Biblija (Bakotić) : Mihej
| ←Jona | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
Naum→ |
Glava 1.
[uredi]1 Reč Gospodlja koja progovori Miheju, Moresećaninu, za vreme Joatama, Ahaza i Jezekije, kraljeva Judinih, i proroštvo za Samariju i za Jerusalim.
2 Čujte svi narodi! Slušaj zemljo i sve što je u tebi! Gospod, Večni, svedok bio na vas, Gospod koji je u domu svetosti svoje!
3 Jer gle, Gospod izlazi iz stana svoga; silazi, i po visinama zemlje ide.
4 Pod njime ss rastapaju gore, otvaraju se doline, kao vosak pred ognjem, kao voda koja nizastranu teče.
5 I sve je to za zločin Jakova, za zločinstvo doma Izrailja. Koji je zločin Jakova? Nije li Samarija? Koje su visine Jude? Nije li Jerusalim?
6 Od Samarije ću gomilu kamenja u polju napraviti, njivu za sađenje vinograda; kamenje ću njeno u dolinu izbaciti, i otkriću temelje njezine.
7 Razbiće se svi rezani likovi njezini, svi će ognjem se sažeći pogani prinosi njeni, i sve ću idole njezine potrti; bludničkom platom nakupljeni, bludnička postaće plata....
8 Zato ću ja plakati i naricati, i ići ću bos i go; kao Šeol ću zajaukati, kao noja ću tužiti,
9 Jer je rana njena bolna, ona se do Jude širi, i do vrata moga naroda dopire, do Jerusalima.
10 Ne oglašujte to u Gatu, ne zaplačite u Akonu! U prahu se ja u Vit-Afri valjam.
11 Idi, stanovnice Safirska, gola i sramotna! Ne sme stanovnica Saranska izlaziti; nesta zaklona vašega s tuge Vet-Ezilske.
12 Drhti za svoj spas stanovnica Marotska, jer zlo stiže od Gospoda do vrata Jerusalimskih.
13 Pregni konje u kola svoja, stanovnice Lahiska. Ti si početak grehu kćeri Sionske, jer se u tebe nađoše zločini Izrailjevi.
14 Zato ćeš se odreći Moreseta Gatskog. Prevaren će izvor domovi Ahsivski biti kraljevima Izrailjevim.
15 Novog ću ti dovesti gospodara, stanovnice Mariska; do Odolama će slava Izrailja ići.
16 Obrij se i ostrizi kosu svoju za milom decom svojom! Napravi se kao oro ćelava, jer daleko od tebe oni u ropstvo idu.
Glava 2.
[uredi]1 Teško onima što bezakonje smišljaju i o zlu na posteljama svojim razmišljaju! Kada svane oni ga izvršuju kad u rukama svojim vlast imaju.
2 Za njivama se lakome, i njih otimaju, za kućama, i njih uzimaju; na čoveka i dom njegov nasilje čine, na čoveka i na nasleđe njegovo.
3 Zato ovako govori Gospod: Evo, zlo ja tom narodu smišljam; nećete vi vrat svoj skloniti niti ćete glave uzdignute hoditi, jer će zlo vreme doći.
4 U te dane postaćete predmet smeha, i tužna će nastati vika, i reći će se: Sasvim propadosmo! Drugima se mog naroda deo daje! Što zar! nosi mi ga! njive naše neprijatelju se daju...
5 Zato nećeš nikoga imati koji bi uže za deo povukao u saboru Gospodnjemu.
6 Ne prorokujte!, govore oni. Da se takve stvari ne prorokuju! Nema kraja prekorima! -
7 Smeš li ti to govoriti, dome Jakovljev? Je li Gospod gotov već na gnev? Jesu li to dela njegova? Nisu li moje reči dobre onom koji pravo ide?
8 Odavna se narod moj kao neprijatelj smatra. Vi skidate plašt iznad haljine onima koji s pouzdanjem idu vraćajući se iz boja.
9 Vi žene naroda moga izgonite iz milih domova njihovih; vi od dece njihove za navek slavu moju otimate.
10 Ustanite, idite, nije ovo mesto počivanja; zbog poganstva bolovi će doći, teški bolovi će doći.
11 Ako trči neko za vetrom i laži kazuje: "ja ću ti o vinu io teškom piću proricati", taj će za taj narod biti prorok.
12 Cela ću te sabrati, Jakove! Sabraću ostatak Izrailja, skupiću ih kao ovce od stada, kao stado na paši njegovoj; velika će vreva ljudi biti.
13 Koji prodor probi, pred njima će da se penje, probiće prodor, dohvatiće vrata i izići će. Kralj će njihov pred njima biti, a na čelu Gospod će im biti.
Glava 3.
[uredi]1 Govorim: Čujte poglavice Jakovljeve, i knezovi doma Izrailjeva! Ne treba li vama pravdu poznavati?
2 Vi mrzite dobro a volite zlo; vi s njih kožu i meso ispod kostiju sadirete.
3 Oni meso mog naroda proždiru i kožu sa njih sadiru, i kosti mu prebijaju; na parčad ga sasecaju, kao ono što se u kotao meće, kao meso što se u lonac meće.
4 Zavapiće oni tada ka Gospodu, ali on im neće odgovoriti! Sakriće on u to vreme lice svoje od njih, jer su oni zla dela radili.
5 Ovako govori Gospod o prorocima koji narod varaju, koji mir objavljuju ako zubi njihovi dobiju što da grizu, a rat naveštaju ako im se ništa u usta ne meće:
6 Zato ćete noć imati.... i nećete više viđenja imati! imaćete mrak... i nikakvih proročanstvi više. Sunce će tim prorocima zaći, i dan će im se smračiti.
7 Zbuniće se videoci, vračari posramiti, svi će bradu pokriti, jer Bog neće odgovora dati.
8 Ali ja sam pun sile, duha Gospodnjega, pun sam pravde i snage, da kažem Jakovu zločinstvo njegovo i greh njegov Izrailju.
9 Slušajte, dakle, poglavice doma Jakovljeva, i knezovi doma Izrailjeva, vi koji pravdu prezirete, i sve što je pravo izvrćete,
10 vi koji Sion krvlju gradite i Jerusalim bezakonjem!
11 Glavari njihovi po mitu sude, sveštenici njihovi za platu uče, proroci njihovi za novac prorokuju, i smelost imaju da se na Gospoda oslanjaju, i govore: Nije li Gospod usred nas? Neće doći na nas zlo! -
12 Zato će se, zbog vas će se Sion kao njiva preorati, Jerusalim će gomila kamenja postati, hramska gora vis šumom pokriven.
Glava 4.
[uredi]1 Doći će u toku vremena da će se gora doma Gospodnjega navrh gora utvrditi i iznad bregova uzvisiti, i sticaće se ka njoj narodi.
2 Mnogi će narodi k njoj prilaziti i govoriće: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva, da nas svojim putevima uči, da njegovim stazama hodimo. Jer će zakon izići iz Snona, reč Gospodnja iz Jerusalima.
3 Mnogim će narodima on sudija biti, izbranik dalekih silnih naroda. Od mačeva svojih raonike će skovati, od kopalja svojih srpove; neće više narod mač na narod dizati i neće se više ratu učiti.
4 Svaki će kod svoje loze sedeti i pod svojom smokvom, i niko ih buniti neće; jer su usta Gospoda nad vojskama progovorila.
5 Dok u ime svoga boga svaki narod ide, ići ćemo mi u ime Gospoda, Boga svoga, uvek i doveka.
6 U taj dan, govori Gospod, sabraću ja hrome, sakupiću one koje odagnah, one kojim zlo učinih.
7 Od hromih ću ostatak učiniti, i silan narod od odagnanih. Gospod će nad njima kraljevati na gori Sionskoj od tad pa za navek.
8 A ti kulo stadâ, breže kćeri Sionove, ka tebi će doći, vratiće se stara vlast, kraljevstvo kćeri Jerusalimske.
9 Što sad viku dižeš? Nemaš li ti kralja, nemaš li ti savetnika, da te kao ženu koja se porađa bolovi obuzimaju?
10 Muči se i viči, kćeri Sionska, kao žena koja se porađa, jer ćeš izići iz grada, u polju ćeš stanovati, do Vavilona ćeš ti ići. Tamo ćeš se izbaviti, tamo će te Gospod iz ruku dušmana iskupiti.
11 Mnogi se parodi sad na te sabraše: "Da se oskvrni” kažu, "da se oči naše u Sionu obraduju!"
12 Ali oni misli Gospodnje ne znaju, i ne razumeju namere njegove, ne znaju da ih je on kao snoplje na gumno sakupio.
13 Ustani, kćeri Sioiska, i gazi! Daću ti rog od gvožđa i nokte od bakra. Ti ćeš mnoge narode satrti, ti ćeš blago njihovo Gospodu posvetiti, bogatstva njihova Gospodu cele zemlje.
14 Saberi čete svoje, kćeri četnička! Opkoliše nas, i obraze sudije Izrailja prutom biju.
Glava 5.
[uredi]1 A ti, Vitlejeme, Efrato, najmanji međ’ hiljadama Judinim, iz tebe će meni izići onaj koji će Izrailjem vladati, čije je poreklo od starih vremena, od iskonskih dana.
2 Zato će ih on predati... dok ona ne rodi što treba da rodi, a ostatak će braće njegove vratiti se sinovima Izrailja.
3 Pristupiće i vladaće silom Gospoda, veličanstvom imena Gospoda, Boga svoga; i oni će miran stan imati, jer će se on do krajeva zemlje proslaviti.
4 On je onaj koji će mir doneti, kad u našu zemlju Asirac dođe i u naše dvore stupi, sedam ćemo na nj dignuti pastira i osam knezova naroda.
5 I oni će mačem pašu svoju u Asiriji urediti, i u zemlji Nevrodovoj iza vrata njenih. Izbaviće nas on od Asiraca, kad u našu zemlju dođe, i granice naše pređe.
6 Ostatak će Jakovljev biti usred mnogih naroda kao rosa koja od Gospoda pada, kao kaplje kišne na travi, koje se ne očekuju od čoveka i ne dolaze od sinova čovečjih.
7 Ostatak će Jakovljev biti usred mnogih naroda, kao lav usred zveri šumskih, kao lavić usred stada ovaca, - kada ide, gazi i razdire, i nikoga nema da izbavlja.
8 Digla se ruka tvoja na dušmane tvoje i propadoše svi neprijatelji tvoji!
9 U taj dan, govori Gospod, istrebiću konje tvoje usred tebe, i potrću kola tvoja.
10 Zatrću gradove u zemlji tvojoj, oboriću sve tvrđave tvoje.
11 Istrgnuću vračanja iz ruku tvojih i nećeš više imati gatara.
12 Uništiću usred tebe idole i kipove tvoje, i nećeš se više klanjati pred delom ruku svojih.
13 Istrebiću ispred tebe Astartine idole tvoje, i gradove porušiću tvoje.
14 S gnevom i jarošću osvetu ću svoju izvršiti na narodima koji ne poslušaše.
Glava 6.
[uredi]1 Slušaj što Gospod govori: Ustani, pred gorama sud otvaraj, i neka bregovi glas tvoj čuju!...
2 Slušajte, gore, parbu Gospodnju, a i vi tvrdi temelji zemlje! Jer Gospod ima parbu sa narodom svojim, s Izrailjem hoće da se sudi.
3 Narode moj, što učinih tebi? čime li sam ti ja težak bio? Odgovori mi.
4 Jer te iz zemlje egipatske izvedoh, izbavih te iz kuće robovanja, i pred tobom poslah Mojsiju, Arona i Mariju.
5 Spomeni se, narode moj, što naumi Valak, kralj Moavski, i što njemu Valam, sin Veorov odgovori, od Sitima do Gilgala, da bi ti poznao dobročinstva Gospodnja.
6 Sa čim li ću doći pred Gospoda, da se Bogu Višnjemu poklonim? Hoću li mu sa žrtvama doći, s teocima od jedne godine?
7 Hoće li Gospod hiljade ovaca, i mirijade potoka od ulja ugodno primiti? Hoću li prvenca svoga za svoj prestup dati, plod utroba svojih za greh duše svoje?
8 Pokazalo ti se, o čoveče, što je dobro, i što Gospod od tebe zahteva! To je da po pravdi ideš i da voliš milosrđe, i da smerno pred Bogom svojim hodiš.
9 Glas Gospodnji gradu viče; ko je mudar bojaće se imena tvoga. Slušajte prut, i onoga koji ga spremi.
10 Ima li još u domu bezdušničkom grešnog blaga, i efa krnja, delo prokleto?
11 Može li se s krivim merilima biti čist, i sa krnjim potezima u vreći?
12 Bogataši su njegovi puni nasilja, laž govore žitelji njegovi, jezik im je samo prevara u ustima njihovim.
13 Zato ću te patnjom udarati, pustošiću te za grehe tvoje.
14 Ješćeš, al' se nećeš nasititi, i glad tvoj će usred tebe biti. Sklanjaćeš se, al' se nećeš očuvati, a što ti očuvaš, maču ću predati.
15 Sejaćeš ti, ali nećeš žeti, cedićeš masline, al' se nećeš uljem namazati, muljaćeš ti grožđe, ali nećeš napiti se vina.
16 Čuvaju se Amrijevi običaji i adeti doma Ahavova, i vi po njihovim savetima hodite. Zato ću te pogibiji predati, od tvojih ću stanovnika ruglo učiniti, i sramotu ćete mog naroda vi nositi.
Glava 7.
[uredi]1 Teško meni jer sam kao na berbi voća, kao posle berbe na paljetkovanju. Nema grozda da se jede, ni prvina kojih duša moja želi.
2 Nesta pravog čoveka sa zemlje, pravednika izmeđ ljudi nema, svi vrebaju na krv iz zasede, svaki bratu svome zamku meće.
3 Vešte su im ruke da zlo čine; knez nagradu traži, platu hoće sudija; velikaši svoju lakomost iznose, svi se tako među sobom slažu.
4 Najbolji je među njima kao trn, najpraviji gori od trnjaka. Primiče se dan koji ti proroci tvoji prorekoše, dan kazne tvoje. Tada će se oni smesti.
5 U prijatelja nemoj mećati vere, ne pouzdaj se ni u prisnog prijatelja; od one koja ti na krilu tvome leži čuvaj vrata usta svojih.
6 Jer sin oca grdi, kćerka se na majku svoju buni, snaha na svekrvu svoju; u rođenoj kući svojoj svaki neprijatelja ima.
7 Ali ja ću gledati ka Gospodu, uzdaću se u Boga spasenja svoga, uslišiće me moj Bog.
8 Ne raduj se nada mnom, neprijateljice moja, jer ako sam pao, opet ću ustati; ako u tami sedim, Gospod će mi svetlost biti.
9 Podnosiću gnev Gospodnji, - jer sam na njega grešio, dok mi ne odbrani parbu moju i pravo moje; vodiće me on svetlosti, videću pravdu njegovu.
10 Videće ga neprijateljica moja i sramota će je pokriti, nju, koja mi govoraše: Gde l' je Gospod, Bog tvoj? Obradovaće se oči moje kad ga ugledaju, a ona će se hao blato ulično zgaziti.
11 U dan kad se tvoji zidovi prezidaju, međe će se tvoje pomaknuti.
12 U taj će se dan tebi dolaziti iz Asirije i iz egipatskih gradova, od Egipta do reke, od jednoga do drugoga mora, i od jedne pa do druge gore.
13 Pregaziće se zemlja zbog žitelja njenih, zarad ploda dela njihovih.
14 Pasi narod svoj palicom svojom, stado nasleđa svoga, koje osamljeno živi u šumi usred Karmila! Neka pasu po Vasanu i po Galadu kao u staro vreme. -
15 Kao u danima kada si iz zemlje egipatske izlazio, učiniću da gledaš čudesa.
16 Videće to narodi i zbuniće se sa svom silom svojom; na usta će ruku metnuti, uši će im zagluhnuti.
17 Kao zmija lizaće prašinu, kao gmizavci po zemlji. Zadrhtaće od straha izlazeći iz gradova svojih; zadrhtaće pred Gospodom, Bogom našim, i bojaće se tebe.
18 Koji Bog tebi liči, koji bezakonja praštaš i grehe zaboravljaš ostatku nasleđa svoga? Ne drži do veka gneva svoga, jer on milosrđe voli.
19 Opet će se on smilovati na nas, pod noge će staviti bezakonja naša. Ti ćeš u dubine morske baciti sve grehe njihove.
20 Pokazaćeš vernost svoju Jakovu i dobrotu svoju Avraamu, kao što si se u staro vreme ocima našim zakleo.