Библија (Бакотић) : Друга Књига Самуилова

Извор: Викизворник
БИБЛИЈА
Писац: Лујо Бакотић


Глава 1.[уреди]

1 По смрти Сауловој, Давид који беше потукао Амаличане, беше већ два дана у Сиклагу.

2 Трећега дана дође један човек из Саулове војске, раздртих хаљина и главе посуте земљом. Кад он дође пред Давида, паде на земљу и поклони се.

3 Давид му рече: Од куд идеш? А он одговори: Утекао сам из логора Израиљског.

4 Давид му рече: Шта би?, кажи ми. А он одговори: Народ побеже с бојнога поља и много људи паде и изгибе. Погибе и Саул и син његов Јонатан.

5 Давид рече момку који му даваше те вести: Како знаш да је погинуо Саул и син му Јонатан?

6 И момак који му даваше те вести рече: Бејах на гори Гелвуји и гле, Саул се наслони на копље своје, а кола и коњаници у мало га не беху стигли.

7 Обазревши се угледа ме, па ме викну: Ја рекох: Ево ме!

8 А он ми рече: Ко си? Ја му одговорих: Амаличанин сам.

9 И он рече: Приступи к мени и уби ме, јер ме обузеше муке, и ако ми је живот још јак.

10 Ја приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће надживети свој пораз. Ја узех венац краљевски који имаше на глави и наруквицу коју је имао на руци, и ево их предајем господару своме.

11 Давид зграби хаљине своје и раздре их, и то исто учинише и сви људи који бејаху с њим.

12 И кукаше и плакаше и постише до вечера за Саулом и за Јонатаном, сином његовим, за народом Господњим и са домом Израиљевим, што изгибоше од мача.

13 Давид рече момку који му донесе ту вест: Одакле си? А он одговори: Ја сам син једног странца, једног Амаличанина.

14 Давид му рече: Како те није било страх подићи руку своју на помазаника Господњега и убити га?

15 И Давид дозва једнога од својих момака и рече му: Ходи амо, и уби га! И он удари Амаличанина који умре.

16 И Давид му рече: Крв твоја нек на твоју главу падне, јер твоја уста сведоче на тебе кад си рекао: Ја сам убио помазаника Господњега!

17 Ево тужне песме коју Давид пева за Саулом и за Јонатаном, сином његовим,

18 и коју нареди да је науче синови Јудини. То је "Песма о луку". Она је уписана у књизи Праведника.

19 Цвет Израиљев на бреговима твојим погибе! Како падоше јунаци?

20 Не казујте то у Гату, не разглашујте по улицама Аскалонским, да се не веселе кћери Филистејске, да не заиграју кћери необрезаних.

21 Горе Гелвујске! Не било код вас ни росе ни кише, нити родних њива које би првине своје Богу у принос дале! Јер су код вас бачени штитови јуначки - - штит Саулов -, и уље их више не помаза.

22 Нити је икада лук Јонатанов слагао, нити се је мач Саулов враћао без крви и масти по избор јунака!

23 Саул и Јонатан, мили и драги за живота свога ни у смрти се не раставише. Лакши од орлова бејаху, силнији од лавова бејаху!

24 Кћери Израиљеве, плачите за Саулом који вас је сјајно у скерлет облачио и хаљине ваше златом вам китио.

25 Како падоше јунаци усред боја! Како Јонатан на бреговима твојим погибе!

26 Жао ми те, брате Јонатане, врло си ми мио био. Дивна ли беше љубав твоја, силнија но љубав женска беше!

27 Како падоше јунаци и пропаде оружје њихово!

Глава 2.[уреди]

1 После тога Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли отићи у који град Јудин? Господ му одговори: Отиди. Давид рече: У који да отидем? А Господ одговори: У Хеврон.

2 Давид отиде онамо са две жене своје, Ахиноамом из Језраела, и Авигејом из Кармила, женом Новаловом.

3 Давид одведе и људе који бејаху с њим с породицама њиховим, и они се настанише по градовима Хевронским.

4 Дођоше људи од Јуде и помазаше онде Давида за краља над домом Јудиним. Јавише Давиду да су људи из Јависа Галадова сахранили Саула.

5 Давид посла гласнике људима у Јавису Галадову, и поручи им: Да сте благословени од Господа што указасте ту милост господару своме Саулу и сахранисте га.

6 Зато да укаже Господ вама милост и верност! А и ја ћу вам учинити добро зато што сте тако радили.

7 Нека вам се укрепе руке ваше и будите храбри; јер је Саул, господар ваш, умро, а дом Јудин помаза мене за краља над собом.

8 Међутим Авенир, син Ниров, војвода Саулов, узе Исвостеја, сина Саулова, и одведе га у Маханајим.

9 Он га закраљи над Галадом, над Асуром, над Језраелом, над Јефремом, над Венијамином, над свим Израиљем.

10 Исвостеју беше четрдесет година кад поста краљ над Израиљем, и краљева две године.

11 Само дом Јудин држаше се Давида. Давид краљева у Хеврону седам година и шест месеци.

12 Авенир, син Ниров, и људи Исвостеја, сина Саулова, изиђоше из Маханајима у Гаваон.

13 Јоав, син Серујин и људи Давидови изиђоше и они и сретоше се с њима код баре Гаваонске и стадоше један с једне стране баре а други с друге стране.

14 Авенир рече Јаову: Нека устану ови момци и нека се бију пред нама. Јоав одговори: Нека устану.

15 Они усташе и приступише у једнаком броју: Дванаест од Венијамина од страна Исвостеја, сина Саулова, и дванаест између људи Давидових.

16 Сваки ухвати свог противнка за главу и тисну му мач свој у бок, и попадоше сви заједно. Отуд се оно место, које лежи код Гаваона, прозва Халкат-Асурим[1].

17 Тог дана би жесток бој у коме људи Давидови тукоше Авенира и Израиљце.

18 Онде бејаху три сина Серујина: Јоав, Ависај и Асаило. Асаило је имао лаке ноге као срна у пољу.

19 Он потера Авенира не сврнувши ни на десно ни на лево.

20 Авенир се обазре и рече: Јеси ли то ти Асаило? А он одговори: Ја сам.

21 Авенир му рече: Сврни на десно или на лево; ухвати једног од ових момака и узми му одору. Али Асаило не хте сврнути од њега.

22 Авенир рече још Асаилу: Одступи од мене! Зашто да те саставим са земљом? Како бих после смео погледати у Јоава, брата твога?

23 Али он не хте одступити, и Авенир га удари доњим крајем копља свога у трбух и копље изиђе на другу страну. Он паде и умре на месту. Сви они који су долазили на место где је пао и погинуо Асаило устављали би се.

24 Јоав и Ависај потераху Авенира и сунце зађе кад дођоше до брда Аме према Гији, на путу у пустињу Гаваонску.

25 Синови Венијаминови скупише се за Авениром и образоваше чету и стадоше на врх једнога брда.

26 Авенир викну Јоава и рече: Хоће ли мач до века прождирати? Не знаш да ће на послетку чемер настати? Докле ћеш чекати да кажеш народу да више не гони браћу своју?

27 Јоав рече: Жив је Бог! Да ниси проговорио народ не би до јутра престао да гони браћу своју.

28 И Јоав затруби у трубу и цео народ стаде. Они не гонише више Израиља и престаше да се бију.

29 Авенир и људи његови идоше целу ону ноћ преко поља; пређоше преко Јордана, прођоше сав Витрон и дођоше у Маханајим.

30 Јоав се врати од потере за Авениром и скупи сав народ. Фалило је: деветнаест људи и Асаило.

31 Али људи Давидови беху побили три стотине и шездесет између Венијаминових и Авенирових људи.

32 Узеше Асаила и сахранише га у гроб оца његовога у Витлејему. Јоав и људи његови идоше сву ноћ, и освануше у Хеврону.

Глава 3.[уреди]

1 Рат између дома Саулова и дома Давидова трајао је дуго. Давид све већма јачаше, а дом Саулов постајаше све слабији.

2 Давиду се родише синови у Хеврону: Првенац му беше Амнон, од Ахиноаме, Језраељанке.

3 Други беше Хилеав, од Авигаиле, жена Навала Кармилца; трећи Авесалом, син Махе, кћери Талмаја, краља Гесурскога;

4 четврти Адонија, син Агитин; пети Сефатија син Авиталин;

5 и шести Итрам, од Егле, жене Давидове. То су они који се родише Давиду у Хеврону.

6 У време рата између дома Саулова и дома Давидова, Авенир брањаше дом Саулов.

7 Саул беше имао иночу по имену Ресфу, кћер Ајину. И Исвостеј рече Авениру: Зашто си ишао код иноче оца мога?

8 Авенир се јако наљути на речи Исвостејеве, и одговори: Јесам ли ја пасја глава која држи за Јуду? Ја дајем данас доказа оданости дому Саула, оца твога, и браћи његовој и пријатељима његовим, и не предах те у руке Давидове, а ти мени данас пребацујеш грешку са том женом!

9 Нека Бог најтеже казни Авенира ако не учиним Давиду како се Господ Давиду заклео,

10 да ће прећи ово краљевство од дома Саулова на дом његов, и да ће се краљевство Давидово утврдити над Израиљем и над Јудом од Дана до Вирсавеје.

11 Исвостеј не смеде више ништа одговорити Авениру, јер га се бојаше.

12 Авенир посла гласнике Давиду и поручи: Чија је земља? Учини савез са мном и ево рука ће ти моја помоћи да се сав Израиљ к теби обрати.

13 Он одоговори: Добро! Ја ћу учинити савез с тобом, али ти једно иштем, а то је да не видиш лица мога ако ми не доведеш Михалу, кћер Саулову, кад к мени дођеш.

14 И Давид посла гласнике Исвостеју, сину Сауловом, и поручи му: Дај ми жену моју Михалу, коју испросих за сто обрезака Филистејских.

15 Исвостеја посла је узети од мужа њезина Фалтила, сина Лаисова.

16 И муж њезин пође за њом плачући до Ваурима Тада му Авенир рече: Иди, врати се натраг. И он се врати.

17 Авенир говори старешинама Израиљским и рече им: Пре тражисте да вам Давид буде краљ.

18 Утврдите га сад, јер је Господ за њега казао: Преко Давида, слуге свога, избавићу народ свој Израиља из руку Филистејских и из руку свих непријатеља његових.

19 Авенир говори и синовима Венијаминовим. Затим отиде у Хеврон да саопшти Дави-ду што одлучише Израиљ и сав дом Венијаминов.

20 Он дође к Давиду у Хеврон са двадесет људи; и Давид приреди гозбу Авениру и људима који беху с њим.

21 Авенир рече Давиду: Устаћу да скупим сав народ Израиљев ка краљу, господару своме. Они ће с тобом савез учинити и ти ћеш по својој жељи краљевати. Давид отпусти Авенира и он пође с миром.

22 Али гле, Јоав и људи Давидови враћаху се из неког окршаја и тераху са собом велики плен. Авенир већ не беше код Давида у Хеврону, јер га Давид беше отпустио, и он беше отишао с миром.

23 Кад Јоав и сва војска његова дођоше онамо, казаше Јоаву: Авенир, син Ниров, долазио је краљу, који га отпусти и он отиде с миром.

24 Јоав отиде краљу и рече: Шта си учинио? Гле, Авенир је долазио к теби. Зашто си га пустио да иде?

25 Ти знаш Авенира, сина Нирова! Долазио ти је да те превари, да посматра твоје кораке и да сазна све што радиш.

26 И Јоав отиде од Давида и посла људе за Авениром да га врате од студенца Сире. Давид није знао ништа за то.

27 Кад се Авенир врати у Хеврон, Јоав га позва на страну код врата као да хоће да говори с њим на само, и онде га удари у трбух, и уби га да освети крв Асаила, брата свога.

28 Давид сазна после за то, и рече: Ја сам за увек невин у крви Авенира, сина Нирова, а тако исто и краљевство моје.

29 Нек падне та крв на главу Јоавову и на сав дом оца његовога, и нека дом Јоавов не буде никада без неког болна од течења, или губава, или који иде о штапу, или који падне од мача, или који хлеба нема.

30 Тако Јоав и Ависај, брат његов, убише Авенира, зато што он уби Асаила, брата њихова, у Гаваону, у боју.

31 Давид рече Јоаву и свему народу који беше с њима: Раздерите хаљине своје и припашите кострет и плачите за Авениром! И краљ Давид пође за носилима.

32 Кад сахранише Авенира у Хеврону, краљ подиже глас свој и плака на грооу Авенировом, и плака и сав народ.

33 Краљ изрече тугованку за Авениром и рече: Требаше ли Авенир као злочинац да умре?

34 Нити су ти руке нити ноге оковане биле! А пао си као што се од зликоваца пада.

35 И цео народ плака опет за Авениром. Сав народ приђе к Давиду да му понуди да нешто једе, док још беше дан; али се Давид закле и рече: Бог нека ме најтеже казни ако окусим хлеба или било што док сунце не зађе!

36 Сав народ чу и одобри то, и би му мило све што краљ учини.

37 И сав народ и сав Израиљ позна у тај дан да Авенир, син Ниров, не би убијен на краљеву заповест.

38 Краљ рече слугама својим: Не знате ли да је војвода, да је велики човек погинуо данас у Израиљу?

39 Ја сам још слаб, ако и јесам помазани краљ; а ови људи, синови Серујини, сувише су ми силни. Нека Господ плати ономе који чини зло, према злоћи његовој!

Глава 4.[уреди]

1 Кад син Саулов чу да је Авенир погинуо у Хеврону, клонуше му руке, и сав се Израиљ смете.

2 Син Саулов имаше две војводе четничке, од којих једном беше име Вана, а другом Рихав, а бејаху синови Римона Вироћанина, од синова Венијаминових. - Јер се Вирот сматраше да припада Венијамину,

3 и Вироћани беху побегли у Гитајим, где су остали до данас.

4 Јонатан, син Саулов, имаше сина хрома, коме беше пет година кад из Језраела дође глас о смрти Сауловој и Јонатановој. Дадиља га његова узе и побеже и како она нагло трчаше, он паде и оста хром. Он се зваше Мефивостеј.

5 Синови Рамона Вироћанина, Рихав и Вана пођоше по највећој жези у кућу Исвостејеву, који се лежећи одмараше после подне.

6 Они уђоше у кућу, као да ће узети пшенице и прободоше га у трбух. Затим Рихав и Вана, брат његов, побегоше.

7 Уђоше дакле у кућу док он лежаше на постељи својој у соби за спавање, те га прободоше и убише и одсекоше му главу. Узеше главу његову и ходише целу ону ноћ преко поља.

8 Они донесоше главу Исвостејеву Давиду у Хеврон и рекоше краљу: Ево главе Исвостеја, сина Саулова, непријатеља твога, који је вребао живот твој Господ освети данас краља, господара мога, од Саула и од порода његовога.

9 Давид одговори Рихаву и Вани, брату његовом, синовима Римона Вироћанина: Жив је Господ који ме избави од сваке опасности!

10 Онога који дође да ми јави: Гле, погибе Саул, и који мишљаше да ми добру вест јавља, ја ухватих и дадох убити у Сиклагу, да му дам плату за гласе његове;

11 а кад бездушни људи убише човека права у кући његовој, на постељи његовој, нећу ли искати крв његову из ваших руку и вас истребити из земље?

12 И Давид заповеди људима својим да их убију. И они им одсекоше руке и ноге и обесише их код баре Хевронске: а главу Исвостејеву узеше и сахранише у Авениров гроб у Хеврону.

Глава 5.[уреди]

1 Сва племена Израиљева дођоше к Давиду у Хеврон и рекоше му: Ево ми смо кост твоја и месо твоје.

2 И пре још, док Саул беше краљ над нама, ти си водио и враћао Израиља. Господ теби рече: Ти ћеш спасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу.

3 Тако дођоше све старешине Израиљеве краљу у Хеврон, и краљ Давид учини с њима савез пред Госпдоом. Они помазаше Давида за краља над Израиљем.

4 Давид је имао тридесет година кад се закраљи и краљева четрдесет година.

5 У Хеврону краљева над Јудом седам година и шест месеци; а у Јерусалиму краљева тридесет и три године над свим Израиљем и Јудом.

6 Краљ се крену са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који наставаху у оној земљи. Они рекоше Давиду: Нећеш ући овамо, јер ће те чак и слепи и хроми отерати! А то је значило: Неће Давид овамо ући.

7 Али Давид узе тврђаву Сион. То је Давидов град.

8 Давид беше рекао у онај дан: Ко потуче Јевусеје и дође до јаза и побије те слепце и те хроме, који су непријатељи Давидови ... Зато се каже: Слепац и хром неће улазити у дом.

9 Давид оста у тврђави коју назва градом Давидовим. Он подиже грађевине на све стране, и изван и унутра Милона.

10 Давид постајаше све силнији, јер Господ, Бог над војскама, бејаше с њим.

11 Хирам, краљ Тирски, посла гласнике Давиду, и кедрових дрва и дрводеља и каменорезаца који саградише дом Давиду.

12 Давид призна да га је Господ утврдио за краља над Израиљем, и да је узвисио краљевство његово ради народа свога Израиља.

13 Давид узе још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона, и роди му се још синова и кћери.

14 Ево имена оних који му се родише у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан, Соломон, 15 Јевар, Елисуја, Нефиг, Јафија,

16 Елисама, Елијада и Елифалет.

17 Филистеји, чувши да је Давид био помазан за краља над Израиљем, изиђоше сви да га траже. Давид, чувши то, отиде у тврђаву.

18 Филистеји дођоше и раширише се по долини Рафајској.

19 Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изићи на Филистеје? Хоћеш ли ми их предати у руке? И Господ рече Давиду: Изиђи, јер ћу предати Филистеје у твоје руке.

20 Давид дође у Вал-Ферасим, где их потуче. Па рече Разасу Господ непријатеље моје, као воду која се разлива. Отуда се оно место прозва Вал-Ферасим[2].

21 Они оставише онде идоле своје и Давид и људи његови их однесоше.

22 Филистеји се опет вратише и раширише се у долини Рафајској.

23 Давид упита Господа. И Господ рече: Не иди горе, него им зађи за лећа, па удари на њих према дудовима.

24 А кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер је то Господ који иде пред тобом да туче војску Филистејску.

25 Давид учини као што му заповеди Господ, и потуче Филистеје од Геве до Гезера.

Глава 6.[уреди]

1 Давид скупи опет све изабране људе од Израиља, тридесет хиљада људи.

2 И Давид и сав народ што беше с њим крену се из Вале Јудине да пренесе отуда ковчег Божји, код кога се призива име Господа над војскама који седи између Херувима изнад ковчега.

3 Они метнуше ковчег Божји на нова кола, и повезоше га из куће Авинадавове на брду. Уза и Ахијо синови Авинадавови управљаху новим колима.

4 Одвезоше дакле ковчег Божји из куће Авинадавове на брду. Уза иђаше поред ковчега Божјега а Ахијо иђаше пред ковчегом.

5 Давид и сав дом Израиљев удараху пред Господом у разне инструменте од дрвета кедрова, у харфе, псалтире, бубње, даире, свирале и цимбале.

6 Кад дођоше до гумна Нахонова, Уза се маши за ковчег Божји и прихвати га, јер волови беху потегли у страну.

7 Гнев Господњи распали се на Узу и Бог га удари онде за тај грех, и он умре онде код ковчега Божјега.

8 Давид се ожалости што Господ удари Узу таквом казном. Зато се то место и данас зове Фарес-Уза[3].

9 Давид се уплаши од Господа у тај дан, и рече: Како ће доћи код мене ковчег Господњи? 10 И он не хте одвести ковчег Госпдњи к себи, у град Давидов, и учини да се одведе у дом Овид-Едома из Гата.

11 Ковчег Господњи оста три месеца у дому Овид-Едома из Гата, и Господ благослови Овид-Едома и сав дом његов.

12 Дођоше јавити Давиду: Господ благослови дом Овид-Едомов и све што је његово, ради ковчега Божјега. И Давид крену и учини да се ковчег Божји пренесе из дома Овид-Едомова у град Давидов усред весеља.

13 Кад они који ношаху ковчег Господњи беху учинили шест корака, принесе се на жртву један во и један дебели ован.

14 Давид играше из све снаге пред Господом и беше огрнут ланеним ефодом.

15 Давид и сав дом Израиљев пренесоше ковчег Господњи уз гласове весеља и уз трубљење труба.

16 Кад ковчег Господњи улажаше у град Давидов, Михала, кћи Саулова, гледајући с прозора виде краља Давида како скаче и игра пред Господом, и подругну му се у срцу своме.

17 Кад донесоше ковчег Господњи, наместише га на његово место у шатору који му разапе Давид, и Давид принесе жртве паљенице и жртве захвалнице пред Господом.

18 Пошто принесе жртве паљенице и жртве захвалнице, благослови Давид народ у име Господа над војскама.

19 Затим раздаде међу сав народ, међу све мноштво Израиљево, људима и женама, свакоме по један хлеб, комад меса и колач од грожђа. И сав народ отиде, свак својој кући.

20 Давид се врати да благослови свој дом и Михала, кћи Саулова, изиђе му на сусрет. Она рече: Како је славан био данас краљ Израиљев откривајући се пред слушкињама слуга својих као што би се никакав човек откривао!

21 Давид одговори Михали: Пред Господом који ме изабра преко оца твога и преко свега дома његовога, да ме постави за вођу народа Господњег, Израиља, пред Господом сам ја играо!

22 И још ћу се већма понизити и још ћу мањи пред собом бити; али ћу бити у части код слушкиња за које ти говориш.

23 И Михала, кћи Саулова, не има порода до смрти своје.

Глава 7.[уреди]

1 Кад краљ сеђаше у дому своме и Господ му даде мир, ослободивши га од свих непријатеља који беху около њега,

2 он рече Натану пророку: Гле, ја седим у дому од кедрова дрвета а ковчег Господњи је под шатором.

3 Натан рече краљу: Иди, чини што ти је год у срцу, јер је Господ с тобом.

4 Оне ноћи реч Господња рече Науану:

5 Иди реци слузи моме Давиду: Овако говори Господ: Хоћеш ли ми ти начинити дом да у њему пребивам?

6 Али ја нисам пребивао у дому од кад изведох синове Израиљеве из Египта до данас: него сам ја ходио под шатором и под сеницом.

7 Куд сам год ходио са свим синовима Израиљевим, јесам ли једну реч рекао коме од судија Израиљевих, којима наредих да пасу народ мој Израиља, јесам ли им казао: Зашто ми не градите дом од кедра?

8 А сад овако реци слузи моме Давиду: Овако говори Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу моме, Израиљу;

9 и бих с тобом куд год си ходио, и истребих све непријатеље твоје испред тебе и учинио сам да име твоје постане велико, као што је име великих људи на земљи.

10 Дао сам место становања народу своме, Израиљу, и посадих га да остане на њему и да се више не злопати, и да га више не муче бездушници као пре,

11 и као у време кад бејах поставио судије над народом својим Израиљем. Дадох ти мир, ослободивши те од свих непријателл твојих. И Господ ти јавља да ће теби Господ дом сазидати.

12 Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу пород твој након тебе, оног који ће из тебе изићи, н утврдићу краљевство његово.

13 Он ће сазидати дом имену моме, и утврдићу престо краљевања његовога за увек.

14 Ја ћу њему отац бити, а он ће мени бити син. Ако учини што зло казнићу га прутом човечијем и ударцима синова човечјих;

15 али се милост моја неће уклонти од њега, као што сам је уклонио од Саула, кога одбацих пред тобом.

16 Дом твој и краљевство твоје биће до века и престо је твој за увек утврђен.

17 Натан каза Давиду све те рече и све то виђење.

18 И краљ Давид стаде пред Господа и рече: Ко сам ја, Господе, Вечни, и шта је дом мој да си ме довео до места на коме сам?

19 И то је још мало пред очима твојим, Господе, Вечни, и ти говориш и за дом слуге свога и за будућа времена. И ти се удостојиш да тиме човека научиш, Господе, Вечни!

20 Шта би ти још Давид могао говорити? Ти знаш слугу свога, Господе, Вечни!

21 Ради речи своје и по срцу своме учинио си све ове велике ствари, објављујући их слузи своме.

22 Велик ли си Господе, Боже! Нико није налик на те, и нема другог Бога осим тебе, по свему што чусмо ушима својим.

23 Јер који је народ на земљи као твој народ, као Израиљ, за кога је Бог дошао да га искупи, да од њега направи свој народ, да себи име стече, и да му учини (да твом народу учини) чудна и дивна дела, терајући испред народа свога, који си ти из Египта избавио, целе народе и богове њихове?

24 Ти си утврдио себи народ свој Израиља да буде твој народ до века, и ти си, Господе, Бог његов.

25 И сад, Господе, Боже, потврди за свагда реч коју си рекао за слугу свога и за дом његов, и учини по речи својој!

26 Нек се до века велича име твоје, и нек се говори: Господ је над војскама Бог Израиљев! И дом слуге твога Давида нека је утврђен пред тобом!

27 Јер си се ти сам, Господе над војскама, Боже Израиљев, објавио слузи своме, говорећи: Утврдићу теби дом! Зато се слуга твој охрабри да ти управи ову молитву.

28 А сад Господе, Вечни, ти си Бог и речи су твоје истина, и ти си ту милост јавио слузи своме.

29 Буди дакле вољан да благословиш дом слуге свога, да постоји до века пред тобом! Јер си ти, Господе, проговорио, и твојим ће благословом бити благословен дом слуге твога до века.

Глава 8.[уреди]

1 После тога Давид потуче Филистеје и покори их, и оте из руку Филистејских узде њихове престонице.

2 Он потуче и Моавце, и измери их ужем, поваливши их на земљу; и измери их, два ужа да се погубе а једно уже да се оставе у животу. И Моавци посташе слуге Давидове и плаћаху му данак.

3 Давид потуче и Адад-Езера, сина Реовова, краља Совскога, кад изиђе да поврати власт своју над реком Еуфратом.

4 Давид му зароби хиљаду и седам стотина коњаника и двадесет хиљада пешака. Он подреза жиле свим коњима колским, и остави само стотину запрега.

5 Сирци из Дамаска беху дошли у помоћ Адад-Езеру, краљу Совском, и Давид потуче двадесет и две хиљаде Сираца.

6 Давид намести своје посаде у Сирији Дамаској. И Сирци беху подложени Давиду и плаћаху му данак.

7 Господ заштићаваше Давида куд год иђаше. И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим.

8 Краљ Давид узе још велике количине бакра из Ветаха и из Виротаја, градова Адад-Езерових.

9 Тој, краљ Ематски, сазна да је Давид потукао сву војску Адад-Езерову,

10 и он посла к Давиду Јорама, сина свога, да га поздрави и да му честита што је напао на Адад-Езера и потукао га. Јер Тоја беше у рату с Адад-Езером. Јорам донесе ваза златних, сребрних и бакрених.

11 Давид их посвети Господу, као што беше посветио и сребро и злато од свих народа које покори:

12 од Сираца, од Моаваца, од синова Амонових, од Филистеја, и од плена Адад-Езерова, сина Реовова, краља Совскога.

13 Давид стече себи опет име на повратку, потукавши осамнаест хиљада Сираца у Сланој Долини.

14 Он намести своје посаде по Идумеји, намести их по свој Идумеји. И цела Идумеја би подложна Давиду. Господ заштићаваше Давида куд год иђаше.

15 Давид краљева над свим Израиљем, и он је судио и делио правду народу своме.

16 Јоав, син Серујин, заповедаше војском; Јосафат син Ахилудов беше летописац;

17 Садок, син Ахитовов, и Ахимелех, син Авијатаров, беху свештеници; Сераја беше тајник;

18 Венаја син Јодајев беше поглавица Херетеја и Фелетеја, а синови Давидови беху државни управитељи.

Глава 9.[уреди]

1 Давид рече: Има ли још ко од дома Саулова, да му укажем милост ради Јонатана?

2 Беше један слуга дома Саулова, по имену Сива, и дозваше га к Давиду. Краљ му рече: Јеси ли ти Сива? Он одговори: Јесам, слуга твој!

3 Краљ рече: Има ли још ко од дома Саулова да му укажем милост од Бога? И Сива одговори краљу: Има још један син Јонатанов, који има хроме ноге.

4 Краљ му рече: Где је? И Сива одговори краљу: У дому Махира, сина Амилова, у Лодевару.

5 Краљ Давид посла да га доведу из Лодевара из дома Махира, сина Амилова.

6 И Мефивостеј, син Јонатана, сина Саулова, дође к Давиду, паде на лице своје и поклони се. Давид рече: Мефивостеју! А он одговори: Ево слуге твога.

7 Давид му рече: Не бој се, јер хоћу да ти учиним добра ради Јонатана, оца твога. Вратићу ти све земље Саула, оца твога, и ти ћеш свагда јести за мојим столом.

8 Он се поклони и рече: Ко је слуга твој, те си погледао на мртвог пса, као што сам ја?

9 Краљ позва Сиву, слугу Саулова, и рече му: Све што је било Саулово и свега дома његовога, дајем сину господара твога.

10 Радићеш му земље ти и синови твоји и слуге твоје, и доносићете сину господара свога, да он има своје приходе. Али Мефивостеј, син господара твога, јешће свагда за мојим столом. А Сива имаше петнаест синова и двадесет слуга.

11 Он рече краљу: Као што је краљ, господар мој, заповедио слузи своме, све ће учинити слуга твој. И Мефивостеј седе за сто Давидов као краљевски син.

12 Мефивостеј имаше малог сина, коме беше име Миха, и сви они који наставаху у дому Сивином беху слуге Мефивостејеве.

13 Мефивостеј сеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за краљевим столом. Он беше хром на обе ноге.

Глава 10.[уреди]

1 После тога умре краљ синова Амонових и на његово се место закраљи Анун, син његов.

2 Давид рече: Учинићу милост Ануну, сину Насову, као што је отац његов мени учинио. И Давид му посла слуге своје да га теше за оцем његовим. Кад слуге Давидове дођоше у земљу синова Амонових,

3 кнезови синова Амонових рекоше Ануну, господару своме: Мислиш да је Давид зато послао људе да те теше, што је рад учинити част оцу твоме? Није ли зато Давид послао к теби слуге своје да промотри и уходи град, па да га после раскопа?

4 Тада Анун ухвати слуге Давидове, учини да им се обрију браде до пола и да им се одсеку хаљине до половине, до бедара, и оправи их натраг.

5 Кад то јавише Давиду, он им посла људе у сусрет, јер ти људи беху у великој забуни; и поручи им краљ: Останите у Јерихону докле вам нарасте брада, па онда дођите натраг.

6 Синови Амонови, видећи да се омразише с Давидом најмише двадесет хиљада пешака Сираца од Вет-Реова и од Сове, хиљаду људи у краља од Махе, и дванаест хиљада људи од Това.

7 На ту вест Давид посла Јоава са свом храбром војском својом.

8 Синови Амонови изиђоше и уврсташе се у бојне редове пред градским вратима, а Сирци из Сове и из Реова и људи из Това и из Махе беху набашка у пољу.

9 Јоав виде да је имао да се бори и спред и остраг. И он узе тад одабране људе из све војске Израиљске и уврста их према Сирцима,

10 а остали народ предаде Ависају, брату своме, да их уврста против синова Амонових.

11 И рече: Ако Сирци буду јачи од мене дођи ми у помоћ, а ако синови Амонови буду јачи од тебе, доћи ћу ја теби у помоћ.

12 Буди чврст, и држимо се храбро за свој народ и за градове Бога свога, а Господ нека учини што за добро нађе!

13 Јоав с народом који беше с њим крену напред да удари на Сирце, и они побегоше испред њега.

14 Синови Амонови, видећи како Сирци беху побегли, побегоше и они испред Ависаја и вратише се у град. Јоав отиде од синова Амонових и врати се у Јерусалим.

15 Кад Сирци видеше да их надбише Израиљци, опет се скупише.

16 Адарезер посла да се траже Сирци који бејаху преко реке, и они дођоше у Елам са Соваком, војводом Адарзеровим, на челу.

17 Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, пређе преко Јордана и дође у Елам. Сирци се уврсташе у бојне редове против Давида, и бише се с њим.

18 Али Сирци побегоше испред Израиља. И Давид им поби посаду од седам стотина кола и четрдесет хиљада коњаника; он поби и Совака, војводу војске њихове, који погину онде.

19 Сви краљеви подложни Адарезеру, видећи се потучени од Израиља, склопише мир с Израиљем и постадоше њима подложни. И Сирци не смедоше више помагати синовима Амоновим.

Глава 11.[уреди]

1 Идуће године, у време кад су краљеви ишли у бој, Давид посла Јоава са слугама својим, и цео Израиљ, да истребе синове Амонове и да опколе Раву. Али Давид оста у Јерусалиму.

2 Једно вече Давид уста с постеље своје и ходајући по крову краљевског двора угледа одатле једну жену која се је купала и била врло лепа на очи.

3 Давид посла пропитати за ту жену, и рече му се: Није ли то Витсавеја, кћи Елијамова, жена Урије Хетејина?

4 И Давид посла људе да је доведу. Она дође к њему, и он леже с њом. После се она врати својој кући, пошто се очисти од нечистоте своје.

5 Та жена затрудне, и она поручи Давиду: Трудна сам.

6 Тада Давид посла Јоаву ову заповест: Пошљи ми Урију, Хетејина. И Јоав посла Урију к Давиду.

7 Урија дође к Давиду, који га упита о Јоаву, о народу и о ратним догађајима.

8 Затим Давид рече Уриј: Иди кући својој и опери ноге своје. Урија изиђе из краљевог двора, а за њим изнесоше дар краљев.

9 Али Урија леже на вратима двора краљевог са свим слугама господара свога, и не отиде кући својој.

10 Јавише Давиду: Урија није отишао кући својој. И Давид рече Урији: Не долазиш ли ти с пута? Зашто ниси ишао кући својој?

11 Урија одговори Давиду: Ковчег, Израиљ и Јуда седе под шаторима, и Јоав, господар мој, и слуге господара мога улогорени су у отвореном пољу, а ја да уђем у кућу своју да једем и пијем и да легнем са женом својом? Како је истина да си ти жив и да је жива душа твоја, нећу ја то учинити!

12 Давид рече Урији: Остани овде још данас па ћу те сутра отпустити. И Урија оста у Јерусалиму онај дан и сутрадан.

13 Давид га позва да једе и пије с њим, те га опи; а у вече Урија изиђе да легне на одар свој са слугама господара свога, али не отиде кући својој.

14 Сутрадан Давид написа књигу Јоаву, и посла га по Урију.

15 Он у тој књизи написа: Наместите Урију где је најжешћи бој, па се одмакните од њега, да би га погодили и да би погинуо.

16 Јоав, опколивши град постави Урију на место за које је знао да га бране храбри војници.

17 Људи из града изиђоше и бише се с Јоавом. Многи из народа погибоше, много слуга Давидових, и Урија, Хетејин, такође погибе.

18 Јоав посла једног гласника Давиду да му јави све што је било у боју.

19 Он даде гласнику ову заповест: Кад будеш исказао краљу све што је било у боју,

20 може бити да ће се краљ разгневити и да ће ти казати: Зашто сте се приближили граду да се бијете? Не знате да се бацају стреле са зидина градских?

21 Ко је убио Авимелеха, сина Јерувесетова? Није ли једна жена бацила на њ комад жрвња са зида, те он погибе у Тевесу? Зашто сте се приближили зидовима? - Тада реци: Погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.

22 Гласник отиде и дошавши к Давиду јави му све како му Јоав беше заповедио.

23 Гласник рече Давиду: Надјачаше нас и изиђоше у поље на нас, али их ми узбисмо до врата градских.

24 Стрелци стадоше стрељати на слуге твоје са зидова и погибе доста слуга краљевих, и погибе и слуга твој Урија Хетејин.

25 Давид рече гласнику: Овако реци Јоаву: Не брини за то, јер мач прождире сад овога, сад онога; ударај снажно на град и раскопај га. А ти га охрабри!

26 Жена Уријина сазна да је њезин муж погинуо, и она плака за мужем својим.

27 Кад жалост прође, Давид посла по њу и узе је у дом свој. Она му поста жена и роди му сина. Ово што учини Давид не би по вољи Господу.

Глава 12.[уреди]

1 Господ посла Натана к Давиду. И Натан дођоше к њему и рече му: У једном граду беху два човека, један богат а други сиромах.

2 Богати имаше врло много оваца и говеда;

3 а сиромах немаше ништа осим једне мале овчице, коју беше купио. Он је храњаше, и она одрасте уза њ и уз децу његову. Она јеђаше од његовога хлеба и пијаше из његове купе, спаваше му на крилу и он је гледаше као да му је кћи.

4 К богатом човеку дође један путник. И богати не хте да дира у своје овце и у своја говеда да зготови ручак путнику који дође к њему. Он узе овцу оног сиромаха и зготови је човеку који дође к њему.

5 Гнев се Давидов жестоко распали на тог човека, и он рече Натану: Жив је Господ! Човек који је то урадио заслужује смрт.

6 И вратиће четири овце зато што је то учинио и зато што је без милосрђа био.

7 И Натан рече Давиду: Ти си тај човек! Овако говори Господ, Бог Израиљев: Ја сам те помазао за краља над Израиљем, и ја сам те избавио из руке Саулове.

8 Дао сам ти дом господара твога, дао сам ти у крило и жене господара твога, и дао сам ти и дом Израиљев и Јудин. И да је то мало било још бих ти додао.

9 Зашто си дакле презрео реч Господњу чинећи оно што је зло пред очима његовим? Урију, Хетејина, ти си мачем ударио; узео су жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амонових.

10 И сад се мач неће одмаћи од дома твога до века, зато што си мене презрео и узео жену Урије Хетејина себи за жену.

11 Овако говори Господ: Ево ја ћу подигнути на те зло из дома твога и узећу на твоје очи жене твоје да их дам другоме, који ће на видику овога сунца с њима лежати.

12 Јер ти си то учинио тајно, а ја ћу ово учинити пред свим Израиљем и сунцу на видику.

13 Давид рече Натану: Сагреших Господу! А Натан рече Давиду: Господ је пронео грех твој, нећеш умрети.

14 Али што си тим делом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће умрети син који ти се родио.

15 И Натан отиде својој кући. Господ удари дете које роди жена Уријина Давиду, које се разболе на смрт.

16 Давид се молио Богу за дете и постио је, и кад уђе у кућу преноћи лежећи на земљи.

17 Старешине дома његовога молише га да би устао са земље, али он то не хте, и не једе ништа с њима.

18 У седми дан дете умре. Слуге Давидове бојаху се да му јаве да је дете умрло. Јер говораху: Ето, док је дете било још живо ми му говорасмо, али нас он не послуша. Како би смели сад да му кажемо: Дете је умрло? Растужиће се још више.

19 Давид примети да слуге његове шапућу међу собом и досети се да је дете умрло. Он рече слугама својим: Је ли умрло дете? И они одговорише: Умрло је.

20 Тада Давид уста са земље, уми се, намаза се и преобуче се; па отиде у дом Господњи и поклони се. Кад се врати кући заиска да му донесу да једе и јео је.

21 Слуге његове рекоше му: Шта значи ово што радиш? Док је дете било живо постио си и плакао, а сад кад је умрло устао си и једеш!

22 Он одговори: Док дете беше живо постио сам и плакао сам, јер говорих: Ко зна неће ли се смиловати Господ на мене и неће ли дете остати у животу?

23 А сад кад је урмло, на што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али се он неће вратити к мени.

24 Давид утеши Витсавеју, жену своју, и отиде к њој и леже с њом. Она роди сина коме надену име Соломон, који би мио Господу.

25 Он га преда у руке Натану пророку који му надену име Једидија[4], ради Господа.

26 Јоав који поседаше Раву синова Амонових, узе краљевски град,

27 и посла гласнике Давиду да му поручи: Напао сам Раву и узео град на води.

28 Скупи сад остали народ, уврстај га према граду и узми га, да га не бих узео ја и моје се име прославило на њему.

29 Давид скупи сав народ, крену на Раву, удари на њу, и узе је.

30 Он скиде круну с главе краља њиховога, која беше талант злата тешка и беше украшена драгим камењем. Она би метнута на главу Давиду, који однесе велики плен из града.

31 Он нареди народу да изиђе, и натера их под тестере и под бране гвоздене и под секире гвоздене, и сагна их у пећи у којима се цигле пеку. Тако учини свим градовима синова Амонових. Давид се врати са свим народом у Јерусалим.

Глава 13.[уреди]

1 Ево што се после тога догоди. Авесалом син Давидов имаше сестру која беше лепа а зваше се Тамара. Амнон, син Давидов, заљуби се у њу.

2 Амнон толико тужаше за Тамаром, сестром својом да се скоро разболе. Јер она беше девица, и Амнону се чињаше тешко да што покуша с њом.

3 Амнон имаше пријатеља коме беше име Јонадав, који беше син Саме, брата Давидова, и Јонадав беше врло хитар човек.

4 Он му рече: Што си ти тако сваки дан мршавији, ти који си краљев син? Не би ли ми казао? Амнон му одговори: Волим Тамару, сестру Авесалома, брата свога.

5 Јонадав му рече: Лези у постељу своју и учини се болестан. А кад ти отац твој дође да те види, реци му: Дозволи Тамари, сестри мојој, да дође да ми да да једем; нека она зготови пред мојим очима неко јело, да га гледам и из њезине руке да га узмем.

6 Амнон леже и учини се болестан. Краљ дође да га види, и Амнон рече краљу: Молим те нека дође Тамара, сестра моја, и зготови ми преда мном два колача, да их из њезине руке једем.

7 Давид поручи Тамари: Иди у дом брата свога Амнона и зготови му јело.

8 Тамара отиде у дом брат свога Амнона, који лежаше у постељи. Она узе брашна и замеси и зготови пред њим колаче и скуха их пред њим.

9 Затим узе таву и изручи преда њ. Али Амнон не хте јести. Он рече: Нека изиђу сви који су код мене. И изиђоше сви. Тада Амнон реч Тамари: Донеси то јело у собу, да једем из твоје руке. Тамара узе јело што беше зготовила и донесе га Амнону, брату своме, у собу.

11 Кад му она пружи да једе он је ухвати и рече јој: Ходи, лези са мном, сестро моја!

12 Она му одговори: Не, брате, не учини ми ту срамоту, јер се тако не ради у Израиљу; не чини то безумље.

13 Куд бих ја са срамотом својом? И ти би био као један од најгорих људи у Израиљу. Него говори краљу; он ме неће теби одрећи.

14 Али је он не хте послушати; него је савлада, осрамоти је и леже с њом.

15 Доцније Амнон осети велику одвратност према њој, јачу од љубави коју беше имао према њој. И он јој рече: Устани и иди!

16 Она му одговори: Не повећај, терајући ме, зло које си ми већ учинио. Али је он не хте послушати,

17 него зовну момка који га служаше, и рече му: Води ову жену од мене напоље, и закључај врата за њом!

18 Она имаше на себи шарену хаљину, јер такве хаљине ношаху краљевске кћери док су девице. Слуга Амнонов изведе је напоље и закључа за њом врата.

19 Тамара се посу пепелом по глави и раздре шарену хаљину коју имаше на себи, метни руку своју на главу и отиде запомажући.

20 Авесалом, брат њезин, рече јој: Да није Амнон, брат твој, био с тобом? Али сад, сестро моја, ћути, брат ти је, не узимај то много к срцу. И Тамара оста, тужна и јадна, у кући брата свога Авесалома.

21 Краљ Давид сазна за све то и много се наљути.

22 Авесалом не говораше с Амноном ни ружно ни лепо; али замрзну на њега што му осрамоти сестру Тамару.

23 Две године после тога, кад се стризијаху овце Авесаломове у Вал-Асору код Јефрема, Авесалом позва све краљеве синове.

24 Авесалом приђе краљу и рече му: Ево, сад се стригу овце слузи твоме, нека дођу краљ и слуге његове са слугом својим.

25 И краљ рече Авесалому: Не, сине, нећемо ићи сви, да ти не будемо на терет. Авесалом га мољаше, али он не хте ићи, него га благослови.

26 Авесалом рече: Допусти барем да иде с нама Амнон, брат мој. Краљ му одговори: Зашто да иде с тобом?

27 На молбе Авесаломове Давид допусти да иде с њим Амнон и да иду и сви краљеви синови.

28 Авесалом даде слугама својим ову заповест: Пазите кад се срце Амнону развесели од вина и ја вама речем: Удрите Амнона. Тада га убијте. Не бојте се, ја вам то заповедам. Будите чврсти и храбри!

29 Слуге Авесаломове урадише с Амноном као што им беше заповедио Авесалом. И сви краљеви синови усташе, појахаше сваки своју мазгу и побегоше.

30 Докле они још бејаху на путу, дође глас Давиду да је Авесалом побио све краљеве синове, и да није остао ни један од њих.

31 Краљ уста, раздре хаљине своје и леже на земљу и све слуге његове које стајаху око њега имаху раздрте хаљине.

32 Јонадав, син Саме, брата Давидова, проговори и рече: Нека не мисли господар мој да су сва деца, сви краљеви синови, побијени, јер је погинуо само Амнон, што Авесалом беше тако решио од онога дана кад Амнон осрамоти Тамару, сестру његову.

33 Нека се дакле краљ, господар мој, не мучи мислећи да су сви синови краљеви погинули, јер је само Амнон погинуо.

34 Авесалом побеже. Момак који беше на стражи подиже очи своје и погледа. И гле велико мноштво долажаше путем који беше позади њега, покрај горе.

35 Јонадав рече краљу: Ено иду краљеви синови! Тако се потврђује оно што слуга твој рече.

36 Кад он то изрече стигоше краљеви синови. Они подигоше глас свој и плакаше; а краљ и све слуге његове много плакаше.

37 Авесалом беше побегао, и беше ишао к Талмају, сину Амијудову, краљу Гесурском. А Давид плакаше сваки дан за сином својим.

38 Авесалом оста три године у Гесуру, куд се беше склонио у бегству своме.

39 Краљ Давид преста гонити Авесалома, јер прежали смрти Амнонову.

Глава 14.[уреди]

1 Јоав, син Серујин, опази да се срце краљево обратило к Авесалому.

2 Он посла звати једну лукаву жену из Текује и рече јој: Учини се као да си у жалости и метни на се жалосне хаљине, не намажи се уљем, и буди као жена која одавна жали за мртвим.

3 Ићи ћеш тако краљу и овако ћеш му говорити. И Јоав јој метну у уста оно што је требала да говори.

4 Жена Текујанка отиде краљу да му говори. Она паде лицем на земљу, поклони се и рече: Спаси ме краљу!

5 Краљ јој рече: Шта ти је? Она одоговри: Удовица сам, умро ми је муж!

6 Слушкиња је твоја имала два сина; завадише се у пољу и не беше никога да их раставља; један је ударио другога и убио га.

7 И гле, сав дом уста на слушкињу твоју, говорећи: Дај амо убицу брата свога! Ми хоћемо да га погубимо због живота брата његовога, кога је убио; хоћемо и наследника да погубимо! И они тако хоће да угасе и искру која ми је остала, да не оставе мужу моме ни имена ни остатка на земљи.

8 Краљ рече жени: Иди ти кући својој. Ја ћу издати заповести за те.

9 Жена Текујанка рече краљу: Краљу, господару, нека на ме и на дом оца мога падне казна, а краљ и престо његов да не трпе за то.

10 Краљ рече: Ако неко проговори на те, доведи га к мени, и неће те се више дотаћи.

11 Она рече: Нека се опомене краљ Господа, Бога свога, да крвни осветник не умножи жалост и штету, и да се син мој не убије! А он рече: Жив је Господ! Ни једна длака с твога сина неће пасти на земљу!

12 Жена рече: Дозволи да слушкиња твоја каже нешто краљу господару. А он рече: Говори!

13 Жена рече: Зашто мислиш тако за народ Божји? Јер говорећи тако не изгледа ли да је сам краљ крив не дозивајући натраг онога кога је прогнао?

14 Треба без сумње да умремо, и ми ћемо бити као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; Бог не одузима живот, него жели да избегли не буде одагнан од лица његовога.

15 И сада ја дођох да кажем ово краљу, господару своме, јер ме народ уплаши и слушкиња твоја рече: Говорићу краљу. Може бити да ће краљ учинити што слушкиња његова рече.

16 Јер ће краљ услишити и избавити слушкињу своју из руку оних који хоће да истребе мене и сина мога из наслеђа Божјега.

17 Слушкиња твоја рече: Нек ми реч краља, господара мога, утеху даје. Јер је краљ, господар мој, као анђео који је готов па слуша и добро и зло. И нека Господ, Бог твој, буде с тобом!

18 Краљ одговори и рече жени: Немој тајити од мене што ћу те питати. А жена рече: Нека говори краљ, господар мој!

19 Тада краљ рече: Рука Јоавова није ли с тобом у свему овоме? А жена одговори: Као што је истина да је жива душа твоја, краљу, господару мој, не може се ни на десно ни на лево од свега онога што каза краљ, господар мој. Заиста је слуга твој Јоав дао мени заповести, и он је метнуо све ове речи у уста слушкиње твоје.

20 Слуга је твој Јоав учинио те сам овако извила беседу своју; али је господар мој мудар као анђео Божји, и зна све што бива на земљи.

21 Краљ рече Јоаву: Ето, ја хоћу то да учиним; иди дакле доведи натраг младог Авесалома.

22 Јоав паде лицем на земљу и поклони се, и благослови краља. Затим рече: Данас познаје слуга твој да сам нашао милост пред очима твојим, краљу, господару мој, кад краљ чини по речи слуге свога.

23 И Јоав уста, отиде у Гесур и врати Авесалома у Јерусалим.

24 Али краљ рече: Нека иде својој кући, а лица мога да не види. И Авесалом отиде својој кући и не виде лица краљева.

25 У свему Израиљу не беше човека тако на гласу с лепоте своје као Авесалом; од пете до темена не беше мане на њему.

26 Кад би обријао главу - а бријаше је сваке године, јер му је коса била тешка - коса с главе његове бејаше тешка двеста сикли краљевске мере.

27 Авесалому се родише три сина и једна кћер која се зваше Тамара и беше лепа.

28 Авесалом оста целе две године у Јерусалиму а да не виде лица краљева.

29 Он посла по Јоава да би га послао краљу; али он не хте доћи к њему. Посла опет по други пут, али Јоав не хте доћи.

30 Авесалом рече тада слугама својим: Видите ли њиву Јоавову поред моје? На њој је јечам; Идите и упалите га. И слуге Авесаломове упалише ону њиву.

31 Јоав уста, дође Авесалому у кућу и рече му: Зашто слуге твоје упалише моју њиву?

32 Авесалом одговори Јоаву: Ето слао сам к теби поручујући ти: Дођи к мени да те пошаљем краљу да му кажеш: На што сам дошао из Гесура? Боље би било да сам још онде. Зажелео сам се да видим лице краљево; а ако има каква кривица на мени нека учини да умрем.

33 Јоав отиде краљу и достави му то. И краљ позва Авесалома, који дође к њему и поклони се пред њим лицем до земље. Краљ пољуби Авесалома.

Глава 15.[уреди]

1 После тога набави Авесалом кола и коња и педесет људи који трчаху пред њим.

2 Он устајаше рано и стајаше крај пута код врата градских, и ко год имаше неку распру и иђаше краљу на суд, Авесалом га дозиваше к себи и говораше му: Из ког си града? А кад би овај одговорио: Слуга је твој из тога или тога племена Израиљева,

3 Авесалом би му рекао: Види, твоја је ствар добра и праведна, али те нико неће код краља саслушати.

4 Авесалом му говораше: Кад бих ја био постављен судијом у земљи, свакоме који би ми долазио с каквом распром или тужбом ја бих учинио по праву.

5 И кад би му ко присутпио да му се поклони, он би му пружио руку своју, те би га задржао и пољубио.

6 Тако чињаше Авесалом са сваким Израиљцем који долажаше на суд краљу. И Авесалом примамљиваше срца људи Израиљаца.

7 После четрдесет[5] година Авесалом рече краљу: Допусти ми да идем у Хеврон да испуним завет којим сам се Господу заветовао.

8 Јер кад бејах у Гесуру, у Сирији, слуга твој учини завет рекавши: Ако ме Господ врати у Јерусалим, служићу Господу.

9 Краљ му рече: Иди с миром. И Авесалом уста и отиде у Хеврон.

10 Авесалом разасла уходе у сва племена Израиљева, поручивши: Кад чујете да затрубе трубе, реците: Авесалом краљује у Хеврону.

11 Авесалома испратише из Јерусалима двеста људи који беху позвани; али они то учинише сасвим простодушно, не имајући појма о ничему.

12 Док приношаше жртве своје, Авесалом посла тражити у град Гилон Ахитофела, Гилоњанина свештеника Давидова. Завера поста јака и народ се све више стицаше к Авесалому.

13 Неко дође да извести Давида и рече му: Срце људи од Израиља приста уз Авесалома.

14 И Давид рече свим слугама својим који бејаху с њим у Јерусалиму: Устаните, бежимо јер нећемо имати спаса од Авесалома. Похитајте, да не похита он и не стигне нас, па да нас ували у зло и удари град оштрицом мача.

15 Слуге краљеве рекоше краљу: Слуге ће твоје учинити све што буде хтео краљ, господар наш.

16 Краљ изиђе, и цео дом његов пође за њим, и он остави десет иноча да му кућу чувају.

17 Краљ изиђе и цео народ пође за њим и сви засташе код последње куће.

18 Све слуге његове, сви Херетеји и Фелетеји приђоше к њему: и сви Гетеји, шест стотина људи који беху дошли из Гата, прођоше пред краљем.

19 Краљ рече Итају Гетејину: Што би и ти ишао с нама? Врати се и остани код краља, јер си ти странац, а и одведен си од своје земље.

20 Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама, кад сам не знам куда идем! Врати се и одведи собом натраг и браћу своју. Нека ти укаже Господ милост и верност!

21 Итај одговори краљу и рече: Жив је Господ и жив је господар мој! Где буде краљ господар мој, било на смрт или на живот, онде ће бити и слуга твој.

22 Давид тада рече Итају: Иди, прођи! И Итај Гетејин прође са свим људима својим и са свом децом што бејаху с њим.

23 Сва земља плакаше и кукаше гласно кад народ пролажаше. Краљ пређе преко потока Кедрона а сав народ пређе путем к пустињи.

24 Садок беше такође ту, а са њим и сви Левити, носећи ковчег закона Божјега; и они спустише ковчег Божји, и Авијатар се пењаше док сав народ не изиђе из града.

25 Краљ рече Садоку: Носи ковчег Божји натраг у град. Ако нађем милост пред очима Господњим, он ће ме вратити натраг и даће ми да опет видим њега и дом његов.

26 Али ако он рече: Ниси ми мио, ево мене, па нека учини са мном што за добро нађе.

27 Још рече краљ свештенику Садоку: Разумеш ли? Врати се у град с миром, с Ахимасом сином својим и с Јонатаном, сином Авијатаровим, двама синовима вашим.

28 Пазите, ја ћу чекати у равници у пустињи, док ми не дођу вести од вас.

29 Тако Садок и Авијатар вратише ковчег Божји у Јерусалим и осташе онде.

30 Давид се попе на гору Маслинску. Он иђаше плачући, покривене главе и бос; и сви они који бејаху с њим покрише главу и иђаху плачући.

31 Јавише Давиду: Ахитофел је с Авесаломом међу завереницима. И Давид рече: Уништи Господе савете Ахитофелове!

32 Кад Давид дође на врх горе, где је хтео да се поклони Богу, гле, дође преда њ Хусај Архијанин раздрте хаљине и главе посуте земљом.

33 Давид му рече: Ако пођеш са мном бићеш ми на терет.

34 Али ћеш ми ти уништити савете Ахитофелове ако се вратиш у град и речеш Авесалому: Бићу ти слуга, краљу! Био сам дуго слуга оцу твоме, а сад ћу бити теби слуга.

35 Свештеници Садок и Авијатар неће ли бити ту с тобом? Што год чујеш из дома краљева, кажи свештеницима Садоку и Авијатару.

36 И како су онде с њима и два сина њихова, Ахимас Садоков и Јонатан Авијатаров, то ћете ми по њима јављати што дочујете.

37 Хусај, пријатељ Давидов, врати се у град. И Авесалом уђе у Јерусалим.

Глава 16.[уреди]

1 Кад Давид пређе мало преко врха, гле, срете га Сива, слуга Мефивостејев, са два магарца осамарена, на којима беше двеста хлебова, сто гроздова сухог грожђа, сто груда смокава и мех вина.

2 Краљ рече Сиви: Шта ћеш са тим? Сива му одговори: Магарци су за чељад краљеву да јашу, хлебови и воће да их једу момци, вино да се окрепи ко се умори у пустињи.

3 Краљ рече: Где је син господара твога? И Сива одговори краљу: Ено га, остао је у Јерусалиму јер рече: Данас ће ми дом Израиљев вратити краљевство оца мога.

4 Краљ рече Сиви: Ево твоје је све што је било Мефивостејево. А Сива рече: Клањам ти се! Да нађем милост пред очима твојим, господару!

5 Давид беше дошао до Ваурима. И гле, оданде изиђе један човек од рода и од дома Саулова, по имену Симеј, син Гирин. Он се примакну псујући,

6 и баци се каменом на Давида и на све људе краља Давида, док сав народ и сви јунаци стајаху с десне и с леве стране краљеве.

7 Симеј овако говораше псујући: Одлази, одлази, крвопијо и зликовче!

8 Господ обратио на тебе сву крв дома Саулова, на чије си се место закраљио, те предаде Господ краљевство у руке Авесалому, сину твоме и ето те сада у тескоби као што си заслужио, јер си крвопија!

9 Тада Ависај, син Серујин, рече краљу: Зашто овај мртви пас да псује краља господара мога? Пусти ме, молим те, да идем да му скинем главу.

10 Али краљ рече: Шта имам ја са вама, синови Серујини? Ако псује знак је да му је Господ рекао: Псуј Давида! А ко му сме казати: Зашто тако чиниш?

11 И Давид рече Ависају и свим слугама својим: Гле, син мој, који је из мојих бедара изишао, тражи живот мој, а како ли неће овај сии Венијаминов? Оставите га, нека псује јер му је то Господ рекао.

12 Ваљда ће Господ погледати на жалост моју и вратити ми добро за псовку његову данашњу.

13 Давид и људи његови проследише пут. А Симеј иђаше покрај горе поред Давида, и идући једнако га псоваше, бацаше камење на њега и подизаше прашину у ваздух.

14 Краљ и сав народ који беше с њим стигоше у Ајефим, и одморише се онде.

15 Авесалом и сав народ, људи Израиљеви, уђоше у Јерусалим. И Ахитофел бејаше с Авесаломом.

16 Кад Хусај, Архијанин, пријатељ Давидов, дође к Авесалому, рече му: Живео краљ! живео краљ!

17 А Авесалом рече Хусају: Таква ти је дакле љубав према пријатељу твоме? Што ниси отишао с пријатељем својим?

18 Хусај одговори Авесалому: Јер хоћу да служим онога кога је изабрао Господ и сав овај народ и сви људи Израиљеви, и код њега да останем.

19 Коме бих иначе служио? Нећу ли сину његовом? Како сам служио оцу твоме, тако ћу и теби служити.

20 Авесалом рече Ахитофелу: Светујте заједно; шта имамо да чинимо?

21 Ахитофел рече Авесалому: Иди к иночама оца свога, које је он оставио да му кућу чувају; тако ће сав Израиљ знати како си се омразио с оцем својим, и осилиће рука свима који су с тобом.

22 Тада разапеше Авесалому шатор на крову, и Авесалом пође к иночама оца свога на видику свему Израиљу.

23 Савети које даваше Ахитофел сматрали су се у оно време као да од Бога долазе. Тако сви цењаху сваки савет Ахитофелов, па и сам Давид и Авесалом.

Глава 17.[уреди]

1 Ахитофел рече Авесалому: Дај да одаберем дванаест хиљада људи па да идем и терам ноћас Давида.

2 Стигнућу га док је уморан и изнемоглих руку; уплашићу га, и побећи ће сав народ који је с њим. Убићу самог краља,

3 а обратићу сав народ к теби. Јер ће смрт човека кога си омрзао учинити да се сви обрате к теби и тада ће се сав народ умирити.

4 Та се реч допаде Авесалому и свим старешинама Израиљевим.

5 Али Авесалом рече: Зовите и Хусаја да чујемо и оно што ће он рећи.

6 Хусај дође к Авесалому, и Авесалом му рече: Ево што рече Ахитофел: Имамо ли чинити како он рече, или не? Кажи ти!

7 Хусај рече Авесалому: Овог пута савет који даде Ахитофел није добар.

8 И Хусај рече: Ти знаш храброст оца свога и људи његових, да су љути као медведица којој би се у пољу медведићи отели. Твој је отац ратник, и он неће ноћити с народом;

9 и гле, он се је сад сакрио у какву јаму или на какво друго место. Па ако у првом почетку неколико њих падне од удараца њихових, брзо ће се то сазнати и рећи ће се: Тучен је народ који приста за Авесаломом!

10 И тада ће и најхрабријег, ма и лавовско срце имао, обузети страх; јер сав Израиљ зна да је отац твој јунак, и да има храбрих људи са собом.

11 Зато ја саветујем да скупиш к себи све Израиљце од Дана до Вирсавеје, да их има као песка на обали морксој. И ти главом иди у бој!

12 Тада ћемо поћи на њега, где год се налазио, и напашћемо на њега као што роса пада на земљу, и неће умаћи ни један од свих људи који су с њим.

13 А ако утече у који град, сав ће иарод Израиљев донети ужа под тај град, те ћемо га свући у поток да му се више ни камен не нађе.

14 Авесалом и сви Израиљци рекоше: Бољи је савет Хусаја Архијанина него савет Ахитофелов. А Господ беше решио да уништи добар савет Ахитофелов да би навукао зло на Авесалома.

15 Хусај рече свештеницима Садоку и Авијатару: Тако и тако саветова Ахитофел Авесалома и старешине Израиљеве, а ја саветовах тако и тако.

16 А сад пошаљите одмах да се извести Давид и поручите му: Немој ноћас ноћити у равници у пустињи, него пређи даље, да не пострада и краљ и сав народ који је с њим.

17 Јонатан и Ахимас бејаху у Ен-Рогилу. Једна слушкиња дође им казати да иду да известе краља Давида; јер се они не смедијаху показати ни ући у град.

18 Један младић их спази и саопћи то Авесалому. Али они одмах похиташе и стигоше у Ваурим у кућу једног човека који имаше студенац у свом дворишту, те се спустише у њ.

19 Жена узе и разастре поњаву поврх студенца, а поврх ње разасу прекрупу, да се не би ништа приметило.

20 Слуге Авесаломове дођоше к оној жени у кући и рекоше јој: Где су Ахимас и Јонатан? Жена им одговори: Отидоше преко потока. Они тражише, али не нашавши их вратише се у Јерусалим.

21 После њиховог поласка Ахимас и Јонатан изиђоше из студенца и отидоше да известе краља Давида. Они му рекоше: Устаните и пређите брже преко воде, јер је тако и тако саветовао Ахитофел против вас.

22 Давид и сав народ који беше са њим усташе и пређоше преко Јордана.

23 Ахитофел, видећи да се не прими његов савет, оседла свог магарца и пође кући у свој град. Даде наредбе за своју кућу и удави се. Тако он умре. Сахранише га у гроб оца његовога.

24 Давид дође у Маханајим. Авесалом преће преко Јордана са свим људима од Израиља који бејаху с њим.

25 Авесалом постави на чело војске Амасу на место Јоавово. Амаса беше син јсдног човека по имену Итра, Израиљца, који беше ишао к Авигеји, кћери Насовој, сестре Серује, матере Јоавове.

26 Израиљ и Авесалом улогорише се у земљи Галадовој.

27 Кад Давид дође у Маханајим, Совије, син Насов, из Раве синова Амнонових, Махир, син Амилов, из Лодевара, и Варзелај, Галаћанин из Рогелима,

28 донесоше постеља, умиваоница, судова земљаних, пшенице, јечма, брашна, прекрупе, боба, лећа, пржених зрна,

29 меда, масла, оваца и сира крављега. Донесоше све то Давиду и народу који беше с њим, да једу. Јер говораху: Овај је народ прстрпео глад, умор и жеђ у пустињи.

Глава 18.[уреди]

1 Давид прегледа народ који беше с њим, и постави над њим тисућнике и стотинике.

2 Трећину народа стави под заповест Јоава, трећину под заповест Ависаја, сина Серујина, брата Јоавова, а трећину под заповест Итаја из Гата. И краљ рече народу: И ја ћу изићи с вама.

3 Али народ рече: Немој ти ићи! Јер ако ми имамо да побегнемо неће се марити за то; и да нас пола изгине неће се марити за то; али ти си као нас десет хиљада; зато је боље да нам из града могнеш доћи у помоћ.

4 Краљ им одговори: Учинићу оно што се вама чини да је добро. И краљ остаде код врата док је сав народ излазио на стотине и на хиљаде.

5 Краљ даде ову заповест Јоаву, Ависају и Итају: За моју љубав, штедите ми младог Авесалома! И сав народ чу краљеву заповест свим војводама за Авесалома.

6 Народ изиђе у поље пред Израиља и бој се заметну у шуми Јефремовој.

7 Онде слуге Давидове потукоше народ Израиљев, и тог дана би поражено тридесет хиљада људи.

8 Бој се рашири по свој земљи и више прождре народа у онај дан шума него што прождре мач.

9 Авесалом се сукоби са слугама Давидовим. Он јахаше на мазги. Мазга наиђе под испреплетене гране једног храста и Авесалом запе главом за храст, и оста висећи између неба и земље, а мазга отрча напред испод њега.

10 Видевши то један човек јави се Јоаву и рече му: Гле, видех Авесалома да виси о храсту.

11 Јоав рече човеку који му то каза: Гле, видео си га!, а зашто га на месту не уби? Био бих ти дао десет сикли сребра и један појас.

12 Али човек рече Јоаву: Да ми је у руке измерено хиљада сикли сребра, не бих дигао руку своју на сина краљева, јер смо сви чули заповест коју је краљ дао теби, Ависају и Итају: Штедите ми младог Авесалома!

13 И да сам погано кидисао на живот његов, ништа се не би од краља сакрило, а и ти би сам устао на мене.

14 Јоав рече: Нећу ја да трошим време с тобом! Па узе три стреле у руку и застрели их у срце Авесалому још живоме усред храстова.

15 Десет момака који ношаху оружје Јоаву опколише Авесалома те га бише и дотукоше.

16 Јоав нареди да затруби труба; и народ се врати престајући да гони Израиља, јер га Јоав устави.

17 Узеше Авесалома и бацише га у једну велику јаму усред шуме и набацише на њ велику гомилу камења. Сав Израиљ побеже, сваки у свој шатор.

18 Авесалом беше још за свог живота подигао себи споменик у Краљевој Долини; јер говораше: Немам синова који би чували успомену имена мога! И он назва онај споменик својим именом, и он се и данас зове споменик Авесаломов.

19 Ахимас, син Садоков, рече: Пусти ме да отрчим да однесем глас краљу да га је Господ избавио из руку непријатеља његових.

20 Јоав му рече: Не требаш ти да однесеш глас краљу; однећеш га други дан, али не данас, јер је син краљев погинуо.

21 И Јоав рече Хусији: Иди и јави краљу што си видео. Хусије се поклони Јоав и отрча.

22 Ахимас, син Садоков, рече још Јоаву: Ма што било, пусти ме да трчим за Хусијем. И Јоав рече: Зашто хоћеш да трчиш, сине? Није то вест која ће ти срећу донети.

23 Ма што било, хочу да трчим, рече опет Ахимас. И Јоав му рече: А ти трчи! Ахимас отрча путем преко равнице и претече Хусија.

24 Давид сеђаше међу двојим вратима. Стражар изиђе на кров изнад врата према зидинама. Он подиже очи и погледа. И гле, један човек трчаше, сам.

25 Стражар повика и извести краља. Краљ рече: Ако је сам, значи да носи вести. И тај се човек приближаваше све више.

26 Стражар виде и другог човека који трчаше. Он повика вратару: Ево једног човека који трчи сам. Краљ рече. И он носи вести.

27 Стражар рече: По начину како трчи чини ми се да је Ахимас, син Садоков. И краљ рече: Добар је човек и он носи добре вести.

28 Ахимас повика и рече краљу: Све је добро! И поклони се краљу лицем до земље и рече: Да је благословен Господ, Бог твој, који предаде људе који подигоше руке своје на краља господара мога!

29 Краљ рече: Је ли здрав млади Авесалом? Ахимас оговори: Видео сам велику узбуну, кад Јоав посла слугу краљева и мене слугу твога, али не знам шта беше.

30 Краљ му рече: Стани тамо на страну. И Ахимас стаде у страну.

31 И одмах стиже Хусије. И он рече: Нек прими краљ, господар мој, срећну вест! Данас те Господ избави из руку свих оних који усташе на тебе.

32 Краљ рече Хусију: Је ли здрав млади Авесалом? Хусије одговори: Нека прођу као тај младић сви непријатељи краља, господара мога, и сви они који устају на тебе да ти о злу раде.

33 Тада краља обузе жалост, попе се у собу изнад врата и заплака се. Идући говораше: Сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! Што нисам ја умро уместо тебе! Авесаломе, сине мој, сине мој!

Глава 19.[уреди]

1 Јавише Јоаву: Ено краљ плаче и жали за Авесаломом.

2 И победа се онога дана претвори у жалост у целом народу, јер народ чу у онај дан како се говори: Жалостан је краљ за сином својим.

3 Тог дана уђе народ у град као крадом, као што би чинили људи који се стиде пошто су побегли с бојног поља.

4 Краљ беше покрио лице своје и викаше гласно: Сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој!

5 Јоав уђе у собу у којој беше краљ и рече: Бацио си данас забуну на лице свих слугу твојих, који су данас спасли живот и теби и синовима твојим и кћерима твојим, и женама твојим и иночама твојим.

6 Ти волиш оне који те мрзе а мрзиш оне који те воле, јср си показао данас да не мариш ни за војводе ни за слуге; и видим данас да би ти угодно било да је Авесалом жив а ми сви да смо изгинули.

7 Устани дакле, изиђи и проговори срцу слуга својих! Јер ти се Господом кунем да ако не изиђеш, неће ни један човек остати с тобом ову ноћ, и то ће бити теби горе него ли сва зла која те снађоше од младости твоје до данас.

8 Тада краљ уста и седе до врата. И јави се свему народу: Ево краљ седи на вратима. И сав народ дође пред краља.

9 Али Израиљ беше побегао, сваки у свој шатор. И по свим племенима Израиљевим народ подизаше распре и говораше: Краљ нас је избавио из руку непријатеља наших, избавио нас је из руку Филистејских, а сад је побегао из земље од Авесалома,

10 а Авесалом, кога помазасмо за краља над собом, погибе у боју. Зашто оклевате сад, те не доведете натраг краља?

11 Краљ Давид поручи свештеницима Садоку и Авијатару: Говорите старешинама Јудиним и реците: Зашто ви да будете последњи који ће краља довести натраг у дом његов? - Јер оно што се говораше у свему Израиљу беше дошло и до краља.

12 - Ви сте браћа моја, ви сте кости моје и месо моје: зашто бисте ви последњи били који ће натраг довести краља?

13 Реците и Амаси: Ниси ли ти кост моја и месо моје? Бог нека ме најтеже казни ако не будеш војвода док си жив на место Јоава!

14 Давид склони срца свих људи од Јуде као једног човека; и они поручише краљу: Врати се, ти и све слуге твоје.

15 Краљ се врати и дође до Јордана; и Јуда пође у Галгал да срете краља и да га преведе преко Јордана

16 Симеј, син Гирин од Венијамина, који беше из Ваурима похита да сиђе с људима рода Јудина на сусрет краљу Давиду.

17 Он имаше под собом хиљаду људи од рода Венијаминова, и Сиву слугу дома Саулова с петнаест синова његових и двадесет слуга његових. Они пређоше преко Јордана пред краљем.

18 Лађа одређена за краља прелазила је реку да преведе дом краљев, и у часу кад је краљ хтео да пређе преко Јордана, Симеј, син Гирин, паде пред краљем,

19 и рече краљу: Нека господар мој не прими злоћу моју и нек не помиње да га је слуга твој уврсдио оног дана кад је господар мој излазио из Јерусалима, и нека се краљ не обазире на то!

20 Јер слуга твој признаје да је згрешио; и ево дошао сам данас први из свега дома Јосифова да сретем краља господара свога.

21 Тада проговори Ависај, син Серујин, и рече: Не мора ли погинути Симеј што је псовао помазаника Господњега?

22 Давид рече: Шта имам ја с вама, синови Серујини, и зашто ли се ви данас показујете као противници? Не знам ли ја да ја данас краљујем над Израиљем?

23 И краљ рече Симеју: Нећеш погинути. И краљ му се закле.

24 Мефивостеј, син Саулов, такође дође на сусрет краљу. Он не беше опрао ноге своје ни очешљао браду своју, нити опрао хаљине своје од дана кад краљ беше отишао до дана кад се краљ врати у миру.

25 Кад он приђе краљу у Јерусалиму, краљ му рече: Што ниси ишао са мном, Мефивостеју?

26 А он одговори: Краљу, господару мој, слуга ме мој превари, јер слуга твој, који је хром, беше рекао: Оседлаћу свог магарца, узјахаћу га и поћи ћу с краљем.

27 Он опаде слугу твога код краља господара мога. Али је краљ господар мој као анђео Божји. А сад чини што ти се добро чини.

28 Јер сви људи из дома оца мога, беху само људи који заслужише смрт пред очима краљевим, а ти посади слугу свога међу оне који једу за столом твојим. Какво бих ја још могао имати право и како се могу још тужити краљу?

29 Краљ му рече: Што ти требају још речи? Изјавио сам: ти и Сива поделите земље.

30 А Мефивостеј рече краљу: Нека их он узме и све кад се краљ, господар мој, вратио у миру у дом свој.

31 Варзелај Галаћанин сиђе из Рогелима и пређе с краљем преко Јордана да га испрати до преко Јордана.

32 Варзелај беше врло стар, имао је осамдесет година. Он беше издржавао краља док бејаше у Маханајиму, јер беше врло богат човек.

33 Краљ рече Варзелају: Дођи са мном. Ја ћу те угостити код себе у Јерусалиму.

34 Али Варзелај одговори краљу: Колико ли ћу још година бити у животу па да идем с краљем у Јерусалим?

35 Имам данас осамдесет година. Могу ли ја распознати што је добро и што је зло? Може ли слуга твој уживати у ономе што једе и пије? Могу ли још чути глас певача и певачица? И зашто би слуга твој још био на терет господару моме?

36 Мало ће ићи слуга твој преко Јордана с краљем. И зашто би ми краљ указао ту милост?

37 Нека се слуга твој врати, да умрем у своме граду, код гроба оца свога и матере своје. Него ево слуге твога Химама, који ће ићи с краљем господарем мојим. Учини њему што нађеш за добро.

38 Краљ рече: Нека Химам иде са мном и ја ћу му учинити што буде теби драго; и што год заиштеш од мене све ћу ти учинити.

39 Кад сав народ пређе преко Јордана, и пошто и краљ пређе, краљ пољуби Варзелаја и благослови га. И Варзелај се врати на постојбину своју.

40 Краљ се крену у Галгал и Химам га испрати. Цео народ Јудин и половина народа Израиљева испрати краља преко Јордана.

41 Али гле људи Израиљци дођоше краљу и рекоше му: Зашто те одведоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана и краља и дом његов и све људе Давидове?

42 Људи из Јуде одговорише људима од Израиља: Јер је краљ нама ближи; па што се срдите за то? Јесмо ли ми на краљев трошак живели? Је ли нас он даром даривао?

43 И људи од Израиља одговорише људима од Јуде: Ми у краља имамо десет делова а Давид је више наш него ваш. Што замрзосте на нас? Нисмо ли ми први говорили да вратимо краља свога? Али људи од Јуде говорише жешће од људи од Израиља.

Глава 20.[уреди]

1 Онде се нађе један неваљао човек по имену Сева, син Вихријев, од Венијамина. Он затруби у трубу и рече: Нема нама дела с Давидом ни наслеђа са сином Јесејевим! Сваки у свој шатор Израиљу!

2 И сви људи од Израиља одступише од Давида и пођоше за Севом, сином Вихријевим. Али људи од Јуде остадоше верни своме краљу и испратише га од Јордана до Јерусалима.

4 Давид се врати у дом свој у Јерусалим. Он узе десет иноча које беше оставио да му кућу чувају и метну их у одвојено место. Он их издржаваше, али не иђаше к њима. Оне осташе затворене до своје смрти и живљаху као удовице.

3 Краљ рече Амаси: Сазови ми до три дана људе од Јуде и нађи се и ти овде.

5 Амаса отиде да сазове народ Јудин; али се забави преко рока који му беше одређен.

6 Давид рече тада Ависају: Сад ће нам Сева, син Вихријев, чинити горе него Авесалом. Него узми ти сам слуге господара свога и гони га, да не нађе за се који утврђен град и не умакне нам из очију.

7 И Ависај се крену с људима Јоавовим, са Херетејима и Фелетејима и са свим јунацима. Они изиђоше из Јерусалима да гоне Севу, сина Вихријева.

8 Кад дођоше код великога камена у Гаваону, срете их Амаса. Јоав беше припасао мач преко хаљине. Он га беше припасао уз бедрицу у корицама из којих изклизну кад се Јоав приближи.

9 Јоав рече Амаси: Јеси ли здраво, брате? и дохвати се десном руком браде Амаси да га пољуби.

10 Амаса се не обазре на мач који бејаше у руци Јоавовој; и Јоав га удари у трбух и просу му црева на земљу, и не зададе му други ударац. И Амаса умре. Јоав и Ависај, брат његов, пођоше у потеру за Севом, сином Вихријевим.

11 Један од момака Јоавових остаде код Амасе и он говораше: Ко хоће Јоава и ко је Давидов, за Јоавом!

12 Амаса се ваљаше у својој крви насред пута. Видећи онај човек да се сав народ уставља одвуче Амасу с пута у поље и баци хаљину на њ кад виде да се уставља сваки ко наиђе на њ.

13 Кад он би уклоњен с пута, сви пођоше за Јоавом да терају Севу, сина Вихријева.

14 Јоав прође кроз сва племена Израиљева до Авел-Вет-Махе, са свим одабраним људима који се скупише и који иђаху за њим.

15 Они опколише Севу у Авел-Вет-Махи, и ископаше око града опкоп до бедема. Сав народ који беше с Јоавом копаше да обори зид.

16 Једна хитра жена викну тад из града: Слушајте, слушајте! Реците, молим вас, Јоаву: Примакни се амо да говорим с тобом!

17 Он се примакну к њој и жена рече: Јеси ли ти Јоав? Он одговори: Јесам. И она му рече Слушај речи слушкиње своје. Он одговори: Слушам.

18 И она рече: Једанпут беше обичај да се рече: Нек се упита Авел! И све се је тако свршавало.

19 Ја сам један од мирних и верних градова у Израиљу, а ти хоћеш да затреш град који је мајка у Израиљу. Зашто хоћеш да затреш наслеђе Господње?

20 Јоав рече: Боже сачувај! Нећу ја да затирем ни да раскопавам.

21 Није то тако; него је један човек из горе Јефремове, по имену Сева, син Вихријев, подигао руку своју на краља Давида. Дајте само њега, па ћу отићи од града. Жена рече Јоаву: Ево, глава његова бациће ти се преко зида.

22 И жена отиде к свему народу с мудрошћу својом. И одсекоше главу Севи, сину Вихријеву, и бацише је Јоаву. Јоав затруби у трубу, те се сви разиђоше од града, сваки у свој шатор. И Јоав се врати у Јерусалим.

23 Јоав заповедаше свом војском Изриљевом; Венаја, син Јодајев беше на челу Херетеја и Фелетеја;

24 Адорам беше надзорник пореза а Јосафат, син Ахилудов, беше летописац;

25 Сеја тајник, Садок и Авијатар свештеници;

26 а Ира из Јаира беше државни управитељ Давидов.

Глава 21.[уреди]

1 За време Давидова би глад која траја три године. Давид потражи лице Господње и Господ му рече: То је са Саула и са дома његовога крволочкога, што погуби Гаваоњане.

2 Краљ сазва Гаваоњане да им говори. - Гаваоњани не беху од синова Израиљевих, него беху остатак од Амореја. Синови Израиљеви беху се њима обвезали под заклетвом, али их Саул хтедне ударити, ревнујући за синове Израиљеве и Јудине.

3 Давид рече Гавањаонима: Што могу да вам учиним, и чиме ли ћу да извршим искупљење, да благословите наслеђе Господње?

4 Гаваоњани му одговорише: Не тражимо ни сребра ни злата од Саула или од дома његовога, и није наше да учинимо да се неко погуби у Израиљу. И краљ рече: Шта дакле хоћете да вам учиним?

5 Они одговорише краљу: Пошто нас је тај човек потро, и имао намеру да нас истреби, да нас нестане у међама Израиљевим,

6 нек нам се преда седам људи од синова његових да их обесимо у Гаваји Саула, избраника Господњега. И краљ рече: Предаћу их.

7 Краљ поштеди Мефивостеја, сина Јонатана, сина Саулова, ради заклетве коју беху међу собом изрекли пред Господом Давид и Јонатан, син Саулов.

8 Али краљ узе два сина која беше родила Саулу Ресфа, кћер Ајина, Армонија и Мефивостеја, и пет синова које Михала, кћер Саулова, роди Адрилу, Мелоћанину, сину Варзелаја,

9 и предаде их у руке Гаваоњанима и они их обесише на гори пред Господом. Сва седморица погибоше заједно. Они беху убијени првих дана жетве, о почетку јечмене жетве.

10 Ресфа, кћи Ајина, узе врећу и простре на стену у почетку жетве докле не паде на њих киша с неба, и не даваше птицама небеским да падају на њих дању и зверима пољским да им се приближе ноћу.

11 Јавише Давиду шта беше учинила Ресфа, кћи Ајина, иноча Саулова.

12 И Давид отиде да узме кости Саула и кости Јонатана, сина његовога од становника Јавеса Галадова, који их бејаху однели с трга Вет-Санскога, где их Филистеји беху обесили кад потукоше Саула у Гаваји.

13 Он однесе оданде кости Саула и кости Јонатана, сина његовога; и скупише се и кости оних који беху обешени.

14 И сахранише се кости Саула и Јонатана, сина његовога, у земљи Венијаминовој, у Сили, у гроб Киса, оца Саулова. И учини се све што заповеди краљ. После тога Господ се умилостиви земљи.

15 Опет наста рат између Филистеја и Израиља. Давид се крену са слугама својим, и они потукоше Филистеје. Давид беше уморан.

16 И Јесви-Венов, један од синова Рафајевих, намисли да одбије Давида. Он имаше копље у коме беше триста сикли бакра, и имаше нов мач опасан около бедара.

17 Ависај, син Серујев дође у помоћ Давиду, те удари Филистејина и уби га. Тада се људи Давидови заклеше, велећи му: Нећеш више ићи с нама у бој и нећеш угасити кандила Израиљева.

18 После тога би се опет бој с Филистејима у Гову. Тада Сивехај, Хусачанин, уби Сафа, који бејаше од синова Рафајевих.

19 И би се још једна битка с Филистејима у Гову. И Елханан, син Јаре-Орегима Витлејемац, уби Голијата из Гата чија копљача беше као вратило.

20 Још је била једна битка у Гату. Ту се нађе један човек високога раста, који имаше по шест прста на рукама и на ногама, свега двадесет и четири прста; и он беше такође из рода Рафајева.

21 Он ружаше Израиља, те га Јонатан, син Сане, брата Давидова, уби.

22 Та четворица бејаху синови истога Рафаја из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових.

Глава 22.[уреди]

1 Давид говори Господу речи ове песме, кад га Господ избави из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове.

2 Он рече: Господ је град мој, тврђава моја, спаситељ мој!

3 Бог је стена моја која ме заклања, штит мој и сила избављења мога, високо уточиште моје и заклон мој. Спаситељу мој! ти мене од насиља чуваш!

4 Ускликнуо сам: Хваљен буди Господе! и ослобођен сам од непријатеља својих.

5 Јер ме вали смрти захватише, бујице ме ужаса уплашише;

6 везе ме гробне обузеше, стегоше ме замке смрти.

7 У тескоби својој призвах Господа, к Богу своме завапих. И он чу глас мој из двора свога, вапај мој му дође до ушију.

8 Затресе се тад и усколеба земља, задрмаше се и померише темељи гора, јер је он гневан био.

9 Дим изиђе из ноздрва његових, из уста му мавен пламен сукну и усјале искре изврцнуше.

10 Спусти небеса и сиђе; црн му облак под ногама беше.

11 Седе на херувима и подиже се, полете на крилима ветреним.

12 Копрену од мрака око себе баци, и чадор начини од облака црних и од вода тамних.

13 Од севања пред њим жив угаљ излети.

14 Загрми на небесима Господ, пусти глас свој Свевишњи,

15 и пусти стреле своје и разметну непријатеље моје; силу муња пусти и расу их.

16 И растворише се корита морска, и открише се темељи васељене од претње Господње, од силног дихања гнева његовога.

17 Пружи он тад с висине руку своју и ухвати ме, и извуче ме из воде велике,

18 и избави ме од непријатеља мога силног, од противника мојих јачих од мене.

19 Устадоше на ме у дан невоље моје, али ме Господ подржа;

20 изведе ме на чистину, избави ме, јер ме воли.

21 Даде ми Господ по правди мојој за чистоту руку мојих дарива ме.

22 Јер се држах путева Господњих, и Богу своме не сагреших.

23 Јер сам све законе његове пред собом држао и заповести његове не одбих од себе;

24 и био му веран и чувао се од злоће своје.

25 Зато ми даде Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима његовим.

26 Милостиван према милостивом, према верноме си веран,

27 и чист си према чистоме, али с неваљалим по његовом неваљалству радиш.

28 Јер ти понизна спасаваш али очи бесне понижаваш.

29 Ти си светлост моја, Господе! Господ расветљује таму моју!

30 С тобом ја на целу војску се залетим; с Богом својим и бедеме прескачем!

31 Пут је Божји савршен, реч Господња у ватри прекаљена; штит је он свима који се у њ уздају.

32 Јер ко је Бог осим Господа, и ко нам је бранич осим Бога нашега?

33 Бога који ме снагом опасује и на прави пут изводи?

34 Он ми даје ноге као у јелена, и спокојна ме чини на мојој висини.

35 Научи руке моје боју и мишице моје бакрен лук натежу.

36 Ти ми дајеш штит спасења свога, десница ме твоја подржава и великим ме милост твоја чини.

37 Ти шириш пут пред корацима мојим и ноге се моје не спотичу.

38 Терам непријатеље своје и стижем, и не враћам се док их не истребим.

39 Обарам их да не могу устати, падају под ноге моје.

40 Јер ме ти у боју снагом опасујеш, и преда мном савијаш непријатеље моје.

41 Душмане моје ти у бегство тераш и ја потирем непријатеље своје.

42 Они се згледају, али им нико не помаже, вапију за Господом, али их он не слуша.

43 Мрвим их ко прашину од земље, као блато улично их газим.

44 Ти си ме од буне народа избавио, поставио ме на чело народа; народи што не познавах служе ми.

45 Чим за мене чују слушају ме; синови туђинаца покорни су ми.

46 Синови туђинаца смалакшу и дрхћу излазећи из градова својих.

47 Да живи Господ! Благословен да је бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мога,

48 Бог који ми освету даје и народе ми покорава!

49 Ти ме избављаш од непријатеља, изнад противника мојих ме подижеш, и од насилника ме ослобађаш!

50 Зато ћу те хвалити, Господе, пред народима и певаћу имену твоме.

51 Силно он избавља краља свога, и милост чини помазанику своме Давиду и колену његовом до века!

Глава 23.[уреди]

1 Ово су последње речи Давидове: Реч Давида, сина Јесејева, реч човека високо постављеног, помазаника Бога Јаковљева, омиљеног песника Израиљева.

2 Дух Господњи преко мене збори, његова је реч на језику моме.

3 рече Бог Израиљев, каза мени стена Израиљева: Који влада људима праведно, који влада у страху од Бога,

4 он је ко јутрења светлост када сунце сјаје у јутру без облака. Под његовим зракама трава ниче после кише из земље.

5 Није ли тако и дом мој пред Богом (пошто он учини савез вечан са мном) у свему уређен и утврђен? Неће ли он учинити да спасење моје никне и да жеље моје цвату?

6 Ал су бездушници сви као трње које се избацује, које руком се не хвата.

7 Ко га се дохвати узме гвожђе ил' копљачу, и оно се огњем на месту запали.

8 Ово су имена јунака који беху у служби Давидовој: Јосев-Васевет, Тахмонац, један између главних војвода; он удари с копљем на осам стотина људи и поби их.

9 За њим Елеазар, син Додона, сина Ахохова. Он беше један од три јунака који су с Давидом јуришали на Филистеје уврстане у бојне редове, док људи Израиљеви одступаху к планини.

10 Он уста и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу. Господ учини велико избављење у онај дан. Народ се врати к Елеазару само да покупи плен.

11 После њега би Сама, син Агејев, Араранин. Филистеји се беху скупили у Лехи. Онде беше једна њива пуна лећа, и народ бежаше испред Филистеја.

12 Сама стаде усред њиве и одбрани је и потуче Филистеје. И Бог даде велико избављење.

13 Три између тридесет заповедника сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину Одоламску, кад војска Филистејска беше улогорена у долини Рефајимској.

14 Давид бејаше онда у граду, а стража Филистејска беше у Витлејему.

15 Давид изрази једну жељу и рече: Ко ће ми донети воде да пијем из студенца код врата Витлејемских?

16 Тада она три јунака продреше кроз логор Филистејски и захватише воде из студенца код врата Витлејемских, те донесоше и додаше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом.

17 И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв оних људи који пођоше не марећи за живот свој? И не хте је пити. То учинише та три јунака.

18 Ависај, брат Јоавов, син Серујин, беше први између тројице. Он махну копљем својим на три стотине и поби их, и прослави се међу тројицом.

19 Између те тројице беше најславнији и поста им поглавица; али ону прву тројицу не стиже.

20 Венаја, син Јодајев, сина једног човека из Кавсеила, јунак и славан с подвига својих. Он погуби два лава Моавска. Он сиђе у бунар и уби лава једног снежног дана.

21 Он уби једног Египћанина џина с копљем у руци. Он изиђе на њ са штапом, истрже Египћанину копље из руке, и уби га његовим копљем.

22 То учини Венаја, син Јодајев, и би најславнији од та три јунака.

23 Он беше најславнији између тридесеторице, али ону прву тројицу не стиже. Давид га изабра у свој тајни савет.

24 Асаило, брат Јоавов, међу тридесеторицом. Елханан, син Додонов из Витлејема,

25 Сама из Арода, Елика из Арода,

26 Хелис из Фалета, Ира, син Икисов из Текоје,

27 Авијезер из Анатота, Мевунеј из Хуса,

28 Салмон из Ахоха, Марај из Нетофе,

29 Хелев, син Ванин, из Нетофе, Итај, син Ривејев, из Гаваје синова Венијаминових,

30 Венаја из Пиратона, Идај из Нахле-Гаша,

31 Ави-Алвом из Арве, Азмавет из Варума,

32 Елијав из Салвона, од синова Јасинових - Јонатан,

33 Сама из Арара, Ахијам, син Сараров, из Арара,

34 Алифелет, син Асвеја, синаједног Махаћанина, Елијам, син Ахитофела из Гилона,

35 Есрај из Кармила, Фареј из Арве,

36 Игал, син Натанов, из Сове, Ванија из Гада,

37 Селек, Амонац, Нареј из Вирота, који ношаше оружје Јоаву, сину Серујином.

38 Ира из Јатира, Гарив из Јатира,

39 Урија, Хетејин; Свега тридесет и седам.

Глава 24.[уреди]

1 Гнев Господњи опет се распали на Израиља и надражи Давида на њих говорећи: Хајде преброји Израиља и Јуду.

2 Краљ рече Јоаву, војводи своме: Прођи по свим племенима Израиљевим, од Дана до Вирсавеје, нека се преброји народ, да знам колико га има.

3 Јоав рече краљу: Нека да Господ, Бог твој, да се народ твој умножи још сто пута толико и да очи краља, господара мога, могу то да виде! Али зашто хоће краљ, господар мој, то учинити?

4 Краљ не одступи од заповести коју даде Јоаву и војводама, и Јоав и војводе отидоше од краља да преброје народ Израиљев.

5 Пређоше преко Јордана и улогорише се у Ароиру, с десне стране града који је усред долине Гадове, близу Јазира.

6 Пођоше у Галад и у земљу Тахтих-Одсију. Пођоше у Дан-Јан и у околину Сидонску.

7 Пођоше у град Тир и у све градове Јевеја и Хананеја. Завршише јужним крајем Јуде, Вирсавејом.

8 Тако они обиђоше сву земљу, те се вратише у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана.

9 Јоав даде краљу списак пописаног народа: беше у Израиљу осам стотина хиљада ратника који махаху мачем, а људи од Јуде пет стотина хиљада.

10 Давид осети да му срце бије пошто се тако преброји народ, и рече Господу: Сагреших много што то урадих! Али Господе, опрости неваљалост слуге свога, јер сасвим лудо радих.

11 Сутрадан, кад Давид уста дође реч Господња Гаду, пророку, видеоцу Давидовом, и рече:

12 Иди кажи Давиду: Овако говори Господ: Три ти бича предлажем. Избери једног да те са њим бијем.

13 Гад пође к Давиду и саопшти му то говорећи: Хоћеш ли седам гладних година у земљи својој или да бежиш три месеца од непријатеља својих и они да те гоне, или три дана куге у својој земљи? Сад се промисли и избери шта ћу одговорити ономе који ме посла.

14 Давид одговори Гаду: На муци сам великој: Ах, западнимо у руке Господње, јер је милост његова велика; али да не западнем у руке људи.

15 Господ пусти кугу на Израиља од јутра до одређенога времена, и од Дана до Вирсавеје помре седамдесет хиљада људи у народу.

16 Кад анђео пружи руку своју на Јерусалим да га бије, сажали се Господу са зла, и рече анђелу који затираше народ: Доста! Спусти руку! Анђео Господњи беше код гумна Орне Јевусејина.

17 Видећи Давид анђела који бијаше народ, проговори и рече Господу: Гле, ја сам згрешио, ја сам зло учинио, али те овце, шта су оне учиниле? Нека се рука твоја окрене на мене и на дом оца мога.

18 Тих дана Гад дође к Давиду и рече му: Иди, начини Господу олтар на гумну Орна Јевусејина.

19 Давид отиде по речи Господњој, као што Господ заповеди.

20 Орна се обазре и виде краља и слуге његове да иду к њему, и Орна изиђе и поклони се краљу лицем до земље.

21 И рече: Што је дошао краљ господар мој слузи своме? Давид рече: Да купим од тебе ово гумно, да начиним на њему олтар Господу, да би престао помор у народу.

22 Орна рече Давиду: Нека узме краљ господар мој гумно и нек принесе на жртву што год хоће. Ево волова за жртву и кола и јармова волујских за дрва.

23 Све то даваше Орна краљу. И Орна рече краљу: Господ, Бог твој, нека те милостиво прими.

24 Али краљ рече Орни: Не, него ћу узети од тебе по цену сребра; нећу принети Господу, Богу своме, жртве поклоњене. И Давид купи гумно и волове за педесет сикли сребра.

25 Давид подиже онде олтар Господу и принесе жртве паљенице и жртве захвалнице. И Господ се умилостиви земљи, и преста помор у Израиљу.

  1. Халкат-Асурим значи: поље мачева.
  2. Вал-Ферасим значи: место пробоја.
  3. Фарес-Уза значи: Продор Узин.
  4. Једидија значи: мио Господу.
  5. У неким старим текстовима: после четири године.