Библија (Бакотић) : Јона

←Авдија

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Михеј→

Глава 1.

1 Реч Господња овако проговори Јони, сину Аматијеву:

2 Устани, иди у Ниневију, у град велики и вичи против њега, јер злоћа његова до мене се попе.

3 И Јона уста да побегне у Тарсис, далеко од лица Господњега. Он сиђе у Јопу и нађе лађу која иђаше у Тарсис; он плати возарину и укрца се да путује с путницима у Тарсис, далеко од лица Господњега.

4 Али Господ пусти буран ветар на море, и подиже се велика олуја ма мору. Лађа изгледаше да ће се разбити.

5 Лађари се уплашише, призиваху сваки свога бога, и бацаху у море ствари које бејаху на лађи, да би лађа била лакша. Јона сиђе на дно лађе, леже и заспа тврдо.

6 Крманош му се приближи и рече му: Што спаваш! Устани, призивај Бога свога! Ваљда ће се он сетити нас, да не изгинемо.

7 Па рекоше један другоме: Ходите, да бацимо коцку, да видимо са кога дође на нас ова напаст. И бацише коцку, и коцка паде на Јону.

8 Тад му рекоше: Кажи нам зашто дође ова напаст на нас; шта радиш и одакле идеш? Из које си земље и од кога си народа?

9 Он им одговори: Ја сам Јеврејин и бојим се Господа, Бога небескога, који је створио море и земљу.

10 Те људе обузе велики страх, те му рекоше: Зашто си то учинио? Јер ти људи знадијаху да он бежи од лица Господњега, јер им он беше то казао.

11 Они му рекоше: Шта ћемо ти чинити, да би нам се море смирило, јер море постајаше све више узбуркано.

12 Он им одговори: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам се смирити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика олуја.

13 Ти људи веслаху да би стигли ка крају, али они то не могоше, јер се море узбуркаше све више на њих.

14 Тада они призваше Господа и рекоше: Молимо ти се Господе, да не погинемо због живота овога човека, и не мећи на нас крви праве! Јер ти, Господе, чиниш све што хоћеш.

15 Затим узеше Јону и бацише га у море. И утоли бес мора.

16 Тад те људе обузе велики страх од Господа, и принесоше жртве Господу, и учинише завете.

Глава 2.

1 Господ учини да дође велика риба која прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи.

2 Из трбуха рибљега Јона се замоли Господу, Богу своме.

3 И рече: Завапих ка Господу у тескоби својој и он ме услиши; завиках из утробе Шеола и ти чу глас мој.

4 У бездану си ме, у срце мора бацио, и вода ме оптече; сви таласи твоји и сви валови твоји преко мене прелазише.

5 И ја рекох: Одбачен сам далеко од погледа твога, али ћу ја опет храм твој свети видети.

6 Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита ми се око главе омота.

7 Сиђох до најдоњих жила горских, преворнице земље за увек ме затворише; али из јаме жива си ме извадио, Господе, Боже мој!

8 Кад у мени душа моја клону, тада поменух Господа, и молитва моја дође до те, у твој свети храм.

9 Они који се таштих идола држе удаљују милост од себе.

10 Али ћу ја теби гласом хвале жртву принети, испунићу ти завете своје. Од Господа је спас.

11 Господ проговори риби и риба избљува Јону на земљу.

Глава 3.

1 Реч Господња по други пут овако проговори Јони:

2 Устани, иди у Ниневију, у град велики и проглашуј проглас који ти ја наређујем.

3 Јона уста и отиде у Ниневију по речи Господњој. А Ниневија бејаше град врло велик, три дана хода.

4 Јона превали најпре у граду један дан хода; он викаше и говораше: Јоште четрдесет дана, па ће Ниневија бити уништена.

5 Ниневљани повероваше Богу, огласише пост и обукоше се у кострет, од највећега до најмањега.

6 Краљ Ниневијски сазна за то; он уста са свог престола, скиде са себе плашт свој и обуче се у кострет и седе на пепео.

7 И он даде објавити у Ниневији овај проглас по заповести краљевској и великаша његових: Људи и животиње, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу, ии да пију воде!

8 Људи и животиње да буду покривени кострећу, и да свом снагом вапију ка Богу, и да се врате сви са свог пута злога и од насиља којим су се оскврниле руке њихове.

9 Ко зна неће ли се повратити и раскајати Бог, и повратити се од љутога гнева свога, да не изгинемо?

10 Бог виде да тако чинише, и да се вратише са злога пута свога. Тада се Бог раскаја од зла које беше решио да ће им учинити и не учини га.

Глава 4.

1 Јони се то не допадне и наљути се.

2 Он се помоли Господу и рече: Ах, Господе, не рекох ли то кад сам још у својој земљи био? То сам ја хтео да претекнем бежећи у Тарсис. Јер сам ја знао да си ти Бог милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом, и који се каје од зла.

3 Сада, Господе, узми ми живот мој, јер ми је боље умрети него живети.

4 Господ одговори: Чиниш ли ти добро што се љутиш?

5 И Јона изиђе из града и седе с истока граду. Он начини онде сеницу и сеђаше под њом у хладу, да види што ће бити од града.

6 Господ, Бог учини да израсте рицинус који израсте над Јоном, да му баци сенку на главу, и да му одузме љутину његову. Јона осети велику радост с рицинуса.

7 Али сутрадан Бог учини да дође црв који подгриза рицинус, те он усахну.

8 И кад ограну сунце Бог посла топао источни ветар, и сунце удари Јону у главу тако да га ухвати несвестица. И он зажеле смрт говорећи: Боље ми је умрети него живети.

9 Бог рече Јони: Је ли добро што се љутиш због рицинуса? Он одговори: Добро чиним што се до смрти љутим.

10 И Господ рече: Жао ти је рицинуса око кога се ниси трудио и који ниси одгајио, и који за једну ноћ одрасте и другу ноћ пропадне.

11А мени да не буде жао Ниневије, великога града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који не знају да разликују десницу своју од левице своје, и животиња у великом броју!