мисли душе његове; "Једи", "пиј", казаће ти,

8 али његово срце није с тобом. Повратићеш залогај који једеш и добре ћеш мисли своје изгубити.

9 Не говори безумном на уши, јер он мрзи мудрост речи твојих.

10 Не помичи стару међу, не погази њиву сирочади,

11 јер је јак осветник њихов, браниће од тебе он њихово право.

12 Срце своје к науци обрати, и к речима мудрим уши своје.

13 Детету не штеди кара, да га прутом бијеш, неће он умрети.

14 Прутом ако га удариш, душу ћеш му избавити из пакла.

15 Ако буде, сине, срце твоје мудро, веселиће се срце моје у мени;

16 утробе ће моје заиграти од радости, када усне твоје праведно говоре.

17 Срце твоје грешницима нека не завиди, него нек је вазда у страху пред Господом;

18 јер има и будућност, и надање твоје неће ти пропасти.

19 Слушај, сине, и буди ми мудар, срце своје на прав пут управи.

20 Не буди с онима који много вина пију, ни с онима који много меса једу.

21 Јер пијанице и изелице постају сиротни, а тромост подеране хаљине даје.

22 Слушај оца свога, родитеља свога, и не презри мајку кад остари.

23 Купуј истину и не продај је, купуј мудрост, знање и разум.

24 Радује се отац праведника, и ко мудрог роди весели се с њега.

23 Нека се веселе отац твој и матер твоја, нека се радује родитељка твоја.

26 Дај ми, сине, срце своје; уживале очи твоје у путевима мојим!

27 Јер блудница дубока је јама и тесан је туђа жена бунар.

28 Као хајдук заседе припрема, умножава злочинце међ људима.

29 Коме јаох?, коме куку?, коме свађа?, коме вика?, коме ране ни за што?, коме очи крваве?

30 Онима који покрај вина седе, који вина помешана траже.

31 Не гледај на вино које се лепо румени, које се у чаши као бисер сјаји, и које лако тече.

32 На крају ће оно као змија ујести, као аспида упећи.

33 Очи твоје тражиће туђинке, и срце ће твоје настрано говорити;

34 и бићеш као онај који је усред мора, као човек који лежи на катарки:

35 "Убише ме... али ме не боли!... избише ме... али не осећам!... Када се пробудим... још ћу!"

Глава 24.[уреди]

1 Не завиди злим људима, и њихово друштво не зажели;

2 јер њихово срце пропаст смишља и њихове усне злобно зборе.

3 Мудрошћу се кућа диже, а разумом утврђује,

4 и знањем се собе пуне сваког блага угодног и скупог.

5 Мудар човек пун је снаге, ко је уман учвршћује своју моћ;

6 јер ћеш ти рат опрезно водити, а спас је код добрих саветника.

7 Безумом је мудрост сувише висока, неће он на вратима уста отворити.

8 Ко зло смишља, назива се човек пун лукавства.

9 Мисао безумности није него грех, и сви људи подругљивца мрзе.

10 Ако клонеш ти у дан тескобе, снага твоја само је тескоба.

11 Избављај оне које у смрт гурају, спасавај оне које гоне да се погубе!

12 Ако речеш: нисмо ми то знали!, зар да то не види онај који срца прозире?

13 Једи, сине, мед, јер је добар; устима ће твојим сладак бити саћа залогај.

14 Исто тако познај мудрост за спасење душе своје, кад је нађеш у њој је будућност, и надање твоје неће се затрти.

15 На стан праведника не мећи замке, и не квари место њихова починка;

16 јер ако и седам пута падне, праведник ће опет да устане, али бездушници у злу пропадају.

17 Не радуј се паду непријатеља свога, и да срце твоје никад не заигра кад се он спотиче;

18 да то Господ не примети, и да му не буде жао, и да не одврати гнева свог од њега.

19 Не жести се због оних који зло чине, не завили бездушницима;

20 јер нема напретка оном који зло чини, и жижак се бездушника гаси.

21 Бој се, сине, Господа и краља, и не мешај се с немирницима,

22 јер ће им одједном пропаст доћи, и ко зна која ће чија казна бити.

23 Гле, и ово од мудрих долази: Није добро при суђењу личних имати обзира.

24 Који рече бездушнику: "Праведан си!", проклињу га људи и куну народи.

25 А који га казни, ономе је добро, и срећа на њега ко благослов пада.

26 У уста љуби ко праведне речи одговара.

27 На посо свој пази на пољу, њиву своју уреди, па ћеш кућу своју подигнути.

28 Не сведочи лако па ближњега свога. Хоћеш ли зар својим уснама да вараш?

29 Не реци: Као он мени, тако ћу ја њему, платићу свакоме по делу његовом.

30 Прођох поред њиве човека лењива, и крај винограда човека безумна.

31 И гле, све ту беше у трње зарасло, и сваљене беху ограде камене.

32 Пажљиво сам све ово гледао, и поучих себе кад то видех.

33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало ти руке на починак склопиш,

34 а беда ће да те као лупеж зграби, и тескоба као наоружан хајдук.

Глава 25.[уреди]

1 И ово су пословице Соломонове које сабраше људи Језекије, краља Јудина.

2 Слава је Господња у скривању ствари, а слава краљева у прозирању ствари.

3 Небо у висини, земља у дубини, и срце краљево неиспитљиви су.

4 Дигни троску од сребра, и ливцу ће накит да изиђе.

5 Испред краља дигни бездушника, и престо ће његов правдом се учврстити.

6 Не узвисуј се пред краљем, не заузми место великана;

7 јер је боље да ти реку: "Дођи горе", него да те пред кнезом понизе, кога очи твоје ту гледају.

8 Не жури се да се одмах објашњаваш, да ти се не деси да не знаш шта чинити ако тебе тада ближњи твој изгрди.

9 Брани парбу своју од ближњега свога, али немој другог да откриваш тајне;

10 да те он не чује и не осрамоти, и да ти се више зло име не избрише.

11 Као златне токе у сребрном сплету, такве су и речи згодио изречене.

12 Питомом је духу мудра опомена као златна гривна, као накит од злата.

13 Као свежина снега у време жетве тако је веран гласник оном који га шаље, јер он крепи душу господара свога.

14 Ко своје господство лажно другом хвали, он је као облак и ветар без кише.

15 Спорошћу у гневу кнез се може ублажити, мио језик може и кости да ломи.

16 Ако меда нађеш, једи само што ти је доста, да се не преситиш, да га не повраћаш.

17 Праг ближњега свога ретко кад прелази, да му не досадиш, да не омрзне на те.

18 Ко лажно сведочи на ближњега свога, он је као маљ и мач и наоштрена стрела.

19 Као крњаст зуб и као нога уганута, тако је у дан невоље нада у вероломног.

20 Песму певати срцу жалосноме, то је као у дан зимњи скинути хаљине своје, као просипати оцат на салитру.

21 Ако је твој непријатељ гладан, хлебом га нахрани; је ли жедан, вином га напоји;

22 јер је то жив угаљ који згрнеш на његову главу, и Господ ће тебе наградити.

23 Кишу носи ветар са севера, а потајни језик узрујано лице.

24 Боље је на углу од крова седети, него ли у кући са свадљивом женом.

25 Добар глас који стиже из далеке земље, ко свежа је вода уморном човеку.

26 Праведник који се испред злог спотиче, он је као чесма помућена, као извор растрован.

27 Много меда јести није никад добро, ал' је часно туђу славу истражити.

28 Онај који не уме себе да савлада, он је ко разваљен град без зидова.

Глава 26.[уреди]

1 Као ни лету снег; нити киша жетви, тако ни слава безумом не личи.

2 Као кад врабац прхне или ласта одлети, тако нема трага клетви без узрока.

3 Корбач је за коња, улар за магарца, а батине за леђа безумника.

4 Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да као он и ти не изгледаш.

5 Одговори безумнику спрам безумљу његовом, да не мисли да је мудар.

6 Ко налоге безумнику даје, себи ноге сече и неправду пије.

7 Као што су хроме ноге непоуздане, тако и пословица из безумних уста храмље.

8 Као кад се камен за праћку завеже, тако исто бива кад се луда части.

9 Као трн кад дође пијаном у руку, така је и пословица у устима безумника.

10 Као стрелац који на свакога гађа, таки је онај који будале најма, и свакога на кога се год намери.

11 Као пас који се на своју бљувотину враћа, таки је безумник који лудости понавља.

12 Видиш ли човека који сам мисли да је мудар, знај да од безумника има више наде него ли од њега.

13 Лењивац говори: "Лав је ту на путу! ено лава на улици!"

14 Врата се обрћу на шаркама својим, а лењивац на постељи својој.

15 Руку своју меће лењивац у тањир, али му је тешко х устима принети.

16 Лењивац мисли да је он мудрији од свих седам људи који разумно зборе.

17 Као онај који пса за уши хвата, тако је и онај који пролазећи за туђу се свађу жести.

18 Као бесан човек који баца ватру, стреле и смрт,

19 таки је и онај који ближњег свога вара, па му онда вели: "Шалио сам се."

20 Кад нестане дрва угаси се ватра, када нема опадача тад престаје свађа.

21 Угаљ жераве, дрва пламен дају, а човек свадљивац свађе потпаљује.

22 Речи опадачеве јесу као посластице, оне на дно падају желудца.

23 Као сребрна пена за земљани лонац залепљена, тако су и уста врела и зло срце.

24 Устима се својим претвара ко мрзи, а у срцу своме превару ти слаже.

25 Не веруј му када слатке речи ниже, јер су му у срцу свих седам порока.

26 Ако мржњу своју лукавством покрива, злоћа ће се његова видети на збору.

27 Који јаму копа, у њу ће да падне, а ко камен ваља, на њ ће да се свали.

28 Лажљив језик мрзи оне што сатире, а уста ласкава, та пропаст спремају.

Глава 27.[уреди]

1 Не хвали се ти сутрашњим даном, јер ти не знаш шта ће који дан донети.

2 Нек те други хвали, а не уста твоја, туђин, а не усне твоје.

3 Тежак је камен, и песак је тежак, али гнев је безумника тежи од обога.

4 Гнев је без милости, а јарост је плаха, ал' ко љубомори одолети може?

5 Јаван укор више вреди нег потајно пријатељство.

6 Ударци пријатеља верност му показују, ал' преварни су пољупци од душмана.

7 Ко је сит и сат медени гази; гладном се и горко слатко чини.

8 Као птица од свог гнезда залутала, таки је и човек који далеко од свог места лута.

9 Уље и мириси срце развеселе, мили су од пријатеља савети срдачни.

10 Не напуштај пријатеља свога, нити пријатеља оца свога, а у кућу брата не улази у дан своје тескобе. Више вреди сусед близу него брат далеко.

11 Буди, сине, мудар, срце ми обрадуј, па ћу лако одговорити оном који ме ружи.

12 Опрезни види зло и склања се, прости наваљују и налећу у казну.

13 Хаљину му узми, јер се за другог ујемчи, залогу од њега због туђина тражи.

14 Ако ко ближњега свога гласно с јутра благосиља, то му се за клетву прима.

15 Непрестано капање у кишни дан и брбљива жена све једно су.

16 Који њу уставља, тај уставља ветар, и његова рука уље хвата.

17 Као што се гвожђе гвожђем оштри, тако један човек дражи гнев другога.

18 Ко смокву негује, од плода ће њена јести, а ко господара чува, биће поштован.

19 Као што у води лице лицу одговара, тако срце срцу одговара.

20 Незаситиви су Шеол и бездана, незаситиве су и очи човечје.

21 Топионица за сребро, а пећ је за злато, ал' се човек суди по гласу његовом.

22 Да безумног и у ступи туцаш тучком са прекрупом, не опада с њега његово безумље.

23 Добро познај сваку своју овцу, и за сва се стада своја старај;

24 јер богатство не траје довека, нити круна у векове векова.

25 Покоси се сено и појави зелен, и купи се трава, трава у планини.

26 Јагањци су зато да се од њих одеваш, а јарићи за цену од њиве.

27 Довољно ти козје млеко јесте за храну целога дома свога, и за издржавање слушкиња својих.

Глава 28.[уреди]

1 Бежи злобник, а да нико га не тера, али праведник је срчан као лавић.

2 Када је у земљи буна, многи су главари, али је дуга влада са човеком вештим и племенитим.

3 Сиромашак који невољнике мучи, то је бесан пљусак који хлеб сатире.

4 Ко напушта закон, бездушнике хвали; ко на закон пази, тај се на њих гневи.

5 Који се злу подају, не знају за право; који Господа траже, ти све разумеју.

6 Бољи је сиромах на поштеном путу, но богаташ који криве стазе бира.

7 Ко поштује закон, разуман је син, ко се с бекријама дружи, оца свог срамоти.

8 Ко имање своје каматом и лихварством намакне, сабира за оног који се убогима смилује.

9 Ко одвраћа ухо да не чује закон, и молитва му је оскврњење.

10 Који праве на зао пут наводи, пада сам у јаму што је ископао, ал' поштени срећу наслеђују.

11 Богат човек мисли да је он памстан, али паметни га сиромах прозире.

12 Кад победе праведници велика је слава, кад с' уздигну бездушници, сваки се сакрива.

13 Ко преступе своје крије, тај не напредује, ко их призна и напушта, тај милост добија.

14 Блажен је човек који је увек пажљив, али коме срце отврдне, тај у зло упада.

15 Као лав који риче и као гладан медвед, тако је бездушник кад над бедним влада.

16 Неразуман владар мучеништва множи. Ко лакомство мрзи дуго ће живети.

17 Ко туђу крв на души има, к јами бежи. Не устављајте га!

18 Ко поштено ходи, спас налази, ал' ко криве стазе бира, пропада на њима.

19 Који своју земљу ради, насити се хлеба, а ко за таштином иде, насити се беде.

20 Веран човек обилује благословом, а ко за богатством јури неће бити без казне,

21 Није добро личних имати обзира, и за комад хлеба човек да се греху нуди.

22 Човек завидљивац јури за богатством, и он не зна да ће пасти у тескобу.

23 Ко укори друга нађе већу милост него онај који речима му ласка.

24 Ко оца и матер своју краде, па говори да то није грех, он је затирачу друг.

25 Охоли свађу распирује, а ко се у Господа узда, тај ће наћи задовољство.

26 Безуман је ко се у своје срце узда, ал' ко мудро ходи наћи ће спасење.

27 Ко сиромаху даје неће гладовати, али проклет је ко очи затискује.

28 Сваки се крије када се бездушни дижу, ал' када пропадну множе се праведни.

Глава 29.[уреди]

1 Ко заслужи укор, па свој врат укочи, тај ће да одједном без лека пропадне.

2 Кад се множе праведници радује се народ. Кад бездушник влада тад уздише народ.

3 Ко мудрост заволи, оца свог весели, али ко се с блудницама дружи, тај ће своје добро да затире.

4 Правдом земљу краљ подиже, а сатире је који мито узме.

5 Онај који ближњем своме ласка, замку њему пред ноге меће.

6 У греху је зла човека замка, али праведник победу носи и весели се.

7 Праведник разуме разлог убогога, али бездушник неће наук да разуме.

8 Подругљивци ватру потпирују у граду, али мудри утишају јарост.

9 Кад се мудар човек са будалом правда, љутио се он или се смејао, неће бити мира.

10 Крвопије мрзе поштеног човека, али праведни се брину за његову душу.

11 Сву страственост своју излива безумник, али је мудар човек зауздава.

12 Кад владалац лажне речи уважава, сви су служитељи његови рђави.

13 Сиромах се и мучитељ сусрећу, јер обојици Господ очи просветљује.

14 Краљ који право убогима суди, престо свој за навек утврђује.

15 Мудрост дају прут и опомене, али дете самом ссби остављено матер своју осрамоти.

16 Множењем грешника множе се и греси, али ће прави видети и њихову пропаст.

17 Карај сина свога, и даће ти мира, и донеће души твојој уживања.

18 Где се истина крије, народ је без узде, а благо ти оном који закон држи.

19 Не можеш ти роба речима да казниш, јер и кад разуме, опет те не слуша.

20 Кад видиш човека несмотрена у речи, знај да има више наде од безумног него ли од њега.

21 Слуга који се од детињства мази, на крају ће мислити да је теби син.

22 Човек гневљив свађу потпирује, а нагао човек често греши.

23 Охолост унизује човека, а славу добија ко је смерна срца.

24 Ко с лоповом дели мрзи своју душу, он проклетство чује и не проказује.

25 Страх од људи замку меће, али је заклоњен ко се у Бога узда.

26 Многи траже милост владаоца, али Господ сваком правду дели.

27 Праведном је мрзак ко је неправедан, а бездушном онај који право ходи.

Глава 30.[уреди]

1 Речи Агура, сина Јакејева. Изреке које је тај човек изрекао за Итилу и Укалу.

2 Истина је да сам луђи од свакога, и разума људског да у мени нема;

3 јер се никад нисам мудрости учио, нити ми је знање светаца познато.

4 Ко се икад на небо попео, ко је икад са њега сишао? Ко је ветар руком својом хватао? Ко је воду у плашт свој свезао? Ко је земљи крајеве открио? Знаш ли како ли је њему име, како ли се синак његов зове?

5 Речи Божје све су искушане. Он је штит онима који се у њ уздају.

6 Немој ништа додати речима његовим, да те не укори и не нађе лажом.

7 Ја те за две ствари молим: не ускрати ми их пре него ли умрем!

8 Неправедну реч и лажну уклони од мене, сиромаштво немој дати ми, ни богатство; дај ми само хлебац који ми је потребан;

9 да се у изобиљу не одрекнем тебе, и да тад не речем: "Ко ли је тај Господ?", или у сиромаштву да не бих ја крао, и не бих напао име Бога свога.

10 Не опадај слуге код његовог газде, да те не би клео, и ти крив постао.

11 Има род који оца свога куне, и мајке не благосиља своје.

12 Има род који мисли да је сасвим чист, а од свога кала није опран.

13 Има род чије су очи охоле, и веђе му уздигнуте.

14 Има род чији су зуби мачеви, а десне му ножеви, да прождире беднике у земљи и убоге између људи.

15 Пијавица до две кћери има, којима је име: Дај! дај! Три су ствари незаситљиве, а четири не кажу никад: "доста":

16 Шеол, жена неродиља, земља која никад воде сита није, ватра, која никад неће рећи: "доста!"

17 Око које оцу се наруга, и матере неће да послуша, кљуваће га гаврани с потока, и јешће га орлићи од орла.

18 Три су ствари које не могу докучити, а и четири које разумети не могу.

19 Траг од орла по небесима, траг од змије на литици, траг од лађе посред мора, и траг човека код жене.

20 Таки је пут браколомне жене: Она једе и убрише уста, па онда вели: "Нисам никаквога зла ја учинила."

21 Три су ствари које чине да се од њих земља тресе, а четири које не може однети:

22 слугу који дође на престоље, лудака који хлебом је пресићен,

23 пуштеницу која се удаје, и слушкињу која госпу наслеђује.

24 Четворо је малих животиња на земљи, ал' које су мудре више нег мудраци:

25 Мрави, народ лишен снаге, храну себи лети прибављају.

26 Дамани, народ без силе, на камену себи станове смештају.

27 Скакавци немају краља, али опет поредани иду.

28 Гуштерица рукама захвата, и у краљевским пребива палатама.

29 Троје има што лепо корача, и четворо које лепо ходи:

30 Лав, од зверова јунак, који ни пред киме не узмиче,

31 коњ опасан, или јаре, и краљ, коме нико не одолева.

32 Ако ли бес тебе на лудост нагони, или у срце зле ти мисли дођу, метни руку тад на уста;

33 јер се разбијањем млека прави масло, трљањем свог носа изгони се крвца, а кад гнев се дражи, тад настају свађе.

Глава 31.[уреди]

1 Речи краља Лемуила. Изреке којима га је научила матер његова:

2 Шта ли да ти речем дете моје? Шта ли да ти кажем, мој рођени? Шта ли да ти кажем, сине мој, завете мој?

3 Снаге своје не предај женама, нити својих путева онима који краљеве сатиру.

4 Не доликује се краљевима, Лемуиле, за краљеве није да се напију вина, нити за кнезове жестока да траже пића;

5 да у пићу закон не забаце и да не повреде правду невољника.

6 Пића јаког дајте оном који пропада, а вина ономе коме је душа тешка;

7 нек се он напије, беду заборави, да се не сећа својих мука и невоља.

8 Уста своја и за немога отварај, и за правду свију који су намучени;

9 уста отварај и право суди, и невољног и убогог брани.

10 Ко ли може вредну жену наћи, она много више од бисера вреди.

11 Срце мужа њена на њу се ослања, и неће му никад напретка недостајати.

12 Она њему увек добро, не зло чини, преко свију дана свог живота.

13 Она њему вуну и лан увек нађе, и радосно својим рукама се труди.

14 Она је као лађа, лађа трговачка: из далека себи храну своју носи.

15 Она већ пре зоре на ноге устаје, уређује храну за сву кућу своју, и посао дели слушкињама својим.

16 Мисли и на њиву, и набавља ти је, а од рада руку својих виноград ти сади.

17 Опасује снагом себи своја бедра и мишице своје крепи.

18 Осећа да јој је рад добар, и жижак се њезин ни ноћу не гаси.

19 Руком својом маши се преслице, а прстима вретено држи.

20 Пружа руку невољнику, пружа руку сиромаху.

21 Снега се за кућу своју не плаши, јер јој је у скерлет кућа одевена.

22 Она себи јоргане припрема, и одела од танкога лана она има и од скерлета.

23 Поштован је муж њен од свакога, кад на градским вратима са старцима збори.

24 Кошуље она кроји и продаје, а појасе трговцима раздаје.

25 Ужива у снази и у части, и смешка се својој будућности.

26 Уста своја паметно отвара, и љубазне науке су јој на језику.

27 Гледа што се у кући дешава, а хлеба тајности никада не једе.

28 Синови јој устају и благосиљају је, и муж њен устаје и хвалу јој даје.

29 Девојака много има узоритих, али их ти све скупа надвисујеш.

30 Љупкост је замамна, лепота је ташта, али жена која има страха од Господа, то је она која ће однети хвалу.

31 Дајте јој награду за плод руку њених, и нек је на вратима хвале дела њезина.