Библија (Бакотић) : Михеј

Извор: Викизворник
БИБЛИЈА
Писац: Лујо Бакотић


Глава 1.[уреди]

1 Реч Господља која проговори Михеју, Моресећанину, за време Јоатама, Ахаза и Језекије, краљева Јудиних, и пророштво за Самарију и за Јерусалим.

2 Чујте сви народи! Слушај земљо и све што је у теби! Господ, Вечни, сведок био на вас, Господ који је у дому светости своје!

3 Јер гле, Господ излази из стана свога; силази, и по висинама земље иде.

4 Под њиме сс растапају горе, отварају се долине, као восак пред огњем, као вода која низастрану тече.

5 И све је то за злочин Јакова, за злочинство дома Израиља. Који је злочин Јакова? Није ли Самарија? Које су висине Јуде? Није ли Јерусалим?

6 Од Самарије ћу гомилу камења у пољу направити, њиву за сађење винограда; камење ћу њено у долину избацити, и открићу темеље њезине.

7 Разбиће се сви резани ликови њезини, сви ће огњем се сажећи погани приноси њени, и све ћу идоле њезине потрти; блудничком платом накупљени, блудничка постаће плата....

8 Зато ћу ја плакати и нарицати, и ићи ћу бос и го; као Шеол ћу зајаукати, као ноја ћу тужити,

9 Јер је рана њена болна, она се до Јуде шири, и до врата мога народа допире, до Јерусалима.

10 Не оглашујте то у Гату, не заплачите у Акону! У праху се ја у Вит-Афри ваљам.

11 Иди, становнице Сафирска, гола и срамотна! Не сме становница Саранска излазити; неста заклона вашега с туге Вет-Езилске.

12 Дрхти за свој спас становница Маротска, јер зло стиже од Господа до врата Јерусалимских.

13 Прегни коње у кола своја, становнице Лахиска. Ти си почетак греху кћери Сионске, јер се у тебе нађоше злочини Израиљеви.

14 Зато ћеш се одрећи Моресета Гатског. Преварен ће извор домови Ахсивски бити краљевима Израиљевим.

15 Новог ћу ти довести господара, становнице Мариска; до Одолама ће слава Израиља ићи.

16 Обриј се и остризи косу своју за милом децом својом! Направи се као оро ћелава, јер далеко од тебе они у ропство иду.

Глава 2.[уреди]

1 Тешко онима што безакоње смишљају и о злу на постељама својим размишљају! Када сване они га извршују кад у рукама својим власт имају.

2 За њивама се лакоме, и њих отимају, за кућама, и њих узимају; на човека и дом његов насиље чине, на човека и на наслеђе његово.

3 Зато овако говори Господ: Ево, зло ја том народу смишљам; нећете ви врат свој склонити нити ћете главе уздигнуте ходити, јер ће зло време доћи.

4 У те дане постаћете предмет смеха, и тужна ће настати вика, и рећи ће се: Сасвим пропадосмо! Другима се мог народа део даје! Што зар! носи ми га! њиве наше непријатељу се дају...

5 Зато нећеш никога имати који би уже за део повукао у сабору Господњему.

6 Не пророкујте!, говоре они. Да се такве ствари не пророкују! Нема краја прекорима! -

7 Смеш ли ти то говорити, доме Јаковљев? Је ли Господ готов већ на гнев? Јесу ли то дела његова? Нису ли моје речи добре оном који право иде?

8 Одавна се народ мој као непријатељ сматра. Ви скидате плашт изнад хаљине онима који с поуздањем иду враћајући се из боја.

9 Ви жене народа мога изгоните из милих домова њихових; ви од деце њихове за навек славу моју отимате.

10 Устаните, идите, није ово место почивања; због поганства болови ће доћи, тешки болови ће доћи.

11 Ако трчи неко за ветром и лажи казује: "ја ћу ти о вину ио тешком пићу прорицати", тај ће за тај народ бити пророк.

12 Цела ћу те сабрати, Јакове! Сабраћу остатак Израиља, скупићу их као овце од стада, као стадо на паши његовој; велика ће врева људи бити.

13 Који продор проби, пред њима ће да се пење, пробиће продор, дохватиће врата и изићи ће. Краљ ће њихов пред њима бити, а на челу Господ ће им бити.

Глава 3.[уреди]

1 Говорим: Чујте поглавице Јаковљеве, и кнезови дома Израиљева! Не треба ли вама правду познавати?

2 Ви мрзите добро а волите зло; ви с њих кожу и месо испод костију садирете.

3 Они месо мог народа прождиру и кожу са њих садиру, и кости му пребијају; на парчад га сасецају, као оно што се у котао меће, као месо што се у лонац меће.

4 Завапиће они тада ка Господу, али он им неће одговорити! Сакриће он у то време лице своје од њих, јер су они зла дела радили.

5 Овако говори Господ о пророцима који народ варају, који мир објављују ако зуби њихови добију што да гризу, а рат навештају ако им се ништа у уста не меће:

6 Зато ћете ноћ имати.... и нећете више виђења имати! имаћете мрак... и никаквих пророчанстви више. Сунце ће тим пророцима заћи, и дан ће им се смрачити.

7 Збуниће се видеоци, врачари посрамити, сви ће браду покрити, јер Бог неће одговора дати.

8 Али ја сам пун силе, духа Господњега, пун сам правде и снаге, да кажем Јакову злочинство његово и грех његов Израиљу.

9 Слушајте, дакле, поглавице дома Јаковљева, и кнезови дома Израиљева, ви који правду презирете, и све што је право изврћете,

10 ви који Сион крвљу градите и Јерусалим безакоњем!

11 Главари њихови по миту суде, свештеници њихови за плату уче, пророци њихови за новац пророкују, и смелост имају да се на Господа ослањају, и говоре: Није ли Господ усред нас? Неће доћи на нас зло! -

12 Зато ће се, због вас ће се Сион као њива преорати, Јерусалим ће гомила камења постати, храмска гора вис шумом покривен.

Глава 4.[уреди]

1 Доћи ће у току времена да ће се гора дома Господњега наврх гора утврдити и изнад брегова узвисити, и стицаће се ка њој народи.

2 Многи ће народи к њој прилазити и говориће: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева, да нас својим путевима учи, да његовим стазама ходимо. Јер ће закон изићи из Снона, реч Господња из Јерусалима.

3 Многим ће народима он судија бити, избраник далеких силних народа. Од мачева својих раонике ће сковати, од копаља својих српове; неће више народ мач на народ дизати и неће се више рату учити.

4 Сваки ће код своје лозе седети и под својом смоквом, и нико их бунити неће; јер су уста Господа над војскама проговорила.

5 Док у име свога бога сваки народ иде, ићи ћемо ми у име Господа, Бога свога, увек и довека.

6 У тај дан, говори Господ, сабраћу ја хроме, сакупићу оне које одагнах, оне којим зло учиних.

7 Од хромих ћу остатак учинити, и силан народ од одагнаних. Господ ће над њима краљевати на гори Сионској од тад па за навек.

8 А ти куло стадâ, бреже кћери Сионове, ка теби ће доћи, вратиће се стара власт, краљевство кћери Јерусалимске.

9 Што сад вику дижеш? Немаш ли ти краља, немаш ли ти саветника, да те као жену која се порађа болови обузимају?

10 Мучи се и вичи, кћери Сионска, као жена која се порађа, јер ћеш изићи из града, у пољу ћеш становати, до Вавилона ћеш ти ићи. Тамо ћеш се избавити, тамо ће те Господ из руку душмана искупити.

11 Многи се пароди сад на те сабраше: "Да се оскврни” кажу, "да се очи наше у Сиону обрадују!"

12 Али они мисли Господње не знају, и не разумеју намере његове, не знају да их је он као снопље на гумно сакупио.

13 Устани, кћери Сиоиска, и гази! Даћу ти рог од гвожђа и нокте од бакра. Ти ћеш многе народе сатрти, ти ћеш благо њихово Господу посветити, богатства њихова Господу целе земље.

14 Сабери чете своје, кћери четничка! Опколише нас, и образе судије Израиља прутом бију.

Глава 5.[уреди]

1 А ти, Витлејеме, Ефрато, најмањи међ’ хиљадама Јудиним, из тебе ће мени изићи онај који ће Израиљем владати, чије је порекло од старих времена, од исконских дана.

2 Зато ће их он предати... док она не роди што треба да роди, а остатак ће браће његове вратити се синовима Израиља.

3 Приступиће и владаће силом Господа, величанством имена Господа, Бога свога; и они ће миран стан имати, јер ће се он до крајева земље прославити.

4 Он је онај који ће мир донети, кад у нашу земљу Асирац дође и у наше дворе ступи, седам ћемо на њ дигнути пастира и осам кнезова народа.

5 И они ће мачем пашу своју у Асирији уредити, и у земљи Невродовој иза врата њених. Избавиће нас он од Асираца, кад у нашу земљу дође, и границе наше пређе.

6 Остатак ће Јаковљев бити усред многих народа као роса која од Господа пада, као капље кишне на трави, које се не очекују од човека и не долазе од синова човечјих.

7 Остатак ће Јаковљев бити усред многих народа, као лав усред звери шумских, као лавић усред стада оваца, - када иде, гази и раздире, и никога нема да избавља.

8 Дигла се рука твоја на душмане твоје и пропадоше сви непријатељи твоји!

9 У тај дан, говори Господ, истребићу коње твоје усред тебе, и потрћу кола твоја.

10 Затрћу градове у земљи твојој, оборићу све тврђаве твоје.

11 Истргнућу врачања из руку твојих и нећеш више имати гатара.

12 Уништићу усред тебе идоле и кипове твоје, и нећеш се више клањати пред делом руку својих.

13 Истребићу испред тебе Астартине идоле твоје, и градове порушићу твоје.

14 С гневом и јарошћу освету ћу своју извршити на народима који не послушаше.

Глава 6.[уреди]

1 Слушај што Господ говори: Устани, пред горама суд отварај, и нека брегови глас твој чују!...

2 Слушајте, горе, парбу Господњу, а и ви тврди темељи земље! Јер Господ има парбу са народом својим, с Израиљем хоће да се суди.

3 Народе мој, што учиних теби? чиме ли сам ти ја тежак био? Одговори ми.

4 Јер те из земље египатске изведох, избавих те из куће робовања, и пред тобом послах Мојсију, Арона и Марију.

5 Спомени се, народе мој, што науми Валак, краљ Моавски, и што њему Валам, син Веоров одговори, од Ситима до Гилгала, да би ти познао доброчинства Господња.

6 Са чим ли ћу доћи пред Господа, да се Богу Вишњему поклоним? Хоћу ли му са жртвама доћи, с теоцима од једне године?

7 Хоће ли Господ хиљаде оваца, и миријаде потока од уља угодно примити? Хоћу ли првенца свога за свој преступ дати, плод утроба својих за грех душе своје?

8 Показало ти се, о човече, што је добро, и што Господ од тебе захтева! То је да по правди идеш и да волиш милосрђе, и да смерно пред Богом својим ходиш.

9 Глас Господњи граду виче; ко је мудар бојаће се имена твога. Слушајте прут, и онога који га спреми.

10 Има ли још у дому бездушничком грешног блага, и ефа крња, дело проклето?

11 Може ли се с кривим мерилима бити чист, и са крњим потезима у врећи?

12 Богаташи су његови пуни насиља, лаж говоре житељи његови, језик им је само превара у устима њиховим.

13 Зато ћу те патњом ударати, пустошићу те за грехе твоје.

14 Јешћеш, ал' се нећеш наситити, и глад твој ће усред тебе бити. Склањаћеш се, ал' се нећеш очувати, а што ти очуваш, мачу ћу предати.

15 Сејаћеш ти, али нећеш жети, цедићеш маслине, ал' се нећеш уљем намазати, муљаћеш ти грожђе, али нећеш напити се вина.

16 Чувају се Амријеви обичаји и адети дома Ахавова, и ви по њиховим саветима ходите. Зато ћу те погибији предати, од твојих ћу становника ругло учинити, и срамоту ћете мог народа ви носити.

Глава 7.[уреди]

1 Тешко мени јер сам као на берби воћа, као после бербе на паљетковању. Нема грозда да се једе, ни првина којих душа моја жели.

2 Неста правог човека са земље, праведника измеђ људи нема, сви вребају на крв из заседе, сваки брату своме замку меће.

3 Веште су им руке да зло чине; кнез награду тражи, плату хоће судија; великаши своју лакомост износе, сви се тако међу собом слажу.

4 Најбољи је међу њима као трн, најправији гори од трњака. Примиче се дан који ти пророци твоји прорекоше, дан казне твоје. Тада ће се они смести.

5 У пријатеља немој мећати вере, не поуздај се ни у присног пријатеља; од оне која ти на крилу твоме лежи чувај врата уста својих.

6 Јер син оца грди, кћерка се на мајку своју буни, снаха на свекрву своју; у рођеној кући својој сваки непријатеља има.

7 Али ја ћу гледати ка Господу, уздаћу се у Бога спасења свога, услишиће ме мој Бог.

8 Не радуј се нада мном, непријатељице моја, јер ако сам пао, опет ћу устати; ако у тами седим, Господ ће ми светлост бити.

9 Подносићу гнев Господњи, - јер сам на њега грешио, док ми не одбрани парбу моју и право моје; водиће ме он светлости, видећу правду његову.

10 Видеће га непријатељица моја и срамота ће је покрити, њу, која ми говораше: Где л' је Господ, Бог твој? Обрадоваће се очи моје кад га угледају, а она ће се хао блато улично згазити.

11 У дан кад се твоји зидови президају, међе ће се твоје помакнути.

12 У тај ће се дан теби долазити из Асирије и из египатских градова, од Египта до реке, од једнога до другога мора, и од једне па до друге горе.

13 Прегазиће се земља због житеља њених, зарад плода дела њихових.

14 Паси народ свој палицом својом, стадо наслеђа свога, које осамљено живи у шуми усред Кармила! Нека пасу по Васану и по Галаду као у старо време. -

15 Као у данима када си из земље египатске излазио, учинићу да гледаш чудеса.

16 Видеће то народи и збуниће се са свом силом својом; на уста ће руку метнути, уши ће им заглухнути.

17 Као змија лизаће прашину, као гмизавци по земљи. Задрхтаће од страха излазећи из градова својих; задрхтаће пред Господом, Богом нашим, и бојаће се тебе.

18 Који Бог теби личи, који безакоња прашташ и грехе заборављаш остатку наслеђа свога? Не држи до века гнева свога, јер он милосрђе воли.

19 Опет ће се он смиловати на нас, под ноге ће ставити безакоња наша. Ти ћеш у дубине морске бацити све грехе њихове.

20 Показаћеш верност своју Јакову и доброту своју Аврааму, као што си се у старо време оцима нашим заклео.