Biblija (Bakotić) : Propovednik

←Poslovice

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Pesma nad pesmama→

Glava 1.

1 Reči propovednika, sina Davidova, kralja Jerusalimskoga.

2 Taština, i opet taština, veli propovednik, sve je taština, sve je sama taština.

3 Koja je korist čoveku od svega truda njegovoga pod suncem?

4 Jedan naraštaj odlazi, drugi dolazi, a zemlja jednako stoji.

5 Sunce izlazi, sunce zalazi, pa opet hita na mesto odakle izlazi.

6 Vetar se na jug kreće, na sever okreće, pa se opet obrće i obrtanja svoja večito ponavlja.

7 Sve reke u more teku, a more nikako da se prepuni; i one i dalje teku kud su tekle.

8 Sve se stvari muče preko onoga što se može rečima iskazati; oko nije sito gledanja i uho nije sito slušanja.

9 Što je bilo, to je ono što će biti, i što se je činilo, to je ono što će se činiti. Nema ništa novo pod suncem.

10 Ako ima nešto za što se kaže; "Vidi, to je novo!", to je već bilo za vekova koji su pre nas bili.

11 Zaboravlja se na ono što je davno bilo; a i ono što će biti neće ostaviti spomena kod onih koji će posle živeti.

12 Ja, propovednik, kralj bejah nad Izrailjem u Jerusalimu.

13 Ja sam upravljao srce svoje da mudrošću ispitujem i istražujem sve ono što pod nebom biva. To je mučan posao koji Bog nameće sinovima čovečjim.

14 Vidio sam sve što se pod suncem radi, i gle, sve je to taština i lovljenje vetra.

15 Što je krivo ne može se ispraviti, a što nedostaje ne može se izbrojiti.

16 Ja rekoh u srcu svome: Evo ja postadoh velik i pretekoh mudrošću sve one koji su pre mene vladali u Jerusalimu, i srce moje vide mnogo mudrosti i znanja.

17 Ja sam upravljao srce svoje da poznam mudrost i da poznam i bezumlje i ludost, i razumeo sam da je i to trčanje za vetrom.

18 Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je i brige, i ko umnožava znanje svoje, umnožava muku svoju.

Glava 2.

1 Ja rekoh u srcu svome: Ded, okušaću te veseljem, pa ćeš da se nasladiš u radosti. I gle, i to beše taština.

2 Smehu sam rekao: Bezumniče!, a veselju: Čemu li ti služiš?

3 I reših u srcu svome da predam telo svoje vinu, ali da me srce moje pametno vodi, i da se u ludostima provedem samo da vidim što je dobro sinovima čovečjim da čine pod nebom u danima života svoga.

4 Izveo sam velike radove sazidao sebi kuće, sadio vinograde,

5 uredio bašte i vrtove i usadio u njima svakojakih drveta rodnih,

6 i stvorio jezera za polivanje šuma u kojima rastu drveta.

7 Nabavljao sam robova i robinja i imao sam decu njihovu u mojim kućama rođenu. Imao sam stada goveda i ovaca više od svih onih koji su pre mene u Jerusalimu bili.

8 Nakupio sam srebra i zlata, i bogatstva kraljeva i pokrajina. Birao sam pevače i pevačice, i slast najveću sinovima čovečjim, mnogo sam žena imao.

9 Postadoh veliki, veći od svih onih koji su pre mene u Jerusalimu bili, i pamet mi se moja nije izneverila.

10 Što su god želele oči moje, ne branjah im, niti uskratih srcu svome bilo koje zadovoljstvo, jer je srce moje uživalo u svakom radu mome, i to mi je bio deo koji mi je dodeljen.

11 I ja stadoh razmišljati o svim delima ruku svojih i o trudu koji uložih da ih izvedem, i gle, sve je to taština i trčanje za vetrom, i nikakve koristi nema od onoga što se pod suncem radi.

12 Tada okrenuh pogled na mudrost i na bezumlje i na ludost. Jer šta da radi čovek koji će kralja naslediti? Samo ono što je drugi već radio.

13 I videh da je bolja mudrost od ludosti, kao što je bolja svetlost od tame.

14 Mudri ima oči svoje u glavi, a bezumni po mraku luta; ali opet videh da oboje jednu sudbinu imaju.

15 Zato rekoh u srcu svome: Sudbina će mi ista biti kao i bezumniku; našto sam dakle mudriji? I rekoh u srcu svome da je i to taština.

16 Jer uspomena mudroga nije večnija od bezumnikove; jer što je danas, sve se to sutra zaboravlja, a mudri umre isto kao i bezumni.

17 I život mi omrznu, jer mi se ne dopade ono što se pod suncem radi, jer je sve taština i lovljenje vetra.

18 I omrznu mi ceo rad koji sam pod suncem uradio, čiju ću korist morati da ostavim čoveku koji će me naslediti.

19 I ko zna hoće li on biti mudar ili lud? Međutim on će biti gospodar svega truda moga i celog ploda mudrosti moje pod suncem. I to je taština.

20 I dođe mi da predam srce svoje očajanju zbog celog truda svoga pod suncem.

21 Jer neko radi mudro, razumno i sa uspehom, pa sve ostavlja onome koji se nije oko toga ništa trudio. I to je taština i zlo veliko.

22 Jer koju korist ima čovek od svega rada svoga i od zabrinutosti srca svoga oko truda svoga pod suncem?

23 Jer su svi dani njegovi samo muka, a udeo njegov samo je briga; ni noću se ne odmara srce njegovo. I to je opet taština.

24 Jedina radost koju čovek može imati, to je da se najede i napije, i da mu duša uživa u zadovoljstvu usred rada njegova; ali sam ja video da je i to od Božje ruke.

25 Jer ko može da se najede i da uživa, ako to ja ne mogu?

26 Jer onome koji mu je mio on daje i mudrost i znanje i radost, a grešniku daje muku da sabira i skuplja, da to da onome koji je Bogu po volji. A i to je taština i lovljenje vetra.

Glava 3.

1 Sve svoje vreme ima, svaka stvar pod nebom ima svoje vreme.

2 Ima vreme rođenja i vreme smrti; vreme kad se sadi i vreme kad se čupa ono što je posađeno;

3 vreme kad se ubija i vreme kad se isceljuje; vreme kad se obara i vreme kad se gradi;

4 vreme plača i vreme smeha; vreme kad se kuka i vreme kad se igra;

5 vreme kad se baca kamenje i vreme kad se skuplja kamenje; vreme kad se grli i vreme kad se ostavlja grljenje;

6 vreme kad se traži i vreme kad se gubi; vreme kad se čuva i vreme kad se rasipa;

7 vreme kad se dere i vreme kad se sašiva; vreme kad se ćuti i vreme kad se govori;

8 vreme kad se ljubi i vreme kad se mrzi; vreme rata i vreme mira.

9 Koju korist može imati onaj koji radi od truda svoga?

10 Video sam poslove koje je Bog dao sinovima čovečjim.

11 Svaku lepu stvar on u svoje vreme čini. On je njima u srce i misao o večnosti metnuo, jer delima koja Bog tvori, čovek ni početka ni kraja dokučiti ne može.

12 Poznao sam da nema za njih ništa bolje nego da nastoje da su radosni, i za života svoga sebi dobro traže;

13 ali da i kad svaki čovek jede i pije, i nauživa se dobra od svakoga truda svoga, to je od Boga dar.

14 Poznao sam da što god Bog uradi, to će doveka trajati, i da mu se ne može ništa ni dodati ni oduzeti, i da Bog tako radi da bi ga se bojali.

15 Što je sad, to je već bilo, i što će biti i to je već bilo, i Bog vraća ono što je prošlo.

16 Još sam i to pod suncem video: da na mestu određenom za suđenje ima i neduševnosti, i na mestu određenom za pravdu ima i bezdušnosti.

17 I ja rekoh u srcu svome: Bog će suditi i pravedniku i bezdušniku, jer ima tamo vreme za svaku stvar i za svako delo.

18 Rekoh u srcu svome za sinove čovečje da će ih Bog okušati, pa će sami uvideti da nisu ništa drugo nego životinje.

19 Jer je sudbina sinova čovečjih i sudbina životinja za njih jedna i ista. Kako umire jedno umire i drugo, i svi isti dah imaju, i pretežnost čoveka nad životinjom ništava je, jer je sve taština.

20 Sve na jedno mesto ide. Sve je od praha proizišlo, i sve se u prah vraća.

21 Ko zna ide li dah sinova čovečjih gore, a dah životinja dole, pod zemlju?

22 I video sam da ništa nema bolje čoveku, nego da se delima svojim obraduje: to je udeo njegov. Jer ko će učiniti da se on obraduje onim što će posle njega biti?

Glava 4.

1 Razmatrao sam zatim i sve nepravde koje se pod suncem čine, i gle, potišteni suze liju, i nikog nema da ih uteši! U rukama su onih koji ih muče, i niko ih ne teši!

2 I našao sam da su mrtvi, koji su već umrli, srećniji od živih, koji još žive,

3 i da je srećniji i od jednih i od drugih onaj koji još nije postao, i koji nije video zla dela koja se pod suncem čine.

4 Video sam da je svaki rad i svaka vrsnoća u radu samo zavist čoveka prema bližnjemu svome. I to je opet taština i lovljenje vetra.

5 Bezumnik sklapa ruke svoje i jede svoju put.

6 Više vredi jedna prst u miru nego obe ruke pune sa trudom i trčanjem za vetrom.

7 Posmatrao sam i drugu taštinu pod suncem.

8 Ima neko koji je sam i bez ikoga koji bi mu blizak bio; nema ni sina, ni brata, i opet nema kraja trudu njegovome, i oči se njegove nikad ne nasite bogatstva. Za koga se ja dakle mučim i uskraćujem uživanja duši svojoj? I to je opet taština i rđav posao.

9 Dvojica vrede više nego jedan, jer dobijaju dobru platu za svoj trud.

10 Jer ako padnu, drug će podignuti druga svoga, a teško onome koji je sam i padne, i nema druga da ga podigne!

11 Tako isto ako dvojica zajedno legnu, obojici će toplo biti; ali kako će toplo biti onome koji je sam?

12 I ako je neko jači od jednoga, dvojica će moći da mu odole, a trostruki konop ne kida se lako.

13 Više vredi dete siromašno i pošteno, nego kralj star i bezuman, koji već ne može ni savete da sluša.

14 Jer ono može i iz tamnice da izlazi i da postane kralj, pa i da je kao siromašno rođeno u kraljevstvu svome.

15 Video sam sve žive koji pod suncem hode skupljati se okolo deteta koje je imalo kralja da nasledi, da kraljuje na mesto njegovo.

16 Nije bilo kraja tome narodu, svima onima kojima je ono na čelu bilo. A ipak oni koji će posle doći neće se o njemu radovati. Jer je i to taština i lovljenje vetra.

17 Pazi na nogu svoju kad ideš u dom Božji i idi pre da slušaš, nego da prinosiš žrtvu bezumnika; jer oni ne znaju da zlo čine.

Glava 5.

1 Ne hitaj da usta otvoriš, i srce tvoje da ne prenagli izgovarajući reč pred Bogom; jer je Bog na nebu, a ti, si na zemlji. Zato neka bude malo reči tvojih.

2 Jer ako snovi od mnogih briga dolaze, glas se bezumnika u mnogim rečima njegovim očituje.

3 Kad Bogu zavet učiniš, ne oklevaj ispuniti ga, jer on ne voli bezumnike; ispuni zavet što si učinio.

4 Bolje ti je ne činiti zaveta, nego ga činiti i ne ispuniti.

5 Ne daj ustima svojim da ti put na greh navedu, i ne kaži pred vesnikom božjim da je to nesmotrenost bila. Zašto da se gnevi Bog na reči tvoje i da potre delo ruku tvojih?

6 Jer ako u mnogim snovima ima taštine, ima je i u mnogim rečima Zato: Boj se Boga!

7 Ako u kojoj zemlji vidiš da je siromah ugnjetavan i da se krše zakon i pravda, ne čudi se tome; jer iznad većega ima i još veći koji na njega pazi, a nad njima ima ih još većih.

8 U svakom je pogledu za zemlju korist kralj koga zemlja ceni.

9 Ko novac ljubi, neće se novca nasititi, a ko bogatstvo ljubi, nema koristi od njega. I to je opet taština.

10 Gde je mnogo blaga, mnogo je onih koji ga jedu; i koja je korist od toga gospodaru, osim da to svojim očima gleda?

11 Sladak je radniku san, imao on malo ili mnogo da jede; ali sitost ne da bogatašu da mirno spava.

12 Ima još jedno teško zlo koje sam pod suncem video: Bogatstvo sačuvano za nesreću onoga koji ga drži.

13 To mu bogatstvo nekom nezgodom propadne, a sinu koga je rodio ne ostane ništa u rukama.

14 Kao što je izišao iz utrobe matere svoje, tako opet odlazi, nag kao što beše došao, i za trud svoj ne nosi ni koliko bi mogao rukom svojom zahvatiti.

15 I to je zlo veliko. On odlazi kao što je došao, i koja mu je korist što se u vetar trudio?

16 I svrh svega toga celog svog veka u tami jede i trpi mnogo nemira, muka i uzrujanosti.

17 Evo šta sam video: da je dobro i lepo čoveku da jede i pije, i da uživa u zadovoljstvu usred truda svoga kojim se trudi pod suncem za vreme dana života koje mu je Bog dao, jer je to njegov udeo.

18 A ako Bog da kome bogatstva i blaga, i da mu da uživa i da uzima svoj deo, i da se raduje s truda svoga, to je od Boga dar.

19 Jer se neće mnogo sećati dana života svoga, jer mu Bog radost u srce uliva.

Glava 6.

1 Ima još jedno zlo koje sam video pod suncem i često je meću ljudima.

2 Nekome da Bog bogatstva i blaga i slave, i duši njegovoj ne fali ništa od onoga što želi, ali mu Bog ne da da to uživa, nego će to uživati tuđin. I to je taština i zlo veliko.

3 Ako bi neko imao sto sinova i živeo mnogo godina i dani bi se veka njegova veoma namnožili, pa ako se duša njegova ne nasiti dobra, i ni groba svoga ne nađe, ja kažem da je nedonošče srećnije od njega.

4 Jer ono uzalud dođe i u mrak otide, i ime mu ostaje tamom pokriveno;

5 ni sunca ne vide, niti pozna, a počiva bolje nego on.

6 I kada bi ovaj živeo dva puta hiljadu godina, a dobra ne uživao, ne odlazi li sve na jedno mesto?

7 Sav je trud čovečji za usta njegova, ali se želje njegove ipak ne mogu nikad nasititi.

8 Jer koje preimućstvo ima mudri nad bezumnikom? Koje preimućstvo ima siromah koji ume da se među živima vlada?

9 Što oči vide bolje je od uznemirenosti želje. I to je opet taština i lovljenje vetra.

10 Što postoji davno je imenom svojim nazvano, i zna se da onaj koji je čovek, ne može da se pravda s jačim od sebe.

11 Ako ima mnogo stvari, mnogo ima i taštine. Koja je korist čoveku od toga?

12 Jer ko zna šta je dobro čoveku u životu, za malo dana taštega života njegova, kroz koje on kao senka prolazi? I ko može kazati čoveku šta će biti posle njega pod suncem?

Glava 7.

1 Dobar glas vredi više od dobrog mirisa, i više vredi dan smrti nego dan rođenja.

2 Bolje je ići u kuću gde je žalost, nego u kuću gde je gozba, jer je tu kraj svakog čoveka, i ko je živ k srcu prima.

3 Bolja je žalost od smeha, jer i sa žalosnim licem može srce mirno biti.

4 Srce je dobrih ljudi u kući žalosti, a srce bezumnika u kući veselja.

5 Bolje je slušati opomene mudrog čoveka, nego pesmu bezumnika.

6 Jer kao što je praštanje trnja pod loncem, tako je smeh bezumnika.

7 I to je opet taština. Ugnjetanje obezumljuje mudroga, a pokloni srce kvare.

8 Bolji je konac od početka stvari; bolji je duh strpljiv od duha besnog.

9 Ne budi nagao u duhu svome na gnev, jer gnev počiva u nedrima bezumnih.

10 Ne govori: Kako to da su pređašnji dani bili bolji od sadašnjih? -, jer ti ne pitaš to po mudrosti.

11 Pamet vredi kao i imanje, a i više za one koji sunce vide.

12 Jer se pod okriljem mudrosti dobija zaklon, isto kao i pod okriljem novca; ali je preimućstvo znanja u tome što mudrost daje da živi onome koji je ima.

13 Pazi na Božje delo. Ko će ispraviti ono što je on savio?

14 U danima sreće budi radostan, a u danima nevolje razmišljaj. Bog je i jedno i drugo stvorio, da čovek u ničemu ne otkrije ono što će posle njega biti.

15 Sve sam ja to u danima taštine svoje video. Neko koji je pravedan, propada u pravdi svojoj, a neko ko je bezdušan i dalje u svojoj bezdušnosti živi.

16 Ne budi preko mere pravedan, i ne pokaži se suviše mudar: Zašto sebe da upropastiš?

17 Ne budi preko mere neduševan, a ne budi ni lud: Zašto pre vremena da umreš?

18 Dobro je da imaš jedno, a i drugo da ne odbaciš: Jer ko se boji Boga, od svega će se toga izbaviti.

19 Mudrost čini mudroga jačim od deset vojvoda u gradu.

20 Nema na zemlji pravednog čoveka koji dobro čini, a da nikada ne greši.

21 Ne obaziri se na svaku reč koja se govori, da ne bi i svog slugu čuo kako te kune.

22 Jer je srce tvoje više puta čulo kako si ti druge kleo.

23 Sve sam ja to pomoću mudrosti posmatrao. I rekoh: Biću mudar. Ali mudrost ostade daleko od mene.

24 Ko može da dosegne ono što je daleko i ono što je mnogo duboko?

25 Nastojao sam srcem svojim da poznam, ispitujem i istražujem mudrost i razloge stvari i da poznam ludost zloće i glupost bezumlja,

26 i nađoh da je gorča od smrti žena čije je srce zamka i mreža, i čije su ruke okovi. Ko je mio Bogu izbaviće se od nje, ali će joj grešnik u ruke pasti.

27 Evo što sam našao, reče propovednik, ispitujući stvari jednu po jednu, da bih im razlog uhvatio;

28 evo što duša moja još uvek istražuje, i što još nisam našao. Čoveka jednog u hiljadu našao sam, ali među svim ženskim nisam žene našao.

29 Samo evo što sam ipak našao: Da je Bog stvorio ljude ispravne, ali oni mnoge krive puteve traže.

Glava 8.

1 Ko je kao mudri, i ko zna tumačenje stvari? Mudrost čini da obraz čoveka zablista, i ublažuje strogost lica njegova.

2 Kažem ti: Izvršuj zapovesti kraljeve, i to radi zakletve Bogu učinjene.

3 Ne žuri da se od njega udaljiš, i u rđavom delu ne ustraj; jer on može sve učiniti,

4 jer je reč kraljeva moćna, i ko je tu koji će mu reći: Šta radiš?

5 Ko izvršuje zapovesti ne zna za zlo, a srce mudroga poznaje i vreme i sud.

6 jer za svaku stvar ima i vreme i sud, kad nevolja snađe čoveka.

7 Ali on ne zna šta će biti, i ko će mu kazati kako će to biti?

8 Čovek nije ni nad dahom svojim gospodar, da bi ga ustaviti mogao, i on nema vlasti nad danom smrti. Nema u toj borbi spasa, i bezdušnost ne može da izbavlja bezdušnika.

9 Sve sam ovo video, i upravio sam pažnju srca svoga na sve što se pod suncem radi. Ima i vreme kad čovek nad čovekom vlada, da ga nesrećnim učini.

10 Video sam tako i neke bezdušnike koji su dobijali grobove svoje, i koji su u mir svoj ulazili; a koji su pošteno radili video sam da su daleko od svetih mesta otišli, i da su u gradu zaboravljeni. I to je opet taština.

11 Kako se sud protiv rđavih dela ne izvršuje odmah, to se srce sinova čovečjih napuni željom da zla dela čini.

12 Ipak, i sto puta zlo činio grešnik, i ma i dugo u zlu ustrajao, ja znam da je sreća za one koji se Boga boje, jer imaju straha pred licem njegovim.

13 Ali sreća nije za bezdušnika, i svoje dane on neće produljiti, kao što ne može ni senku produljiti, jer on nema straha pred licem Božjim.

14 Ima još i ta taština koja biva na zemlji: Što ima pravednika kojima biva po delima bezdušnika, i bezdušnika kojima biva po delima pravednika. Ja kažem da je i to taština.

15 Ja sam dakle hvalio radost; jer nema za čoveka zadovoljstva pod suncem nego da se najede i napije i da se raduje; to je ono što ima da ga prati pored truda njegova, u danima života pod suncem koje mu je Bog dodelio.

16 Kad sam upravljao pažnju srca svoga da pozna mudrost i da posmatra stvari koje se na zemlji dešavaju, - jer oči čovečje ne uživaju sna ni danju ni noću -,

17 video sam sva Božja dela, i uvideo sam da čovek ne može da pronađe što se pod suncem radi. On može koliko hoće da se muči da to istražuje, ali ne može da pronađe; a i mudri, ako hoće da to pozna, ne može da pronađe.

Glava 9.

1 Da, ja sam na sve to upravio pažnju srca svoga, ja sam sve to ispitivao, i video sam da su pravednici i mudri, i dela njihova u Božjim rukama, i ljubav tako isto kao i mržnja. Ljudi ništa ne znaju: sve je ispred njih.

2 Sve biva svima jednako: ista je sudbina pravedniku kao i bezdušniku, onome koji je dobar i čist, kao i onome koji je nečist, onome koji žrtve prinosi, kao i onome koji ne prinosi; isto biva i onome koji je dobar, i onome koji je grešnik; onome koji se kune kao i onome koji se boji zakletve.

3 To je najveće zlo što pod suncem biva, da je svima jednaka sudbina. I tako je srce sinova čovečjih puno zloće, i ludost je za života njihova u srcu njihovom, a posle toga umru.

4 Jer ko je od toga oprošten? Za sve one koji žive postoji neka nada, i više vredi živo pseto od mrtvog lava.

5 Jer živi znaju da će umreti, ali mrtvi ništa ne znaju, i njima nema više ni plate, jer se na uspomenu njihovu zaboravlja.

6 I ljubav njihova, i mržnja njihova, i zavist njihova već su propale; i oni neće više nikakvog udela imati ni u čemu što pod suncem biva.

7 Hajde, jedi svoj hleb s radošću, i veselo svoje vino pij, jer se odavna Bog raduje onome što činiš.

8 Svagda neka su ti haljine bele, i ulja na glavi tvojoj da ti ne nedostaje.

9 Uživaj život sa ženom koju voliš, kroz sve dane veka svoga taštega, koje ti je Bog pod suncem dao, kroz sve dane taštine svoje; jer je to udeo tvoj u životu, u raboti koju radiš pod suncem.

10 Sve što ruka tvoja tvojom snagom može učiniti, učini; jer nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti u koji ideš.

11 Još sam pod suncem video da trku ne dobijaju oni koji su hitriji, ni rat oni koji su hrabriji, ni hleb oni koji su mudriji, ni bogatstvo oni koji su pametniji, ni naklonost oni koji su veštiji; jer sve zavisi od vremena i od prilika.

12 Čovek ne poznaje ni svog vremena. Sličan je u tome ribi koja upada u mrežu, i ptici koja na zamku naleti! Kao i one, sinovi čovečji ulove se u zao čas, kad on na njih iznenada navali.

13 Video sam pod suncem i ovo delo mudrosti, koje mi se učini veliko:

14 Bio je malen grad, i u njemu je malo ljudi bilo. Moćan kralj napade ga, opkoli ga, i načini oko njega velike opkope.

15 U njemu se nađe čovek siromah ali mudar, koji ga je čudrošću svojom spasao. I niko se ne seti tog siromašnog čoveka.

16 I ja rekoh: Više vredi mudrost nego sila, a ipak je mudrost siromaha prezrena i njegove se reči ne slušaju.

17 Reči mudrih ljudi, koje se mirno slušaju, više vrede od vike onoga koji nad bezumnicima zapoveda.

18 Više vredi mudrost nego oružje bojno; ali jedan grešnik mnogo dobra kvari.

Glava 10.

1 Mrtve muhe kvare i čine da se užegne ulje mirisarevo, i malo ludosti kvari i mudrost i slavu.

2 Srce je mudrome s desne strane njegove, a ludome s leve.

3 Kad bezumnik putem ide, nedostaje mu osećanje, i on za svakoga kaže: "Eno, onaj je lud!"

4 Ako se podigne na te gnev onoga koji zapoveda, ne ostavljaj mesta svoga, jer mirnoća duha preduhitri velike grehe.

5 Ima još jedno zlo koje sam pod suncem video, kao što je greška što dolazi od onoga koji vlada:

6 Ludost zauzima vrlo visoke položaje, a ima i bogatih koji na niskom mestu sede.

7 Video sam robova na konjima, a knezova koji, kao god i robovi, peške idu.

8 Ko jamu kopa, u nju će upasti, a ko zid razvaljuje, uješće ga zmija.

9 Ko odmiče kamen, udariće se o njega, a ko drva cepa, biće u opasnosti od njih.

10 Kad se zatupi gvožđe i oštrice mu se ne naoštre, tada treba dvaput više snage; ali mudrost može bolje opraviti.

11 Ako ujede zmija kad nema bajača, nikakve koristi od toga bajaču nema.

12 Reči iz usta mudroga pune su milosti, a bezumnoga upropašćuju usne njegove.

13 Početak je reči njegovih ludost, a kraj govora njegovog zlobno bezumlje.

14 Bezumni mnogo govori. Čovek ne zna šta će biti, i ko će da mu kaže šta će posle njega biti?

15 Ludoga mori trud njegov, jer on ne zna u grad ići.

16 Teško zemlji u kojoj je kralj dete, i čiji knezovi od ranog jutra jedu.

17 Blago zemlji čiji je kralj roda plemenitoga, i čiji knezovi u pravo vreme jedu, da potkrepe snagu svoju, a ne da se piću podaju.

18 S lenosti ugiblje se krov, a s nemarnih ruku prokapljuje kuća.

19 Radi veselja gotove se gozbe, i vino razveseli život, a novac za sve odgovara.

20 Ni u misli svojoj ne kuni kralja, i ne kuni bogatoga ni u sobi u kojoj spavaš, jer bi ptica nebeska mogla da odnese glas tvoj i krilata životinja razglasila bi reči tvoje.

Glava 11.

1 Baci hleb svoj na površinu vode, jer ćeš ga s vremenom opet naći.

2 Daj po jedan deo sedmorici, i čak i osmorici, jer ne znaš koje zlo može na zemlju doći.

3 Kad su oblaci puni kiše, oni je na zemlju prosipaju; a drvo ako padne na jug ili na sever, ono gde padne onde ostaje.

4 Ko pazi na vetar neće sejati, a ko na oblake gleda neće žeti.

5 Kao što ne znaš koji je put vetru, ni kako postaju kosti u utrobi trudne žene, tako ne znaš dela Boga koji sve tvori.

6 Iz jutra sej seme svoje, i u veče ne daj da ti ruke počivaju; jer ti ne znaš šta će uspeti, ovo ili ono, ili će oboje biti jednako dobro.

7 Mila je svetlost i prijatno je očima kad sunce gledaju.

8 Ako, dakle, čovek živi malo godina, nek se raduje kroz sve te godine, i nek promisli na dane tame kojih će mnogo biti. Sve što će da se desi taština je.

Glava 12.

1 Uživaj mladiću za mladosti svoje, i nek se veseli srce tvoje dok si mlad; i idi kud te srce tvoje vodi i kuda oči tvoje gledaju; ali znaj da će te za sve to Bog pred sud svoj zvati.

2 Ukloni žalost od srca svoga i zlo od tela svoga, jer su i mladost i zora taština.

3 Ali opomeni se tvorca svoga u danima mladosti svoje, pre nego dođu zli dani i stignu godine kad ćeš reći: Nemam uživanja u njima;

4 pre nego potamne sunce i svetlost, mesec i zvezde, i opet dođu oblaci posle kiše;

5 ono vreme kad drhću stražari kućni i pognu se junaci, kad sustaju mlinarice, jer su smalaksale, kad se smrkne onima koji kroz prozor gledaju,

6 kad se oba krila od kapije na ulici zatvore, da oslabi zveka od žrvnja; kad se na ptičji glas ustaje, kad svim kćerima pesme glas oslabi,

7 kad se drhti od onoga što je visoko, a na putu strah spopadne; kad badem ucveta a skakavac oteža i kapar više ne pomaže, jer čovek ide u stan svoj večni a pokajnici ulicama hode;

8 pre nego se otkine lanac srebrni i pehar se zlatni razbije, i raspe se vedro na izvoru, i slomi se točak na studencu;

9 pre nego se prah vrati u zemlju, kako je pre bio, i duh se vrati Bogu, koji ga je dao.

10 Taština i opet taština, veli propovednik, sve je sama taština.

11 I ne samo što mudar beše propovednik nego još i narod učaše mudrosti, i on je motreći i istražujući, veliki broj izreka složio.

12 Staraše se propovednik da nađe reči zgodne, i ono što je napisao, pravo je napisao. To su reči istine.

13 Reči su mudrih ljudi kao žaoke, i kad su skupljene, one su kao klinovi uređeni i udareni od jednog samog majstora.

14 U ostalom, sine moj, crpi nauk iz ovoga: Ne bi se nikad kraju stiglo kad bi se htelo mnogo knjiga napisati, i suviše veliko učenje umor je telu.

15 Slušajmo kraj govora: Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve.

14 Jer će svako delo Bog na sud izneti, i svaku tajnu, bila dobra ili zla.