Библија (Бакотић) : Наум

←Михеј

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Авакум→

Глава 1.

1 Пророчанство о Ниневији. Књига пророштва Наума Елкошанина.

2 Љубоморан је Бог Господ, осветник. Свети се Господ, пун је гнева. Свети се Господ противницима својим, гневан је на душмане своје.

3 Спор на гнев је Господ, велик је силом својом; али не опрашта душману своме. Господ иде вихором и олујом, облаци су прах испод ногу његових.

4 Запрећује мору и исушује га, и све реке исушује; чаме Васан и Кармил, вене цвеће Ливанско.

5 Тресу се пред њим горе и брда се растапају. Пред лицем се његовим диже земља и сав свет и становници његови.

6 Ко ће гневу његовом одолети? Ко ће се пред пламеном јарошћу његовом одржати? Јарост се његова као огањ шири и пуцају пред њим стене.

7 Добар је Господ, заклон је у дан тескобе; познаје он оне који се у њ уздају.

8 Ал’ ће валовима који поплављују уништити град и у таму ће гонити непријатеље своје.

9 Што на Господа смишљате? Он је који затире. Тескоба се неће двапут појавити.

10 Јер као трње саплетени и као од вина свог пијани прождреће се, - као суха слама-, сасвим.

11 Из тебе изиђе који је на Господа зло смишљао, и бездушне намере имао.

12 Овако говори Господ: Ако и јесу цели и многи, пожеће се они и нестаће их. Хоћу да те понизим, да не требаш више да те понизим...

13 Сломићу сад јарам његов ја на теби и свезе ћу твоје покидати...

14 Ево што за тебе заповеди Господ: Нећеш више потомака свог имена ти имати. Отећу из дома бога твога резане и ливене ликове; ја ћу теби гроб спремити, јер си и сувише лаган.

Глава 2.

1 Ено на горама ноге весника који мир објављује! Светкуј празнике своје, Јуда, изврши завете своје! Јер неће више преко тебе бездушник пролазити; сасвим је истребљен. -

2 Затирач на тебе иде, чувај град! Пази на пут! бедра своја укрепи, скупи снагу своју!...

3 Јер Господ враћа славу Јаковљеву и славу Израиљеву, јер их пљачкаше пљачкаши и потрше им лозе...

4 Црвене се штитови у јунака, ратници су у скерлет одевени; с блиставим се гвожђем појављују кола у дан који је за бој он одредио.

5 Таласају сс копља, лете пољем кола, на тргове ударају: на око се као буктиње виде, као муње трче.

6 Помиње јунаке своје али се они идући спотичу. Хита се ка зидовима и спрема сс одбрана.

7 Отворена врата су рекама и пропада двор...

8 Готово је! Огољена је, одведена! а слушкиње њене као голубице туже, у прси се бију.

9 Ниневија беше пре као студенац пун воде. Ено их... беже... Станите, станите!... али се нико не обазире.

10 Грабите сребро! Грабите злато! има блага без краја, богатстви и драгоцености свакаквих.

11 Пљачка се, пустоши се, руши се! И срца су клонула, и клецају колена, и боле бубрези, и сва лица бледе.

12 Шта би од те ложе лавовске, од те паше лавића куд се склањаху лав и лавица и лавић, а да их нико плашио није?

13 Лав је за лавиће своје разтрзао и давио за лавице своје; пећине је своје лова пунио, и ложе своје плена.

14 Гле, ево ме на тебе, говори Господ над војскама; претворићу у дим кола твоја, лавиће ће твоје мач прождрети; плен ћу твој ја истргнути из земље, и више се неће чути глас весника твојих.

Глава 3.

1 Тешко граду крвничкоме, пуном лажи и пуном насиља и који не престаје да граби...

2 Пуцају бичеви, праште точкови, топоћу коњи, лете кола.

3 Нападају коњаници, севају мачеви, сјају се копља. Много побијених!... Много лешева!... Мртваци без броја!... Пада се преко мртваца!...

4 То је зарад многог блуда блуднице пуне дражи, веште чаробнице, која блудом својим продаде народе, а чарањем својим племена.

5 Гле, ево ме на тебе, говори Господ над војскама. Узгрнућу скуте твоје ја на лице твоје, показаћу народима голотињу твоју, и срамоту твоју краљевима.

6 И бацићу на те гад и наружићу те, и даћу те да те се начуде.

7 Ко те види бежаће од тебе, и казаће се: Поруши се Ниневија! Ко ће је жалити? Где ћу теби тешитеље наћи?

8 Јеси ли ти бољи од Но-Амона, који је међу рекама лежао, и опточен беше водом, а море му бедем беше, море му тврђава беше?

9 Етиопија и безбројни Египћани снага беху његова, Футеји и Ливљани помоћ његова.

10 Ипак оде у заточење, оде он у ропство, његова су деца по улицама размрскана, и коцка се баци за племиће његове и у вериге се оковаше великаши његови.

11 И ти ћеш се опити и крити, и ти ћеш од непријатеља заклон тражити!

12 Сви градови твоји смокве су са раним родом; кад се тресну падају у уста онима који хоће да их једу.

13 Ето народ твој су жене усред тебе; отварају се врата земље твоје непријатељима твојим! преворнице твоје огањ прождире.

14 Нахватај дер воде за опсаду! и градове своје утврди! Уђи у блато, гази глиб! Оправи пећ за опеке.

15 Ту ће те пламен прождирати, ту ће те мач истребити, ко скакавце ће те прогутати. Скупите се као хруштеви Скупите се као скакавци!

16 А трговци твоји, многобројнији од звезда на небу, као скакавци су који крила шире и одлете.

17 Кнезови су твоји као скакавци, сви главари твоји као много скакаваца, који кад је зима на плотове падају; сунце гране и они одлећу, и више се место на коме беху не познаје.

18 Дремају пастири твоји, краљу Асирски, спавају јунаци твоји; распрша се народ твој по горама и никога не сабира.

19 Нема лека рани твојој, смртна је рана твоја. Сви што о теби глас слушају рукама ће над тобом запљескати, јер кога злоћа твоја не погоди?