Библија (Бакотић) : Прва Књига о Краљевима

←2. Самуилова

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

2. Краљевима→

Глава 1.

1 Краљ Давид беше стар и зашао у године. Покриваху га хаљинама, али се он не могаше згрејати.

2 Тад му слуге његове рекоше: Нека се потражи краљу господару нашему једна млада девица, и она нека стоји пред краљем и двори га, и нека ти лежи на крилу, па ће се згрејати краљ господар наш.

3 И потражише младу и лепу девојку по свим крајевима Израиљским, и нађоше Ависагу, Сунамку, те је доведоше краљу.

4 Та девојка беше врло лепа. Она двораше краља и слушаше га; али је краљ не позна.

5 Адонију, сина Агитина, обузе бес, и он рече: Ја ћу бити краљ! И набави кола и коњанике и педесет људи који трчаху пред њим.

6 Отац његов га нигда не беше накарао, нити му икад рече: Зашто радиш тако? Уз то беше Адонија врло леп и беше се родио код Авесалома.

7 Он се договори с Јоавом сином Серујином и с Авијатаром свештеником, и они присташе уза њ.

8 Али свештеник Садок, Венаја, син Јодајев, Натан пророк, Семеј, Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.

9 Адонија накла оваца, волова и угојених телаца код камена Зоелета, који је код Ен-Рогила и позва сву браћу своју, синове краљеве, и све људе од Јуде, слуге краљеве.

10 Али не позва Натана пророка ни Венају, ни остале јунаке, ни Соломона брата свога.

11 Тада Натан рече Витсавеји, матери Соломоновој: Јеси ли чула да се закраљи Адонија, син Агитин, а да господар наш Давид и не зна за то?

12 Дођи сад и ја ћу те саветовати да би избавила живот и себи и сину своме Соломону.

13 Иди, уђи ка краљу Давиду, и реци му: Ниси ли ти краљу, господару мој, заклео се слушкињи својој говорећи: Соломон, син твој, биће краљ после мене и он ће седети на престолу моме? Зашто се дакле закраљи Адонија?

14 И док ти још будеш онде у разговору с краљем ја ћу ући за тобом и допунићу твоје речи.

15 Витсавеја пође краљу у собу. Он беше много стар, и Ависага Сунамка двораше га.

16 Витсавеја се сагну и поклони се краљу. И краљ рече: Шта ћеш?

17 Она му одговори: Господару мој, ти си се заклео Господом, Богом својим слушкињи својој: Соломон, син твој, биће краљ после мене, и он ће седети на престолу моме.

18 А сад ево се Адонија закраљи, а ти краљу, господару мој, и не знаш за то!

19 Наклао је волова и угојених телаца и много оваца, и позвао је све синове краљеве и свештеника Авијатара и војводу Јоава, али није позвао Соломона слугу твога.

20 Сад су, краљу, господару мој, очи свега Израиља упрте у тебе, да кажеш ко ће сести на престо твој, краљу, господару, после тебе.

21 И доћи ће, кад краљ господар мој, почине код отаца својих, да ћемо ја и син мој Соломон изгледати криви.

22 Док она још говораше краљу, гле, дође пророк Натан.

23 Пријавише га краљу говорећи: Ево Натана пророка. И он ступи пред краља и поклони се краљу лицем до земље.

24 И Натан рече: Краљу, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити краљ после мене и он ће седети на престолу моме?

25 Јер он отиде данас и накла волова и угојених телаца и много оваца, и позва све синове краљеве и војводе и свештеника Авијатара, и ено они једу и пију с њим и кличу: Живео краљ Адонија!

26 Али он не позва ни мене, слугу твога, ни свештеника Садока, ни Венају сина Јодајева, ни Соломона, слуге твога.

27 Је ли то краљ господар мој наредио не казавши слузи своме ко ће седети на престо краља, господара мога, после њега?

28 Краљ Давид одговори: Зовите ми Витсавеју. И она дође и стаде пред краља.

29 И краљ се закле и рече: Жив је Господ који ме је избавио од сваке невоље!

30 Као што сам ти се заклео Господом, Богом Израиљевим, рекавши: Соломон, син твој, биће краљ после мене и он ће седети на престолу моме место мене, тако ћу учинити данас.

31 Витсавеја сагну се лицем до земље и поклони се краљу, и рече: Живео господар мој краљ Давид до века!

32 Краљ Давид рече: Зовите ми свештеника Садока, Натана пророка, и Венају сина Јодајева. И они дођоше пред краља.

33 И краљ им рече: Узмите са собом слуге господара свога, посадите сина мога Соломона на моју мазгу и одведите га у Гион.

34 Онде ће га свештеник Садок и Натан пророк помазати за краља над Израиљем. Затрубићете у трубе и викаћете: Живео краљ Соломон!

35 Ићи ћете за њим и он ће доћи и сешће на престо мој и краљеваће на мом месту. Он ће, по мојој заповести, бити вођ Израиљу и Јуди.

36 Венаја, син Јодајев, одговори краљу: Амин! Нека тако рече Господ, Бог краља, господара мога.

37 Нек је Господ са Соломоном као што је био с краљем, господарем мојим, и нек узвиси престо његов још више него престо господара мога, краља Давида!

38 Тада свештеник Садок отиде с Натаном пророком, с Венајом сином Јодајевим, и с Херетејима и Фелетејима, и посадише Соломона на мазгу краља Давида и одведоше га у Гион.

39 Свештеник Садок узе из шатора рог с уљем и помаза Соломона. Затрубише трубе и сав народ повика: Живео краљ Соломон!

40 Сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се. Земља се разлегаше од вике њихове.

41 Адонија и све званице које бејаху с њим чуше ту вику у часу кад свршише да једу. Кад Јоав зачу глас трубе рече: Каква је то вика и врева у граду?

42 Докле он још говораше гле, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. И Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.

43 Јест! - одговори Јонатан Адонији -, наш краљ Давид постави Соломона краљем.

44 Он посла с њим свештеника Садока, Натана пророка и Венају сина Јодајева, Херетеје и Фелетеје, и они га посадише на краљеву мазгу.

45 Свештеник Садок и Натан пророк помазаше га у Гиону за краља, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео. То је вика коју чусте.

46 Соломон је већ сео на краљевски престо.

47 И дошле су слуге краљеве и благословише господара нашега краља Давида говорећи: Да Бог прослави име Соломоново још већма него твоје, и да узвиси престо његов још више него твој! И краљ се поклони на постељи својој.

48 И још ово рече краљ: Да је благословен Господ, Бог Израиљев, који даде данас да очи моје виде наследника на престолу моме.

49 Све се званице Адонијине препадоше и усташе, и отидоше сваки својим путем.

50 Адонија се побоја Соломона, те и он уста и отиде и ухвати се за рогље олтара.

51 Рекоше Соломону: Гле, Адонија се уплашио од краља Соломона и ено га, ухватио се за рогље од олтара и вели: Нека ми се краљ Соломон закуне да неће учинити да слуга његов погине од мача!

52 Соломон рече: Ако се покаже као поштен човек ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему умреће.

53 И краљ Соломон посла људе који га скидоше с олтара. Он дође и поклони се краљу Соломону и Соломон му рече: Иди кући својој.

Глава 2.

1 Кад Давиду дође време да умре, он даде заповести своје Соломону, сину своме говорећи:

2 Ја идем на пут којим иде све на земљи. Буди храбар и буди човек!

3 Држи заповести Господа, Бога свога, ходећи путевима његовим и држећи законе његове, наредбе његове, судове његове и прописе његове, како је написано у закону Мојсијевом, да би имао успеха у свему што радиш и за чим се год окренеш,

4 и да би Господ испунио реч своју коју ми је рекао: Ако пазе синови твоји на пут свој, ходећи преда мном верно, свим срцем својим и свом душом својом, неће ти никад нестати наследника на престолу Израиљевом.

5 Ти знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, шта је учинио двема војводама Израиљевим, Авениру, сину Нирову, и Амаси, сину Јетерову, које уби проливши у миру крв ратну, и окаља крвљу ратном појас који имаше око себе и обућу коју имаше на ногама.

6 Владај се по мудрости својој и не дај да се седа глава његова спусти с миром у гроб.

7 Поступаћеш добро са синовима Варзелаја од Галада, и они ће бити међу онима који једу за твојим столом; јер су и они према мени тако радили, приступајући к мени кад сам бежао од Авесалома, брата твога.

8 Ево код тебе, је Семеј син Гирин од Венијамина, из Ваурима. Он ме је тешко ружио оног дана кад иђах у Маханајим. Али он сиђе мени у сусрет на Јордан, и ја му се заклех Господом рекавши: Нећу те дати да погинеш од мача.

9 Али га сад ти нећеш оставити без казне, јер си ти мудар човек и знаш како ћеш поступати према њему. Отправићеш седу косу његову окрвављену у Шеол.

10 Давид почину код отаца својих и би сахрањен у граду Давидову.

11 Давид краљева над Израиљем четрдесет година; у Хеврону краљева седам година, а у Јерусалиму краљева тридесет и три године.

12 Соломон седе на престо Давида, оца свога, и краљевство се његово јако утврди.

13 Адонија, син Агитин, дође к Витсавеји, матери Соломоновој. Она му рече: Долазиш ли с миром? Он одоговри: Да.

14 Па дода: Имам нешто да ти кажем. Она рече: Говори!

15 И он рече: Ти знаш да је моје било краљевство, и да је сав Израиљ био упро у мене очи да над њим краљујем; али се краљевство окрену и допаде брату моме, јер му га Господ даде.

16 А сад те молим за једну ствар; немој ми је одбити! Она му одговори: Реци!

17 И он рече: Говори краљу Соломону, - јер ти он то неће одбити -, нек ми да за жену Ависагу Сунамку.

18 Витсавеја рече: Добро!, говорићу краљу за тебе.

19 Витсавеја дође краљу Соломону да му говори за Адонију. Краљ уста, приђе јој у сусрет, поклони јој се, па седе на свој престо. Наместише столицу матери краљевој, и она седе њему с десне стране.

20 Тад она рече: Имам једну малу молбу да ти управим, немој ме одбити. А краљ јој рече: Ишти, мајко, нећу те одбити.

21 Она рече: Дај Ависагу, Сунамку, Адонији, брату своме, за жену.

22 Краљ Соломон одговори матери својој: Зашто тражиш Ависагу Сунамку за Адонију? Тражи за њ краљевство - јер је он брат мој старији - за њега, за свештеника Авијатара и за Јоава, сина Серујина.

23 Тад се краљ Соломон закле Господом говорећи: Нека ме Бог најтеже казни ако Адонија није изрекао ту реч по цену свог живота!

24 Жив је Господ! Он који ме утвдрио и учинио да седнем на престо Давида, оца мога, и који ми је подигао дом по обећању своме! Данас ће Адонија умрети.

25 И краљ Соломон посла Венају, сина Јодајева који га удари и Адонија умре.

26 Краљ рече затим свештенику Авијатару: Иди у Анатот на њиве своје, јер си заслужио смрт, али те нећу данас погубити, јер си носио ковчег Господњи пред Давидом, оцем мојим, и подносио си све патње које је и отац мој подносио.

27 Тако Соломон сврже Авијатара са службе свештеника Господњег, да испуни реч коју Господ изрече у Силому на дом Илијев.

28 Глас о томе дође до Јоава који беше пристао за Адонијом, мада не беше пристао за Авесаломом. И Јоав утече у шатор Господњи и ухвати се за рогље од олтара.

29 Јавише краљу Соломону да Јоав утече у шатор Господњи и да је код олтара, и Соломон посла Венају, сина Јодајева, говорећи му: Иди, удри на њ.

30 Венаја уђе у шатор Господњи и рече Јоаву: Изиђи! Краљ је тако наредио. Али он одговори: Нећу! него хоћу овде да умрем. Венаја јави то краљу говорећи: Тако рече Јоав и тако ми одговори.

31 Краљ рече Венаји: Учини као што је он рекао, удари на њега па га сахрани; тако ћеш скинути с мене и с дома оца мога крв праву коју је пролио Јоав.

32 Господ ће учинити да крв његова падне на његову главу, што је ударио на два човека правија и боља од себе, и убио их мачем без знања оца мога Давида: Авенира, сина Нирова, војводу Израиљева и Амасу, сина Јетерова, војводу Јудина.

33 Њихова ће се крв вратити на главу Јоавову и на главу порода његова за навек; али ће за навек мир бити од Господа Давиду и породу његовом и престолу његовом.

34 Венаја, син Јодајев, отиде, удари Јоава и уби га. Он би сахрањен код куће своје у пустињи.

35 Краљ постави Венају, сина Јодајева, на чело војске на место Јоавово, а свештеника Садока на место Авијатарово.

36 Краљ посла звати Симеја и рече му: Сагради себи дом у Јерусалиму, и ту седи и не излази одатле никуда.

37 Знај да у који дан изиђеш и пређеш преко потока Кедрона да ћеш тад погинути и крв ће твоја пасти на твоју главу.

38 Симеј одговори краљу: Добро! Како је рекао краљ, господар мој, онако ће учинити слуга твој. И Симеј оста дуго у Јерусалиму.

39 После три године догоди се да две слуге Симејеве утекоше к Ахису, сину Михину, краљу Гатском. И би јављено Симеју: Ено ти слугу у Гату.

40 Симеј уста, оседла свог магарца и отиде у Гат к Ахису да тражи слуге своје. Симеј дакле отиде и врати слуге своје из Гата.

41 Јавише Соломону да је Симеј био отишао из Јерусалима у Гат, и да се вратио.

42 Краљ посла звати Симеја и рече му: Нисам ли те заклео Господом и нисам ли ти изрично рекао: Знај да ћеш погинути оног дана кад куд му драго изиђеш? И ниси ли ми ти одговорио: Добро!, разумео сам?

43 Зашто дакле ниси држао заклетву Господњу и заповест коју сам ти дао?

44 И краљ рече Симеју: Ти знаш у срцу своме све зло што си учинио Давиду, оцу моме; Господ враћа злоћу твоју на главу твоју.

45 Али ће краљ Соломон бити благословен, и престо Давидов утврђен пред Господом за навек.

46 И краљ даде своје заповести Венаји, сину Јодајеву, који изиђе и удари Симеја; и Симеј умре. Краљевство се тако утврди у руци Соломоновој.

Глава 3.

1 Соломон се женидбом сроди с Фараоном, краљем египатским. Он се ожени кћерју Фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.

2 Народ приношаше жртве на висинама, јер тада не беше још сазидан дом имену Господњему.

3 Соломон љубљаше Господа и ходаше по обичајима оца свога Давида. Само је он приносио жртве и кадио на висинама.

4 Краљ отиде у Гаваон да онде принесе жртву, јер то беше најглавнија висина. Соломон принесе хиљаду жртава паљеница на олтару.

5 Господ се појави Соломону у Гаваону у сну, и Бог му рече: Ишти што хоћеш да ти дам.

6 Соломон одговори: Ти си био много милостив према слузи своме Давиду, оцу моме, јер је он ходио пред тобом верно и праведно и с правим срцем према теби; и сачувао си му ту велику милост и дао му сина који седи на престолу његовом, као што се то види данас.

7 И сад, Господе, Боже мој, ти си поставио слугу свога краљем на место Давида, оца мога, а ја сам млад и немам још искуства.

8 Твој је слуга усред народа твога који си изабрао, народа великога који се не може избројити ни рачунати од множине.

9 Дај дакле слузи своме срце разумно, да може судити народу твоме и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу твоме, народу тако великом?

10 Господу би мило што Соломон то заиска.

11 И Бог му рече: Кад то иштеш, а не иштеш дуга живота нити иштеш блага, нити иштеш животе непријатеља својих, него иштеш разум да умеш судити;

12 ево учинићу по твојим речима; даћу ти срце мудро и разумно да таквога какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати,

13 а сврх тога даћу ти и што ниси искао, даћу ти и блага и славе, да таквога какав ћеш ти бити неће бити међу краљевима свега века твога.

14 И ако идеш мојим путевима, држећи законе моје и заповести моје, као што је чинио Давид, отац твој, продуљићу дане твоје.

15 Соломон се пробуди. То би његов сан. Соломон се врати у Јерусалим и приступи пред ковчег савеза Господњега. Принесе жртве паљенице и жртве захвалнице и приреди гозбу свим слугама својим.

16 Тада дођоше краљу две жене блуднице и стадоше преда њ.

17 Једна од те две жене рече: Опрости, господару; ја и ова жена седимо у истој кући, и ја се породих код ње у тој кући.

18 Три дана после породи се и ова жена. Становале смо заједно и није нико други био с нама у кући. Само смо ми две биле.

19 Син ове жене умре ноћас, јер она леже на њ.

20 Она уста усред ноћи и узе сина мога искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у крило, а свог мртвог сина стави мени под крило.

21 Устах ујутро да подојим сина свога, и гле, он беше мртав; али кад га разгледах ујутро, гле, то не беше мој син кога ја родих.

22 Друга жена рече: Није тако, него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али прва рече: Није тако, него је твој син онај мртви а мој је син овај живи. Тако оне говорише пред краљем.

23 Краљ рече: Једна каже: Овај је живи мој син, а твој је син онај мртви; а она друга каже: Није тако него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.

24 Па рече: Дајте ми мач. Донесоше мач пред краља.

25 И краљ рече: Расеците живо дете на двоје и подајте половину једној а половину другој!

26 Тада она жена чији син беше онај живи осети да јој утроба устрепта за сином, и рече краљу: Ах господару, дајте њој дете живо, немојте га убити. Али она друга рече: Нека не буде ни мени ни теби. Расеците га!

27 И краљ проговори и рече: Подајте првој живо дете, немојте га убити. Она му је мајка.

28 Сав Израиљ сазна за суд који изрече краљ. И бојаше се краља, јер видеше да је у њему мудрост Божја која га при суђењу подржава.

Глава 4.

1 Краљ Соломон краљеваше над свим Израиљем.

2 Поглавице које беху у његовој служби беху ови: Азарија син^[1] свештеника Садока,

3 Елиореф и Ахија, синови Сисини бејаху тајници; Јосафат, син Ахилудов бејаше летописац;

4 Венаја, син Јодајев, бејаше главни заповедник војске; Садок и Авијатар бејаху свештеници;

5 Азарија, син Натанов, беше поглавица управника; Завуд, син Натанов беше државни управитељ, љубимац краљев;

6 Ахисар беше управитељ краљевскога дома а Адонирам син Авдин беше управитељ пореза.

7 Соломон имаше дванаест надзорника у свему Израиљу. Они вођаху бригу о издржавању краља и дома његовога, сваки по месец дана у години.

8 Ово су им имена: син Уров у гори Јефремовој;

9 син Декеров у Макасу, у Салвиму, у Ветсемесу, у Елону и у Вет-ананском;

10 син Есадов у Аруботу; под њим бејаше Сохот и сва земља Еферова;

11 син Авинадавов над свим крајем Дорским. Жена му беше Тафата, кћи Соломонова.

12 Вана, син Ахилудов имаше Тенах и Мегидон и сав Вет-Сан код Сартане испод Језраела, а од Вет-Сана до Авел-Меола, до преко Јок-меама.

13 Син Гевера у Рамоту Галадском; он имаше градове Јаира, сина Манасијина, у Галаду и још и крај Арговски у Васану, шездесет великих градова са зидовима и преворницама бакреним.

14 Ахинадав, син Идов, у Маханајиму.

15 Ахимас у Нефталиму. Он беше узео за жену Васемату, кћер Соломонову.

16 Вана, син Хусајев, у Асиру и у Алоту.

17 Јосафат, син Фарујин, у Исахару.

18 Симеј, син Илин, у Венијамину.

19 Гевер, син Уријев, у земљи Галадској; он имаше земљу Сиона, краља Аморејскога, и Ога краља Васанскога. У тој земљи беше само један надзорник.

20 Јуда и Израиљ бејаху врло многобројни. Беше их као песка на обали морској. Они јеђаху, пијаху и весељаху се.

21 Соломон владаше још и свим краљевима од реке до земље Филистејске и до границе египатске; они доношаху даре и беху покорни Соломону свега века његова.

22 Соломон трошаше дневно за храну тридесет мера белога брашна и шездесет мера обичнога брашна.

23 Десет волова угојених и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена, срна дивокоза и угојене пернате живине.

24 Он владаше над свом земљом преко реке од Тапсе до Газе, над свим краљевима с друге стране реке. И он имаше мир на свим својим границама.

25 Јуда и Израиљ бејаху без страха, од Дана до Вирсавеје, свега века Соломонова, сваки под својом лозом и под својом смоквом.

26 Соломон имаше за јаслима четрдесет хиљада коња за кола своја и двадесет хиљада коњаника.

27 Надзорници краља Соломона вођаху бригу о издржавању краља Соломона и свих оних који долажаху за сто краља Соломона и то сваки свога месеца, и не даваху да било што изостане.

28 Они се такође стараху и за то да се јечам и слама за коње и за мазге донесе на место где беше краљ, сваки по наредбама које примаше.

29 Бог даде Соломону мудрост и врло јак ум и широко знање, много као песак на обали морској!

30 Мудрост Соломонова беше већа од мудрости свих синова Истока и од све мудрости египатске.

31 Он беше мудрији од сваког човека, и од Етана Езраита, и од Емана, и од Халхола и од Дарде, синова Маолових, и име његово беше на гласу по свим околним народима.

32 Он је изговорио три хиљаде пословица и саставио хиљаду и пет песама.

33 Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који из зидова ниче: говорио је о животињама, о птицама, о гмизавцима и о рибама.

34 Из свих народа долажаху људи да слушају мудрост Соломонову, од свих краљева на земљи који беху чули говорити о његовој мудрости.

Глава 5.

1 Хирам, краљ Тирски, посла слуге своје к Соломону, чувши да су га помазали за краља на место оца његовога, јер је Хирам увек био у пријатељству с Давидом.

2 Соломон поручи Хираму:

3 Ти знаш да Давид, отац мој, није могао саградити дом имену Господа, Бога свога, од ратова у које га уплетоше непријатељи његови док их Господ не положи под ноге његове.

4 Мени је сада Господ, Бог мој, дао мир на све стране и ја немам непријатеља и немам више невоља.

5 Зато ево хоћу да саградим дом имену Господа, Бога свога, као што је изјавио Господ Давиду, оцу моме, говорећи: Син твој, кога ћу поставити место тебе на престо твој, он ће сазидати дом имену моме.

6 Заповедај дакле сад нека ми насеку дрва кедрових на Ливану, и слуге ће моје бити са слугама твојим, а плату слугама твојим даћу како ти речеш; јер ти знаш да код нас нема људи који умеју сећи дрва као Сидонци.

7 Кад Хирам чу речи Соломонове обрадова се веома и рече: Да је благословен Господ данас, који даде Давиду мудрог сина над оним великим народом!

8 И Хирам отпоручи Соломону: Разумео сам што си ми поручио и учинићу све што желиш у погледу дрва кедрових и дрва чемпресових.

9 Моје ће их слуге преносити с Ливана на море и ја ћу их дати повезати у сплавове и превести морем до места које ми назначиш, и онде ћу их дати развезати и ти ћеш их узети. Оно што ја желим на уздарје, то је да даш храну мојим људима.

10 Хирам је давао Соломону дрва кедрова и дрва чемпресова по вољи његовој.

11 А Соломон је давао Хираму двадесет хиљада мера пшенице за храну људима његовим и двадесет мера цеђенога уља. Толико даваше Соломон Хираму сваке године.

12 Господ даде мудрост Соломону, као што му беше обећао. И између Хирама и Соломона би мир, и они закључише савез међу собом.

13 Соломон одреди из свега Изриља људе да кулуче; њих је било на тридесет хиљада.

14 Он их слаше на Ливан по десет хиљада сваког месеца наизменце; један месец бејаху на Ливану а два месеца код својих кућа. С тим посленицима управљаше Адонирам.

15 Соломон имаше још седамдесет хиљада носача и осамдесет хиљада тесача у планини,

16 осим настојника који беху над тим послом, три хиљаде и триста који управљаху народом који свршаваше тај посао.

17 Краљ нареди да изваде и истешу велико и лепо камење за темељ дома.

18 Посленици Соломонови и посленици Хирамови и Гивлеји тесаху и припремаху дрво и камење за зидање дома.

Глава 6.

1 Четири сто и осамдесете године по изласку синова Израиљевих из земље египатске, четврте године краљевања свога над Израиљем, месеца Зифа, - а то је други месец -, Соломон поче зидати дом Господу.

2 Дом који сазида краљ Соломон Господу имаше шездесет лаката дужине, двадесет лаката ширине и тридесет лаката висине.

3 Трем пред храмом имаше двадесет лаката дужине, према ширини дома, и десет лаката ширине пред домом.

4 Краљ начини прозоре на дому са јаким решеткама.

5 Уза зид дома он сазида окружне ходнике, који иђаху около зидова дома, около храма и светилишта и направи свуда унаоколо побочне собе.

6 Доњи ходник беше пет лаката широк, средњи шест лаката, а трећи седам лаката; јер начини спољне засеке около дома да ходници не би улазили у зид од дома.

7 При зидању дома употребљавано је већ истесано камење, тако да се ни чекић ни секира нити какав гвоздени алат не чу у дому за цело време док се зидаше.

8 Улазак у собе доњег спрата беше на десној страни дома; на средњи спрат вођаху степенице на завој, а од средњег иђаше се на трећи спрат.

9 Он дакле сазида дом, и покри га кедровим даскама и гредама.

10 Ходнике около целога дома начини од пет лаката висине сваки, и споји их с домом кедровим гредама.

11 Господ управи реч Соломону и рече му:

12 Ти градиш овај дом! Ако ходиш по мојим законима, ако вршиш наредбе моје, ако држиш и извршиш све заповести моје, испунићу на теби обећање које сам дао Давиду, оцу твоме:

13 становаћу усред синова Израиљевих, и нећу напустити народ свој Израиља.

14 Пошто сазида дом, Соломон

15 обложи зидове изнутра даскама кедровим, од патоса до тавана; обложи дрветом унутрашње зидове, а патос у дому покри даскама чемпресовим.

16 Он обложи кедровим даскама двадесет лаката на крају дома, и то од патоса до наврх зидова, и одреди тај простор за светилиште, за место пресвето.

17 Четрдесет лаката дужине спреда образоваху дом, то јест храм.

18 Унутрашње даске беху извајане и представљаху слике од дивљих краставаца са развијеним цветовима. Све је било од кедра и нигде се камен не виђаше.

19 Соломон уреди светилиште усред дома, да у њ намести ковчег савеза Господњег.

20 Светилиште беше двадесет лаката дуго, двадесет лаката, широко и двадесет лаката високо. Соломон га обложи чистим златом. Пред светилиштем начини олтар од кедра и обложи га златом.

21 Он обложи унутрашњост дома чистим златом, затеже златне ланце и провуче кроз њих завесу пред светилиштем које обложи златом.

22 Он сав дом обложи златом и обложи златом и цео олтар пред светилиштем.

23 У светилишту начини два херувима од дрвета маслинова. Сваки од њих беше десет лаката висок.

24 Свако крило од херувима имаше пет лаката, тако да је од краја једнога крила до краја другога крила било десет лаката ширине.

25 И други херувим имаше десет лаката. Ооа херувима бејаху једне мере и једнаког облика.

26 Висина сваког херувима беше од десет лаката.

27 Соломон намести херувиме у средину унутрашњег дома. Крила њихова беху раширена тако да крило једнога тицаше у један зид а крило другога херувима тицаше у други зид, а друга крила додираху се једно о друго у средини дома.

28 Соломон обложи херувиме златом.

29 Он даде извајати по свој површини зидова дома изнутра и споља: херувиме, палме и развијене цветове.

30 Он обложи златом патос дома изнутра и споља.

31 На уласку у светилиште начини двокрилна врата од дрвета маслинова са праговима и довратницима који запремаху пети део зида.

32 На тим двокрилним вратима од дрвета маслинова даде извајати херувиме, палме и развијене цветове и обложи их златом; и обложи златом и херувиме и палме.

33 То исто учини и на вратима храма и на довратницима од дрвета маслинова који запремаху једну четвртину површине зида,

34 и имаху двоја крила од дрвета чемпресова. Свако крило беше начињено од две даске које се склапаху и расклапаху.

35 На њима даде извајати херувиме, палме и развијене цветове и обложи их златом.

36 Он начини и унутрашњи трем од три реда тесанога камена и једног реда дрвета кедрова.

37 Четврте године, месеца Зифа би постављен темељ дому Господњему;

38 а једанаесте године, месеца Вула, који је осми месец, дом би довршен у свим деловима својим, онако као што је он требао да буде. Соломон га сазида за седам година.

Глава 7.

1 Соломон сазида још и свој дом и зида га тринаест година док га доврши.

2 Он сазида најпре дом од шуме Ливанске, сто лаката дуг, педесет лаката широк и тридесет лаката висок, на четири реда кедрових стубова, с кедровим гредама сврх стубова.

3 Обложене су кедровим даскама и све собе које беху према стубовима, а којих је било четрдесет и пет, петнаест на сваком спрату.

4 Било је три спрата а на свакоме прозори, једни према другима.

5 Сва врата и довратници бејаху од јаког четвртастог дрвета, а на сваком спрату отвори бејаху једни према другима.

6 Он начини трем са стубовима, педесет лаката дуг и тридесет лаката широк, и још и други трем са стубовима и степеницама с лица.

7 И начини трем престони, где суђаше, трем судски, који беше обложен кедровим дрветом од патоса до тавана.

8 Дом у коме он становаше би сазидан исто тако, у другом дворишту, иза трема. На исти начин као и тај трем, начини дом кћери Фараоновој са којом се беше оженио.

9 У све те грађевине уложено је ванредно лепо камење, истесано по мери, испилано пилом, изнутра и споља, од пода до крова, а споља до великога дворишта.

10 Темељ беше направљен од великих комада велелепог камења, од камења од десет лаката и од камења од осам лаката.

11 Озго беше још и фино камење истесано на меру и даске кедрове.

12 Велико двориште имаше све унаоколо три реда тесанога камена и један ред кедрових греда као и унутрашњи трем дома Господњега и као и трем дома.

13 Краљ Соломон позва из Тира Хирама

14 сина једне удовице из племена Нефталимова, а отац му беше из Тира, који израђиваше ствари од бакра. Хирам беше врло вешт и разуман и знаше израђивати сваку ствар од бакра. Он дође краљу Соломону и изради му све радове.

15 Он сали два стуба од бакра. Сваки је стуб имао осамнаест лаката висине, а конац од дванаест лаката мерио је обим и првог и другог стуба.

16 Он сали два оглавља од бакра да се поставе озго на стубове. Прво оглавље беше пет лаката високо, а и друго беше пет лаката високо.

17 За оглавља наврх стубова изради мрежице на облик превеса и венаца пребачених преко ланчића и са њима спојених, и то седам за прво а седам за друго оглавље.

18 Он изради два реда нарова око једне од тих мрежица, да покрију оглавље поврх једног стуба, а то исто изради и за друго оглавље.

19 Два оглавља наврх стубова у трему представљаху кринове и беху четири лакта висока.

20 Два оглавља наврх два стуба имаху венце и двеста нарова с горње стране поред венаца који остајаху преко мрежица, а и около другог оглавља било је двеста нарова.

21 Он постави те стубове у трем храмски. Постави десни стуб и назва га Јахин^[2]; затим постави леви стуб и назва га Воас^[3].

22 Наврх стубова беше један украс који представљаше кринове. И тако се сврши рад око стубова.

23 Он направи море ливено. Оно имаше десет лаката од једног краја до другог, и беше учињено на круг и имаше обим који је могла измерити узица од тридесет лаката.

24 Руб његов беше опкољен колокинтима^[4], по десет на један лакат, и ти колокинти обухватаху цело море и беху распоређени у два реда, а саливен с морем.

25 Море беше постављено на дванаест волова од којих три гледаху на север, три гледаху на запад, три гледаху на југ, и три гледаху на исток. Море лежаше на њима озго, а задња страна свих њих беше унутра.

26 Дебљина му беше један длан, а крај му беше као руб од купе на облик крина. Оно садржаваше две хиљаде бата.

27 Он изради десет подножја од бакра. Свако је подножје имало четири лакта дужине, четири лакта ширине и три лакта висине.

28 Ево како су израђена подножја. Она су имала облик лица обухваћених оплатама на својим крајевима.

29 На лицима, између оплата беху лавови, волови и херувими; а на оплатама изнад и испод лавова и волова беху украси који висијаху као ресе.

30 Под сваким подножјем беху по четири точка од бакра с осовинама бакреним; а на четири угла беху поличице ливене, испод умиваоница, а преко реса.

31 Оквир подножја имао је с унутрашње стране један отвор са једним рубом од једног лакта у висину; тај отвор беше на круг као у свим делима те врсте, и имао је лакат и по ширине; а и ту је било извајаних фигура. Поличице биле су четвороугласте а не заокругљене.

32 Четири точка беху постављена испод поличица, а осовине точкова беху утврђене за подножје; свака је осовина имала лакат и по висине.

33 Точкови беху као точкови колски. Осовине, главчине, наплаци и паоци беху ливени.

34 На четири ћошка од сваког подножја било је четири поличица сливених са подножјем.

35 Горњи део подножја завршаваше се на један круг од пола лакта висине, и он је имао своје ослонце и своје поличице, све заједно сливено.

36 По равним деловима ослонца и поличица он изваја херувиме, лавове и палме а около њих венце.

37 Тако он изради десет подножја; сва бејаху једнако саливена, једне мере и једнаке израде.

38 Он изради десет умиваоница од бакра. Свака умиваоница садржаваше четрдесет бати, свака умиваоница имаше четири лакта, свака умиваоница беше на једном од десет подножја.

30 Он намести пет подножја на десну страну дома, а пет на леву страну дома; а море намести на десну страну дома према југоистоку.

40 Хирам начини пепеонице, лопате и купе. Тако сврши Хирам сав рад који изради краљу Соломону за дом Господњи:

41 два стуба са два оглавља и са њиховим венцима наврх стубова; две мрежице преко венаца од оглавља наврх стубова;

42 четири стотине нарова за ове мрежице, два реда нарова поврх сваке мрежице преко венаца од оглавља наврх стубова;

43 десет подножја, десет умиваоница на подножјима;

44 море и дванаест волова испод мора;

45 котлове, лопате и купе. Све ове ствари које Соломон даде да изради Хирам за дом Господњи беху од углађеног бакра.

46 То је краљ дао да се салије у Јорданској равници, у земљи иловачи између Сохота и Сартана.

47 Соломон не измери бакар од тог посуђа, јер га беше врло много.

48 Соломон начини и сав други прибор за дом Господњи: златни олтар, златну трпезу на којој стајаху хлебови за представљање,

49 пет свећњака од чистога злата с десне стране а пет с леве стране пред светилиштем, са цветовима, жишцима и усекачима од злата;

50 умиваонице, усекаче, котлиће, тасе и кадионице од чистога злата и шарке златне на вратима унутрашњега дома при улазу у пресвето место, и на вратима храма.

51 Тако се сврши сав рад који Соломон уради за дом Господњи. Затим Соломон унесе и сребро, злато и посуђе што беше посветио отац његов Давид, и пренесе у ризницу дома Господњега.

Глава 8.

1 Тада краљ Соломон сабра к себи у Јерусалиму старешине Израиљеве и све поглавице племенске, поглавице домова синова Израиљевих, да припреми пренос ковчега савеза Господњега из града Давидова, а то је Сион.

2 Сви људи Израиљеви скупише се ка краљу Соломону месеца Етанима, а то је седми месец, на празник.

3 Кад дођоше све старешине Израиљеве, свештеници подигоше ковчег.

4 Они пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све посуђе свето које беше у шатору; све то пренесоше свештеници и Левити.

5 Краљ Соломон и сав збор Израиљев сабраше се пред ковчегом. И они принесоше на жртву оваца и говеда толико да се не могаше избројити ни прорачунати од мноштва.

6 Свештеници унесоше ковчег савеза Господњега на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама под крила херувима.

7 Јер херувими имаху раширена крила над местом где је стајао ковчег и заклањаху ковчег и полуге његове озго.

8 Полуге беху тако провучене да им се крајеви виђаху од светиње пред светилиштем али се споља не виђаху. Оне су остале ту до данашњега дана.

9 У ковчегу не беше ништа осим две плоче камене које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини савез са синовима Израиљевим пошто изиђоше из земље египатске.

10 Кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи.

11 Свештеници не могоше стајати да врше службу од облака; јер се дом Господњи напуни славе Господње.

12 Тада Соломон рече: Господ рече да хоће наставати у мраку!

13 Сазидао сам ти дом за стан, место у коме ћеш до века наставати.

14 Краљ окрену лице своје и благослови сав збор Израиљев, и сав збор Израиљев стајаше на ногама.

15 И рече: Благословен да је Господ, Бог Израиљев, који је својим устима говорио Давиду, оцу моме, и испунио силом својом што беше објавио говорећи:

16 Од оног дана кад изведох из Египта народ свој Израиља не изабрах ни једног града међу свим племенима Израиљевим да се у њему сазида дом у коме би било име моје, него изабрах Давида да краљује над народом мојим Израиљем.

17 Давид, отац мој, науми да сазида дом имену Господа, Бога Израиљева;

18 али Господ рече Давиду, оцу моме: Што си наумио сазидати дом имену моме, добро си учинио,

19 али нећеш ти тај дом сазидати, него твој син који ће изићи из бедара твојих. Он ће сазидати дом имену моме.

20 Господ испуни реч коју изрече. Ја се подигох на место оца мога Давида и седох на престо Израиљев, као што рече Господ, и ја сазидах овај дом имену Господа, Бога Израиљева.

21 Овде одредих место за ковчег у коме је савез Господњи, савез који је учинио с оцима нашим кад их изведе из земље египатске.

22 Соломон стаде пред олтар Господњи пред свим збором Израиљевим, подиже руке своје к небу,

23 и рече: Господе, Боже Израиљев! нема Бога који би теби наличио ни горе на небу, ни доле на земљи! Ти чуваш савез и милост слугама својим који ходе пред тобом свим срцем својим.

24 Тако си ти испунио слузи своме Давиду оцу моме, што си му рекао; што си устима својим изрекао, то си силом својом испунио.

25 А сад Господе, Боже Израиљев, испуни слузи своме обећање које си дао Давиду, оцу моме, говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљеву, само ако синови твоји чувају пут свој ходећи преда мном као што си ти преда мном ходио.

26 Ах! да се испуни, Боже Израиљев, обећање које си дао слузи своме Давиду, оцу моме!

27 Али што! Хоће ли заиста Бог становати на земљи? Гле, небеса и небеса над небесима не могу те обухватити, а камо ли овај дом који ти ја сазидах?

28 Али ипак Господе, Боже мој, саслушај молитву слуге свога и молбу његову, чуј вапај и молитву којом ти се данас слуга твој моли.

29 Нека су очи твоје дан и ноћ отворене над овим домом, над местом за које си рекао: Ту ће бити име моје! Слушај молитву којом се слуга твој на овом месту моли.

30 Удостоји се слушати молбу слуге свога, и народа свога Израиља кад се буду на овом месту молили! Услиши их с места свог становања, с небеса, услиши и праштај.

31 Ако неко згреши ближњему своме, те му се да заклетва да се њом закуне, и ако он дође да се закуне пред твој олтар у овом дому,

32 чуј га с небеса, делај и суди слугама својим, осуђујући кривца и обраћајући дела његова на његову главу, а правдајући правог и плаћајући му по правди његовој.

33 Кад народ твој Израиља буде потучен од непријатеља својих зато што ти згреши; ако се они обрате к теби и даду славу имену твоме и управе ти молитве и молбе у овом дому,

34 услиши их с небеса, опрости грех народу овоме Израиља, и врати их у земљу коју си оцима њиховим дао!

35 Кад се затвори небо, те не буде кише, због греха њихових против тебе; ако ти се они моле на овом месту и даду славу имену твоме те се обрате од греха свога пошто си их ти казнио,

36 услиши их с небеса, опрости грех слугама својим и народу своме Израиљу коме ћеш показати пут добри којим ће ходити, и пусти кишу на земљу своју, коју си народу своме у наслеђе дао!

37 Кад у земљи буде глад, куга, суша, медљика, скакавци, гусенице, или кад га притисне непријатељ у земљи његовој, или дође какво год зло и болест;

38 ако један човек, ако сав народ твој Израиља, изрече молбе и молитве, и свак призна ране срца свога и подигне руку к овом дому,

39 услиши их с небеса, с места становања свога, и опраштај дела и дај свакоме по путевима његовим, ти који знаш свачије срце, јер ти сам знаш срца свих синова човечјих,

40 и они ће те се бојати докле год живе у земљи коју си дао оцима нашим!

41 Кад странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради имена твога,

42 - јер ће се знати да је име твоје велико, да је силна рука твоја и мишица твоја подигнута, - кад он дође и помоли се у овом дому,

43 услиши га с небеса, с места становања свога, и дај том странцу оно за што те моли, да би сви народи на земљи познали име твоје, да те се боје као и народ твој Израиља, и да би знали да се име твоје призива над овим домом који сам ја сазидао.

44 Кад народ твој изиђе у рат на непријатеља свога путем којим га ти пошаљеш; ако управе Господу молитве, окренувши поглед на град који си ти изабрао и на дом који сам ја имену твоме сазидао,

45 услиши с небеса молитву њихову и дај им по правди њиховој!

46 Кад згреше против тебе, - јер нема човека који не греши, те се разгневиш на њих и предаш их непријатељима њиховим, који ће их заробити и одводити у земљу непријатељску, далеко или близу;

47 ако се обрате у земљи у коју буду одведени у ропство, и врате се к теби, и управљају ти молитве из земље оних који их заробише, и реку: Сагрешисмо, зло учинисмо, скривисмо!;

48 ако се обрате к теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробише, и помоле ти се окренувши поглед к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, ка граду који си изабрао и к дому који сам ја имену твоме сазидао,

49 услиши с небеса, с места становања свога, молбе њихове и молитве њихове и подај им по правди њиховој.

50 Опрости народу своме грехе његове и све преступе његове према теби, и умилостиви им оне који их заробише, да се смилују на њих

51 јер су они твој народ и твоје наслеђе, које си извео из Египта, исред пећи гвоздене.

52 Нека су очи твоје отворене на молбу слуге твога и на молбу народа твога Израиља; услиши их кад те призову.

53 Јер си их ти одвојио себи за наслеђе од свих народа земље, као што си рекао преко Мојсија, слуге свога, кад си извео оце наше из Египта, Господе, Вечни!

54 Кад Соломон сврши ову молбу и молитву Господу, он уста пред олтаром Господњим, где беше клекао, и руке своје к небу подигао;

55 и стојећи благослови гласно сав збор Израиљев, говорећи:

56 Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља по свим обећањима својим! Од свих добрих речи његових, које је говорио преко Мојсија, слуге свога, није ни једна остала неиспуњена.

57 Да Господ, Бог наш, буде с нама као што је био с оцима нашим; да нас не остави и не напусти;

58 него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свим путевима његовим и држали заповести његове, законе његове и наредбе његове, које је прописао оцима нашим.

59 И нека су ове речи молитве моје пред Господом дан и ноћ близу Господа, Бога нашега, да би дао по правди његовој слузи своме и народу своме Израиљу у свако доба,

60 да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог, и да нема другог Бога!

61 И нека срце ваше буде цело за Господа, Бога нашега, као што је данас, - да би ходили по законима његовим и да би држали заповести његове.

62 Краљ и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.

63 Соломон принесе на жртву захвалницу коју принесе Господу двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца. Тако краљ и сви синови Израиљеви посветише дом Господњи.

64 Тог дана краљ посвети средину трема пред домом Господњим; јер он онде принесе жртве паљенице и прилоге и претилину од жртава захвалница; јер бакрени олтар који беше пред Господом беше мален и на њему не могаху стати жртве паљенице и прилози и претилина од жртава захвалница.

65 Соломон празнова у то време празник и сав Израиљ с њим. Велико мноштво народа које беше дошло од околина Емата до потока египатскога, сабра се пред Господом, Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то јест четрнаест дана.

66 У осми дан он отпусти народ. И они благословише краља и отидоше к шаторима својим радосни и весела срца, за све добро што учини Господ Давиду, слузи своме, и Израиљу народу своме.

Глава 9.

1 Кад Соломон сврши дом Господњи и дом краљевски, и све што беше желео да начини,

2 појави се Господ Соломону по други пут, као што му се беше појавио у Гаваону,

3 и Господ му рече: Услишио сам молбу твоју и молитву твоју, коју си ми управио. Посветио сам тај дом који си сазидао да ту настаним име своје до века; а очи ће моје и срце моје вазда онде бити.

4 А ти ако идеш преда мном како је ишао Давид, отац твој, с целим и правим срцем, вршећи све оно што сам ти заповедио, и држаћи законе моје и наредбе моје,

5 утврдићу престо краљевства твога над Израиљем за увек, као што сам казао Давиду, оцу твоме, говорећи: Неће ти нестати наследника на престолу Израиљеву.

6 Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не држите заповести моје и законе моје које сам вам дао, и отидете и почнете служити другим боговима и клањати им се,

7 тада ћу истребити Израиља из земље коју сам вам дао и одбацићу од себе овај дом који сам посветио имену своме, и Израиљ ће постати предмет приче и подсмеха међу свим народима;

8 а дом овај колико да је славан, ко год прође мимо њега зачудиће се и запитаће. И рећи ће се: Зашто учини Господ ово од ове земље и од овог дома?

9 И одговориће се: Јер одступише од Господа, Бога свога, који изведе оце њихове из земље Египатске, и узеше друге богове, и клањаше им се и служише им. Зато пусти Господ на њих све ово зло.

10 После двадесет година Соломон беше већ сазидао два дома, дом Господњи и дом краљевски.

11 Тада, како Хирам, краљ Тирски, беше дао Соломону дрва кедрових и дрва јелових, и злата колико је хтео, краљ Соломон даде Хираму двадесет градова у земљи Галилејској.

12 Хирам дође из Тира да види градове које му даде Соломон, али му они не беху по вољи.

13 И он рече: Какви су то градови што си ми дао, брате? И назва их Земља Кавул, и то им име оста до данас.

14 Хирам беше послао краљу сто и двадесет таланти злата.

15 Ево оно што се односи на људе који кулучише краљу Соломону при зидању дома Господњега и његовога дома, Милона, зидова Јерусалимских, Асора, Мегидона, и Гезера.

16 Фараон, краљ египатски, беше дошао да заузме Гезер, беше га запалио и побио Хананеје који становаху у граду. Затим га даде у мираз својој кћери, жени Соломоновој.

17 И Соломон сазида Гезер, Вет-Орон доњи,

18 Валат и Тадмор у пустињи у земљи,

19 све градове који служаху као сместишта, градове за кола, градове за коњанике, и све што Соломон хтедне зидати у Јерусалиму, на Ливану и на свој површини свога краљевства.

20 Сав народ који беше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не беху од синова Израиљевих,

21 синове њихове који беху остали иза њих у земљи, а које синови Израиљеви не могоше истребити, њих Соломон узе да кулуче као робови, што они и дан данас раде.

22 Али Соломон не употреби за ропске послове ни једног од синова Израиљевих, јер они бејаху ратници, слуге његове, кнезови, официри његови и заповедници над колима његовим и над коњаницимаљеговим.

23 Главни настојници које је Соломон био поставио да надгледају раднике беху у броју од пет стотина и педесет.

24 Кћи Фараонова пресели се из града Давидова у дом свој који јој Соломон сазида. Тада он сазида и Милон.

25 Соломон приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалнице на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који беше пред Господом. И он доврши дом.

26 Краљ Соломон изгради лађе у Есион-Гаверу, који је код Елота, на обали Црвенога мора у земљи Едомској.

27 Хирам посла на тим лађама слуге своје, лађаре веште мору, са слугама Соломоновим.

28 Они кренуше у Офир, и узеше оданде четири стотине и двадесет таланата злата, и донесоше краљу Соломону.

Глава 10.

1 Краљица Савска чу о гласу који уживаше Соломон на славу Господњу, и она дође да га искуша загонеткама.

2 Она дође у Јерусалим са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса, врло много злата и драгога камења. Она дође к Соломону и рече му све што јој беше у срцу.

3 Соломон јој одговори на сва питања њезина и не оста ништа што јој краљ није умео да објасни.

4 Краљица Савска виде сву мудрост Соломонову, и дом који беше сазидао,

5 и ђаконије на столу његовом, и станове слуга његових и дворбу дворана његових, одећу њихову, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњему. Она дође изван себе

6 и рече краљу: Истина је дакле све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

7 Ја у то нисам веровала пре но што дођох и видех својим очима, и гле, ни пола ми није казано. Твоја мудрост и твоја срећа надвисују гласове које сам слушала.

8 Благо људима твојим који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.

9 Да је благословен Господ, Бог твој, коме си омилео, и који те постави на престо Изаиљев. Зато што Господ увек љуби Израиља, зато те он постави краљем, да судиш и да делиш правду.

10 Она поклони краљу сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгога камења. Никад више не дође толико мириса, колико их поклони краљица Савска краљу Соломону.

11 Лађе Хирамове које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира и врло много дрвета санталова и драгога камења.

12 Од тог дрвета санталова краљ начини ограде за дом Господњи и за дом краљевски, и харфе и псалтире за певаче. Нигда се није више донело таквога дрвета санталова, нити се видело до данашњега дана.

13 Краљ Соломон даде краљици Савској што год зажеле и заиска и учини јој још и поклоне достојне краља Соломона. Затим она отиде и врати се у своју земљу са слугама својим.

14 Тежина злата што долажаше Соломону сваке године беше шест стотина и шездесет и шест таланата,

15 осим онога што долажаше од трговаца и од препродаваца и од свих краљева Арапских и управитеља земаљских.

16 Краљ Соломон начини двеста штитова од кованога злата, улагајући шест стотина сикли злата у један штит,

17 и три стотине малих штитова од кованог злата, улагајући по три мине злата у сваки штиг, и краљ их остави у дому од шуме Ливанске.

18 Краљ начини велики престо од слонове кости и обложи га чистим златом.

19 Тај је престо имао шест степеница, а горњи део беше озад заокругљен. На обе стране имао је по један наслон, а код сваког наслона бејаху два лава.

20 И на шест степеница беше дванаест лавова, на једној и на другој страни. У ни једној краљевини није нешто слично урађено.

21 Све купе из којих пијаше краљ Соломон беху златне и све посуђе у дому од шуме Ливанске беше од чистога злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за време Соломонова.

22 Јер краљ имаше лађе Тарсиске на мору с лађама Хирамовим, и сваке треће година враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.

23 Тако је краљ Соломон био богатством и мудрошћу највећи од свих краљева на земљи.

24 Цео је свет тражио да види Соломона, да чује мудрост његову, коју му Господ у срце даде.

25 И сви му доношаху дарове, ствари сребрне и ствари златне, и хаљине и оружје и мириса, и коње и мазге, сваке године.

26 Соломон накупи кола и коњаника; он имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњаника, које разреди по градовима у којима је држао своја кола, и код себе у Јерусалиму.

27 И краљ учини да је у Јерусалиму сребро било тако обично као и камење, а кедрових дрва толико много као и смокава које у пољу расту.

28 Соломон довођаше коње из Египта, које краљеви трговци узимаху по разним трговима за одређену цену;

29 кола долажаху из Египта за шест стотина сикли сребра, а сваки коњ за сто и педесет. Они довођаху коње и за све краљеве Хетејске и за краљеве Сирске.

Глава 11.

1 Краљ Соломон волео је многе жене туђинке осим кћери Фараонове Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,

2 које беху из оних народа за које Господ беше рекао синовима Израиљевим: Не идите к њима а оне да не долазе к вама, јер ће занети срце ваше за својим боговима. За тим народима приону Соломон занесен љубављу.

3 Он је имао седам стотина кнегиња које му бејаху жене и три стотине иноча; и те жене његове занесоше срце његово.

4 Кад Соломон остари, жене његове занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Господу, Богу његовом, као што је било срце Давида, оца његовога.

5 Соломон пође за Астаротом, богињом Сидонском и за Мелхомом, гадом Амонским.

6 И Соломон учини оно што је зло пред очима Господњим, и не пође са свим за Господом као Давид отац његов.

7 Тада Соломон сагради на гори према Јерусалиму, висину Хемосу, гаду Моавском, и Молоху, гаду Амонском.

8 Тако он учини за све своје жене туђинке, које кађаху и приношаху жртве својим боговима.

9 Господ се разгневи на Соломона, што се срце његово одврати од Господа, Бога Израиљева, који му се беше два пута појавио.

10 Он му беше забранио да иде за другим боговима, али Соломон не одржа заповести Господње.

11 И Господ рече Соломону: Зато што си тако урадио и што ниси држао савез мој ни законе моје које сам ти прописао, то ћу ја отргнути од тебе краљевство и даћу га слузи твоме;

12 али за твог века нећу то учинити ради Давида, оца твога, него ћу га отргнути из руку сина твога.

13 Али нећу отргнути цело краљевство; једно ћу племе дати сину твоме, ради Давида, слуге свога, и ради Јерусалима, који изабрах.

14 Господ подиже противника Соломону, Адада Едомејца, од краљевског рода у Едому.

15 Кад Давид покори Едом, Јоав војвода, који дође да сахрани побијене, поби све мушке који се нађоше у Едому.

16 Он оста онде шест месеци са свим Израиљем докле не поби све мушкарце у Едому.

17 Тад Адад утече с неколико Едомаца, слуга оца свога, и отиде у Египат. Адад беше тада дете.

18 Отишавши из Мадијама дођоше у Фаран; и узевши са собом људе из Фарана дођоше у Египат к Фараону краљу египатском. Фараон даде Ададу једну кућу, одреди му храну и даде му и земље.

19 Адад нађе велику милост код Фараона, који га ожени сестром жене своје, сестром краљице Тахпенесе.

20 Сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, кога Тахпенеса отхрани у двору Фараоновом, и Генуват је био у двору Фараоновом међу синовима Фараоновим.

21 Адад чу у Египту да је Давид починио код отаца својих и да је умро војвода Јоав и он рече Фараону: Пусти ме да идем у своју земљу.

22 А Фараон му рече: Шта ти фали код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? Али он рече: Ништа, али ме пусти да идем.

23 Бог подиже Соломону још једног противника, Резона, сина Елијадина, који беше побегао од господара свога Ададезера, краља Совскога.

24 Он беше скупио око себе људе и беше постао старешина чете кад Давид искасапи војску његовог господара. Они пођоше у Дамаск, осташе онде и овладаше Дамаском.

25 Он би непријатељ Израиљев свега века Соломонова, у исто време кад му и Адад чињаше зла и он мржаше Израиља. Он је краљевао над Сиријом.

26 И Јеровоам, слуга Соломонов, подиже се на краља. Он беше син Наватов, Ефраћанин из Сариде, чија мати беше једна удовица по имену Серуја.

27 И ево зашто се подиже на краља: Соломон грађаше Милон, и зазиђаваше бедем града Давидова.

28 Јеровоам беше снажан и храбар. Соломон, видећи тог младића на послу, постави га за надгледника над свим кулучарима дома Јосифова.

29 У то време Јеровоам беше изишао из Јерусалима и њега срете на путу Ахија пророк из Силома, а имао је на себи нову хаљину. Њих двојица бејаху сами у пољу.

30 Ахија узе нову хаљину која беше на њему, раздре је на дванаест комада,

31 и рече Јеровоаму: Узми десет комада, јер овако говори Господ, Бог Израиљев: Ево истргнућу краљевство из руке Соломонове и даћу ти десет племена.

32 Само ће једно племе остати њему ради слуге мога Давида и ради града Јерусалима који изабрах између свих племена Израиљевих.

33 И то зато што напустише мене и поклонише се Астароти, богињи Сидонској и Хемосу, богу Моавском, и Мелхому, богу синова Амонових, и не ходише путевима мојим чинећи што је право пред очима мојим, и вршећи законе моје и наредбе моје, као Давид, отац Соломонов.

34 Нећу узети цело краљевство из руку његових, него ћу га оставити нека влада докле је жив, ради Давида слуге свога, кога изабрах, и који је држао заповести моје и законе моје.

35 Али ћу узети краљевство из руку сина његовога, и даћу теби од њега десет племена.

36 Сину његовом оставићу једно племе да има Давид, слуга мој, вазда кандило преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему настаним име своје.

37 Тебе ћу узети и ти ћеш краљевати над свим што ти душа жели, и бићеш краљ над Израиљем.

38 Ако слушаш све што ти заповедам и идеш мојим путевима и чиниш што је право пред очима мојим, држећи законе моје и заповести моје, као што је чинио Давид, слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.

39 Унизићу потомство Давидово, али не за свагда.

40 Соломон тражаше да учини да Јеровоам буде убијен; али Јеровоам уста и побеже у Египат к Сисаку краљу египатскоме, и би у Египту док не умре Соломон.

41 Остала дела Соломонова и све што је он чинио, и мудрост његова, није ли то записано у књизи дела Соломонових?

42 Соломон краљева у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година.

43 Соломон почину код отаца својих и би сахрањен у граду Давида оца свога, а на његово место закраљи се његов син Ровоам.

Глава 12.

1 Ровоам отиде у Сихем, јер се онде скупи сав Израиљ да га закраљи.

2 Кад то чу Јеровоам, син Наватов, који још бејаше у Египту, куд беше побегао од краља Соломона, он још оста у Египту.

3 Али послаше по њега и позваше га. Тада Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше к Ровоаму и рекоше му:

4 Твој је отац метнуо на нас тежак јарам. Ти сад олакшај тешку службу и тешки јарам који је отац твој метнуо на нас, па ћемо ти служити.

5 Он им рече: Идите и до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.

6 Краљ Ровоам држа веће са старцима који бејаху са Соломоном, оцем његовим, за његовог живота и рече: Како ви саветујете да одговорим народу?

7 Они му одговорише: Ако данас угодиш народу и попустиш им и одговориш им лепим речима, они ће ти увек бити слуге.

8 Али Ровоам напусти савет што му дадоше старци и држа веће с млађима, који одрастоше с њим и који бејаху около њега.

9 Он им рече: Шта ви саветујете да одговоримо народу који ми говори: Олакшај јарам који је метнуо на нас отац твој?

10 Ево што му одговорише млади људи који одрастоше с њим: Овако кажи народу који ти рече: Твој је отац метнуо на нас тежак јарам, а ти олакшај; овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедра оца мога.

11 Отац је мој метнуо на вас тежак јарам а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљикавим бичевима.

12 У трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму као што им беше казао краљ: дођите опет к мени до три дана.

13 Краљ одговори оштро народу. Он напусти савет што дадоше старци,

14 и одговори како га беху световали млади људи, овако: Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима а ја ћу вас шибати бодљикавим бичевима.

15 Тако краљ не слуша народ, јер Господ беше тако уредио да би потврдио реч своју коју изрече преко Ахије из Силома Јеровоаму сину Наватову.

16 Кад сав Израиљ виде да их се краљ оглуши, народ одговори краљу: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо ми наслеђа са сином Јесејевим. У шаторе своје Израиљу! А ти Давиде, гледај сад своју кућу! И Израиљ отиде у шаторе своје.

17 И синови Израиљеви који наставаху у градовима Јудиним остадоше сами над којима краљева Ровоам.

18 Тада краљ Ровоам посла Адорама, који беше настојник пореза; али га сав Израиљ засу камењем и он погибе, а краљ Ровоам похита на кола и побеже у Јерусалим.

19 Тако Израиљ отпаде од дома Давидова до данашњега дана.

20 Кад сав Израиљ чу да се вратио Јеровоам, позваше га на скупштину и поставише га краљем над свим Израиљем. За домом Давидовим приста само племе Јудино.

21 Ровоам, дошавши у Јерусалим, сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет хиљада одабраних ратника да завојште на дом Израиљев, да га поврате под краљевство Ровоама, сина Соломонова.

22 Али реч Божја овако проговори Семеју, човеку Божјему:

23 Кажи Ровоаму, сину Соломоновом, краљу Јудином, и свему дому Јудином и Венијаминовом и осталоме народу:

24 Овако говори Господ: Не идите и не бијте се с браћом својом синовима Израиљевим; вратите се сваки својој кући, јер сам ја наредио да буде тако. Они послушаше реч Господњу и вратише се као што Господ рече.

25 Јеровоам сазида Сихем на гори Јефремовој и насели се у њему; после отиде оданде и сазида Фануил.

26 Јеровоам рече сину своме: Краљевство би могло сад да се врати дому Давидову.

27 Ако овај народ буде ишао у Јерусалим да принесе жртве у дому Господњем, срце ће се народа обратити ка господару његовом Ровоаму краљу Јудину, и они ће мене убити и повратиће се к Ровоаму, краљу Јудину.

28 Пошто се посаветова краљ начини два телета од злата, и рече народу: Не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље Египатске.

29 И намести једно теле у Ветиљу, а друго намести у Дану.

30 То би повод греха. Народ пође к једноме телету све до Дана.

31 Јеровоам начини кућу висина, и постави свештенике, које узе из народа а који не беху од синова Левијевих.

32 Он уведе празник осмога месеца, петнаестог дана тог месеца, као празник који се празноваше у Јуди, и принесе жртве на олтару. Тако учини и у Ветиљу, приносећи жртве теоцима које начини. Он постави у Ветиљу свештенике висина које беше подигао.

33 И он приступи к олтару који беше начинио у Ветиљу петнаестога дана осмог месеца, који беше сам на своју руку изабрао. Он празнова празник са синовима Израиљевим и приступи к олтару да кади.

Глава 13.

1 И гле, један Божји човек дође из Јуде с речју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади.

2 Он повика против олтара речју Господњом и рече: Олтаре! олтаре!, овако говори Господ: Ево родиће се син дому Давидову; њему ће бити име Јосија. Он ће на теби клати свештенике висина који на теби каде и људске ће се кости спалити на теби.

3 И тог истог дана он даде један знак говорећи: Ево знак да је Господ проговорио: Гле олтар ће се распасти и просуће се пепео који је на њему.

4 Кад краљ чу реч коју Божји човек беше завикнуо против Ветиљског олтара, он пружи руку с олтара говорећи: Држите га! И рука коју Јеровоам беше пружио на њ усахну и он је не може повратити к себи.

5 Олтар се распаде и пепео с олтара се просу по знаку који беше дао Божји човек речју Господњом.

6 Тада краљ узе реч и рече Божјем човеку: Зазивај Господа, Бога свога, и моли се за ме да могу да повратим руку. Божји се човек помоли Господу, и краљу се поврати рука као што је пре била.

7 Краљ рече Божјем човеку: Ходи са мном кући мојој, узећеш нешто хране и даћу ти дар.

8 Божји човек рече краљу: Да ми даш половину куће своје, не бих ишао с тобом. Нећу јести хлеба ни пити воде у овоме месту,

9 јер ми се речју Господњом даде ова заповест: Нећеш јести хлеба и нећеш пити воде, и нећеш се враћати путем којим си ишао.

10 И он отиде другим путем, и не врати се оним путем којим беше дошао у Ветиљ.

11 У Ветиљу живљаше један стари пророк. Синови његови дођоше к њему и приповедише му све што Божји човек беше учинио у онај дан у Ветиљу, и речи које беше рекао краљу. Кад они то рекоше оцу своме

12 он им рече: Којим је он путем отишао? Синови његови беху видели којим путем беше отишао Божји човек који беше дошао из Јуде.

13 И он рече синовима својим: Оседлајте ми магарца. Они оседлаше магарца и он узјаха на њ.

14 Он пође за Божјим човеком и нађе га да седи под храстом. Он му рече: Јеси ли ти Божји човек који дође из Јуде? Он одговори: Јесам.

15 Тад му он рече: Дођи са мном мојој кући да узмеш нешто хране.

16 Али он одговори: Не могу се вратити с тобом нити улазити код тебе. Ја нећу јести хлеба нити ћу пити воде с тобом у овом месту,

17 јер ми се речју Господњом даде ова заповест: Нећеш јести хлеба и нећеш пити воде, и нећеш се враћати путем којим си ишао.

18 А он му рече: И ја сам пророк као ти и анђео ми од Господа проговори и рече: Врати га собом у своју кућу да једе хлеба и пије воде. Он му говораше лаж.

19 Човек Божји врати се с њим и једе хлеба и пи воде у кући његовој.

20 Кад сеђаху за столом дође реч Господња пророку који га беше вратио.

21 И он повика Божјем човеку који беше дошао из Јуде, и рече: Овако говори Господ: Што ниси послушао наредбу Господњу и ниси извршио заповест коју ти даде Госцод, Бог твој;

22 што си се вратио и јео хлеба и пио воде у месту за које сам ти рекао: Нећеш онде јести хлеба ни воде пити, зато леш твој неће ући у гроб отаца твојих.

23 И пошто се пророк кога беше вратио наједе хлеба и напи воде, он му оседла магарца.

24 Божји човек отиде; и на путу га удеси лав и закла га. Леш његов лежаше на путу а магарац стајаше код њега, а и лав стајаше код леша.

25 И гле, људи који туда пролажаху видеше леш на путу и лава код леша; и кад они стигоше у град у коме наставаше стари пророк испричаше њему све то.

26 Кад то чу пророк који беше вратио с пута Божјега човека, он рече: То је Божји човек који не послуша речи Господње, и Господ га предаде лаву који га растрже и уби по речи коју му Господ рече.

27 Па рече синовима својим: Оседлајте ми магарца. Они га оседлаше,

28 и он пође. Он нађе леш на путу и магарца и лава код леша. Лав не беше изео леша ни растргао магарца.

29 Пророк подиже леш Божјег човека, метну га на магарца и однесе натраг, и стари се пророк врати у град да га ожали и сахрани.

30 Он метну леш његов у гроб и плака над њим говорећи: Јаох, брате!

31 Пошто га сахрани, он рече синовима својим: Кад ја умрем сахраните ме у гроб у коме је сахрањен Божји човек; метните кости моје покрај костију његових.

32 Јер ће се испунити реч коју он од Господа прогласи против Ветиљског олтара и против свих кућа висина које су по градовима Самаријским.

33 После овог догађаја, опет се Јеровоам не врати са свог злог пута. Он опет постави свештенике висина које узе из свога народа. Он посвећиваше за свештеника висина свакога који је то желео.

34 То би повод греха за дом Јеровоамов, и зато се он истреби и нестаде га с лица земље.

Глава 14.

1 У то време разболе се Авија, син Јеровоамов.

2 Јеровоам рече жени својој: Устани и преруши се да те не познају да си жена Јеровоамова, па иди у Силом. Ето, онде је Ахија пророк који ми рече да ћу бити краљ над овим народом.

3 Понеси десет хлебова и колача и суд с медом и отиди к њему. Он ће ти казати шта ће бити од детета.

4 Јеровоамова жена учини тако. Она уста и отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија не могаше видети, јер му очи бејаху потамнеле од старости.

5 Господ беше рекао Ахији: Ето иде жена Јеровоамова да те пита за сина свог, јер је болестан. Ти ћеш јој говорити тако и тако. Кад она дође претвориће се да је друга.

6 Чим Ахија чу шуштање ногу њезиних кад уђе на врата, рече: Уђи, жено Јеровоамова, што се претвараш да си друга? Ја имам налог да ти кажем тешке ствари.

7 Иди, реци Јеровоаму: Овако говори Господ, Бог Израиљев: Ја сам те подигао из народа и поставио те вођом народа свога Израиља.

8 Ја сам отргао краљевство од дома Давидова и теби га дао. И ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповести моје и ходио за мном свим срцем својим чинећи само што је право пред очима мојим.

9 Ти си радио горе од свих који беху пре тебе и отишао си да начиниш себи друге богове и ликове ливене да би ме надражио, па си мене бацио за леђа своја!

10 Зато ћу ево ја пустити зло на дом Јеровоамов и истребићу Јеровоаму све што је његово, и оног који је роб и оног који је слободан у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете блато да га нестане.

11 Ко од Јеровоамова дома умре у граду изешће га пси, а ко умре у пољу изешће га птице небеске. Јер Господ проговори.

12 А ти устани, иди кући својој. Чим ступиш у град ногама својим умреће дете.

13 Сав ће Израиљ плакати за њим и сахраниће га; јер је он сам од дома Јеровоамова који ће се положити у гроб, јер се на њему самоме у дому Јеровоамову нађе нешто добра пред Господом, Богом Израиљевим.

14 Господ ће подигнути краља над Израиљем који ће истребити дом Јеровоамов у онај дан. И не бива ли то већ сад?

15 Удариће Господ Израиља да ће се заљуљати као трска коју вода заљуља, и ишчупаће Израиља из ове добре земље коју је дао оцима њиховим, и расуће их далеко преко реке, зато што начинише себи идоле, дражећи Господа.

16 Предаће Израиља за грехе Јеровоамове, којим је грешио он и њима навео на грех Израиља.

17 Жена Јеровоамова уста и пође. Она дође у Терсу, и чим она ступи на кућни праг дете умре.

18 Сахранише га, и сав Израиљ плака за њим по речи коју рече Господ преко слуге свога Ахије пророка.

19 Остала дела Јеровоамова, како је водио рат и како је краљевао записана су у летописима краљева Израиљевих.

20 Јеровоам краљева двадесет и две године, и почину код отаца својих. И Надав син његов закраљи се на његово место.

21 Ровоам, син Соломонов, краљева над Јудом. Ровоам је имао четрдесет и једну годину кад поче краљевати, и краљева седамнаест година у Јерусалиму, у граду који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. Матери његовој беше име Нама; она беше Амонка.

22 Јуда чињаше оно што је зло пред очима Господњим, и гресима својим дражаше га већма него оци његови.

23 Јер и они начинише себи висине и кипове и идоле на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

24 У земљи беше и аџувана. Они чињаше све гадости народа које Господ беше истерао испред синова Израиљевих.

25 Пете године краљевања Ровоамова дође Сисак, краљ египатски, на Јерусалим.

26 Он узе благо из дома Господњега и благо из дома краљева. Он узе све. И узе и све златне штитове које начини Соломон.

27 У место њих краљ Ровоам начини штитове од бакра и предаде их старешинама улака који чуваху врата краљевог дома.

28 Кад краљ иђаше у дом Господњи ношаху их улаци, а после их остављаху у дворану улака.

29 Остала дела Ровоамова, и све што он учини, није ли то записано у летописима краљева Јудиних?

30 Између Ровоама и Јеровоама био је увек рат.

31 Ровоам почину код отаца својих и би сахрањен код отаца својих у граду Давидову. Име матере његове беше Нама. Она беше Амонка. На место његово закраљи се Авијам син његов.

Глава 15.

1 Осамнаесте године краљевања Јеровоама, сина Наватова закраљи се Авијам над Јудом.

2 Он краљева три године у Јерусалиму. Матери му беше име Маха. Она беше кћи Авесаломова.

3 Он се пода свим гресима којима се беше подао и отац његов пре њега; и срце његово не би цело за Господа, Бога његова, као срце Давида, оца његовога.

4 Али ради Давида даде му Господ, Бог његов, кандило у Јерусалиму, подигавши сина његовога након њега и утврдивши Јерусалим.

5 Јер је Давид чинио што је право пред очима Господњим и није одступао ни од једне заповести његове свега века свога, осим у ствари с Уријом Хетејином.

6 Рат између Ровоама и Јеровоама траја свега века његова.

7 Остала дела Авијамова и све што он учини није ли то записано у летописима краљева Јудиних? Између Авијама и Јеровоама био је рат.

8 Авијам почину код отаца својих, и сахранише га у граду Давидову, а на његово место закраљи се Аса син његов.

9 Двадесете године краљевања Јеровоамова над Израиљем закраљи се Аса над Јудом.

10 Он краљева четрдесет и једну годину у Јерусалиму. Матери му беше име Маха; она беше кћи Авесаломова.

11 Аса учини оно што је право пред очима Господњим, као Давид отац његов.

12 Он истреби аџуване из земље и укиде све идоле које беху начинили оци његови.

13 Он сврже с власти матер своју Маху, јер она беше начинила идола Астарти. Аса изломи идола њена и сажеже га на потоку Кедрону.

14 Али висине не несташе, мада срце Асино беше цело за Господа, свега века свога.

15 Он унесе у дом Господњи ствари које беше посветио отац његов и које он посвети: сребро, злато и вазе.

16 Свега века њихова би рат између Асе и Васе.

17 Васа краљ Израиљев крену на Јуду, и он сазида Раму, да не да никоме да иде к Аси, краљу Јудину, ни да од њега дође.

18 Аса узе све сребро и злато које беше остало у ризницама Господњим и у ризницама дома краљева, даде га слугама својим, и посла их Вен-Ададу, сину Тавримона, сина Есионова, краљу Сирскому, који становаше у Дамаску. Краљ Аса му поручи:

19 Нека буде савез између мене и тебе, као што је био између оца твога и оца мога. Ево шаљем ти поклон од сребра и од злата. Иди, откажи савез који имаш с Васом, краљем Израиљевим, да би се удаљио од мене.

20 Вен-Адад послуша краља Асу и посла војводе своје на градове Израиљеве, и покори Ијон, Дан, Авел-Ветмаху, сав Хинерот и сву земљу Нефталимову.

21 Кад Васа то чу преста зидати Раму и оста у Терсу.

22 Краљ Аса сазва сав народ Јудин, не изузимајући никога, и они однесоше камење и дрва која Васа употребљаваше за зидање Раме; и краљ Аса их употреби за зидање Гаваје Венијаминове, и Миспе.

23 Остала сва дела Асина и подвизи његови и све што је чинио и градови које је саградио нису ли записани у летописима краљева Јудиних? Али у старости својој болова од ногу.

24 Аса почину код отаца својих и би сахрањен код отаца својих у граду Давида, оца свога. И на његово место закраљи се Јосафат, син његов.

25 Надав, син Јеровоамов, поче краљевати над Израиљем друге године краљевања Асина над Јудом, и он краљева над Израиљем две године.

26 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, и он пође путевима оца свога, подајући се гресима које отац његов наведе на Израиља.

27 На њега диже буну Васа, син Ахијин, од дома Исахарова, и Васа га уби код Гиветона, који припадаше Филистејима док Надав и сав Израиљ опсађиваху Гиветон.

28 Васа га уби треће године краљевања Асина над Јудом, и закраљи се на његово место.

29 Кад поста краљ он поби сав дом Јеровоамов, не поштеде никога, и истреби све што дисаше, по речи коју Господ рече преко слуге свога Ахије од Силома,

30 због греха које беше починио Јеровоам, и које он учини да почини Израиљ дражећи тиме Господа, Бога Израиљева.

31 Остала дела Надавова и све што је чинио, није ли то написано у летописима краљева Израиљевих?

32 Свега века њихова би рат иземђу Асе и Васе.

33 Треће године краљевања Асина над Јудом, закраљи се Васа, син Ахијин, над свим Израиљем у Терси и краљева двадесет и четири године.

34 Он учини оно што је зло пред очима Господњим и пође путем Јеровоама подајући се гресима које Јеровоам наведе на Израиља.

Глава 16.

1 Реч Господња проговори овако Јују, сину Ананијеву против Васе:

2 Ја те из праха подигох и поставих те вођем народа свога Израиља, али што ти идеш путем Јеровоамовим и наводиш на грех народ мој Израиља да ме дражи гресима својим,

3 ето ја ћу затрти Васу и дом његов и учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама, сина Наватова.

4 Који од дома Васина умре у граду, изешће га пси, а који умре у пољу изешће га птице небеске.

5 Остала дела Васина и све што је чинио и подвизи његови нису ли записани у летописима краљева Израиљевих?

6 Васа почину код отаца својих и би сахрањен у Терси, а на његово место закраљи се Ила, син његов.

7 Реч Господња објави се преко пророка Јуја, сина Ананијева, против Васе и против дома његова, за све зло које учини пред очима Господњим, дражећи га делима руку својих, постајући као дом Јеровоамов, и зато што поби дом Јеровоамов.

8 Двадесет шесте године краљевања Асина над Јудом закраљи се Ила, син Васин, над Израиљем, и краљева две године у Терси.

9 Слуга његов Зимрије, старешина над половином кола, диже буну на њега. Ила беше у Терси те пијаше и опијаше се у кући Арсе, управника дома краљева у Терси.

10 Зимрије уђе, удари га и уби га двадесет осме година краљевања Асина над Јудом, и закраљи се на његово место.

11 Кад се закраљи и седе на престо свој, он поби сав дом Васин, не поштедивши никога његовога, ни родбину његову ни пријатеље његове.

12 Зимрије затре сав дом Васин по речи коју Господ рече против Васе преко пророка Јуја,

13 због свих грехова које беху починили Васа и Ила син његов, и на које беху навели Израиља, дражећи идолима својим Господа, Бога Израиљева.

14 Остала дела Илина, и све што учини, није ли то записано у летописима краљева Израиљевих?

15 Године двадесет седме краљевања Асина над Јудом закраљи се Зимрије и он краљева седам дана у Терси. Народ беше улогорен код Гиветона који припадаше Филистејима.

16 И народ који беше у логору чу ову весп Зимрије је дигао буну и убио краља! И тог дана сав Израиљ утврди у логору Амрија, војводу, краљем над Израиљем.

17 Амрије и сав Израиљ с њим кренуше се из Гиветона и опседнуше Терсу.

18 Видећи Зимрије да је град освојен, склони се у двор краљевски и запали над собом двор краљевски.

19 Тако он умре за грехе које почини, чинећи оно што је зло пред очима Господњим, ходећи путем Јеровоамовим и подајући се гресима које беше починио Јеровоам да би навео на грех Израиља.

20 Остала дела Зимријева и буна коју подиже, није ли све то записано у летописима краљева Израиљевих?

21 Тада се народ Израиљев подели на двоје: једна половина народа хтела је да учини краљем Тивнију, сина Гинатова а друга је половина била за Амрија.

22 Они који беху пристали за Амријем победише над оним који беху пристали за Тивнијем, сином Гинатовим. Тивнија умре и Амрије се закраљи.

23 Тридесет прве године краљевања Асина над Јудом, Амрије се закраљи над Израиљем. Он краљева дванаест година. Пошто краљева шест година у Терси,

24 купи он од Семера гору Самаријску за два таланта сребра, и стаде зидати на гори, и град који сазида назва Самарија, по имену Семера господара од горе.

25 Амрије учини оно што је зло пред очима Господњим, и влада се горе од свих оних који беху пре њега.

26 Он пође сасвим путем Јеровоама, сина Наватова, и пода се гресима на које је Јеровоам навео био Израиља, дражећи идолима својим Господа, Бога Израиљева.

27 Остала дела Амријева и све што је он учинио и подвизи његови, нису ли записани у летописима краљева Израиљевих?

28 Амрије почину код отаца својих и би сахрањен у Самарији. И на његово се место закраљи Ахав, син његов.

29 Ахав, син Амријев, поче краљевати над Израиљем тридесет осме године краљевања Асина над Јудом. Ахав, син Амријев, краљева двадесет и две године над Израиљем у Самарији.

30 Ахав син Амријев, учини оно што је зло пред очима Господњим, више од свих оних који беху пре њега.

31 И као да му је мало било подати се гресима Јеровоама, сина Наватова, он узе за жену Језавељу, кћерку Етвала, краља Сидонскога, и отиде да служи Валу и да му се поклони.

32 Он начини олтар Валу у дому Валову, који сазида у Самарији, и идола Астароти.

33 Ахав учини више од свих краљева Израиљевих који беху пре њега да би надражио Господа, Бога Израиљева.

34 За његова времена Хил из Ветиља сазида Јерихон. Он постави темељ његов по цену Авирама, првенца свога, и метну му врата по цену Сегува, мезимчета свога, по речи коју Господ рече преко Исуса, сина Навинова.

Глава 17.

1 Илија Тесвићанин, један од становника Галадских, рече Ахаву: Жив је Господ, Бог Израиљев, чији сам ја служитељ! Ових година неће бити ни росе ни кише него по мојој речи.

2 И реч Господња проговори Илији овако:

3 Иди одавде, иди на исток и сакриј се код потока Хората према Јордану.

4 Пићеш воду из потока, а гавранима сам заповедио да те онде хране. Он отиде и учини по речи Господњој,

5 и оде да се настани код потока Хората, који је према Јордану.

6 Гаврани му доношаху хлеба и меса јутром и хлеба и меса вечером, и он пијаше воду из потока.

7 Али после неког времена поток пресахну, јер не беше кише у земљи.

8 Тад му реч Господња овако проговори:

9 Устани, иди у Сарепту Сидонску и остани онде. Ево заповедио сам једној жени удовици да те храни.

10 Он уста и отиде у Сарепту. Кад дође на градска врата, гле, ту беше једна жена удовица која купљаше дрва. Он је дозва и рече: Иди, молим те, донеси ми мало воде у суду да се напијем.

11 И она пође да тражи. Он је опет дозва и рече: Донеси ми, молим те, и мало хлеба.

12 А она одговори: Жив је Господ, Бог твој! Немам ничега печенога код себе, имам само грст брашна у једном лонцу и мало уља у једном крчагу, и ево купим дрва па идем да зготовим то за себе и за сина свога; јешћемо а после ћемо умрети.

13 Илија јој рече: Не бој се, иди, спреми како си рекла. Само умеси прво мени од тога један колачић и донеси ми га, па после уготови себи и сину своме.

14 Јер овако говори Господ, Бог Израиљев: Брашна из лонца неће нестати нити ће уље у крчагу спасти докле не пусти Господ кишу на зсмљу.

15 Она отиде и учини по речи Илијиној. И дуго времена имадне она и дом њезин храну, а и Илија.

16 Брашна из лонца не нестаде, нити уље у крчагу спаде, по речи коју Господ рече преко Илије.

17 После тога разболи се син жене домаћице и болест његова беше тако тешка да није могао више ни да дише.

18 Та жена рече тада Илији: Шта има између мене и тебе Божји човече? Јеси ли ти к мени дошао да дозовеш успомену греха мога и да учиниш да ми умре син?

19 Он јој одговори: Дај ми сина свога. И он га узе из наручја њезина, понесе га у горњу собу где он становаше, и положи га на постељу своју.

20 Тада зазва Господа и рече: Господе, Боже мој, зар ћеш и ову удовицу која ме угости тако уцвелити да учиниш да јој умре син?

21 И он се три пута испружи над дететом, зазва Господа и рече: Господе, Боже мој, молим ти се да се поврати у дете душа његова!

22 Господ услиши глас Илијин и душа се детиња поврати у дете и оно се поврати животу.

23 Илија узе дете снесе га из горње собе у кућу и даде га матери његовој. И Илија рече Види, твој је син жив.

24 А жена рече Илији: Признајем сад да си Божји човек, и да је реч Господња у твојим устима истина.

Глава 18.

1 Прођоше многи дани, кад треће године реч Господња овако проговори Илији: Иди, стани пред Ахава и пустићу кишу на земљу.

2 И Илија отиде да стане пред Ахава.

3 Глад беше велика у Самарији. И Ахав позва Авдију, управитеља дома свога. - А Авдија се много бојаше Господа;

4 и кад Језавеља истреби пророке Господње, Авдија узе сто пророка и сакри их по педесет у једну пећину, и храни их хлебом и водом.

5 Ахав рече Авдији: Пођи по земљи на изворе и на потоке, да бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, и спречићемо да угине стока.

6 Они поделише међу се земљу куда ће ићи. Ахав отиде једним путем сам, а Авдија отиде другим путем сам.

7 Кад Авдија беше на путу, гле, срете га Илија. Авдија га препозна, паде на лице и рече: Јеси ли ти, господару мој, Илија?

8 Он му одговори: Ја сам; иди, кажи господару своме: Ево Илије!

9 А Авдија рече: Шта сам згрешио да слугу свога предаш у руке Ахаву који ће учинити да умрем?

10 Жив је Господ! Нема, народа ни краљевства куда није слао господар мој да те траже, и кад му говорих да те нема он окле краљевства и народе да не могу да те нађу.

11 А ти сад кажеш: Иди, кажи господари своме: Ево Илије!

12 А кад ја отидем од тебе дух ће те Господњи не знам куда однети, и ја ћу да известим Ахава који те неће наћи, па ће ме убити.

13 А слуга се твој од младости своје боји Господа. Није ли казано господару моме шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хлебом и водом?

14 А ти сад кажеш: Иди, кажи господару своме: Ево Илије! Убиће ме.

15 Али Илија рече: Жив је Господ над војскама, чији сам ја служитељ! Данас ћу се показати Ахаву.

16 Авдија отиде пред Ахава и извести га о томе. И Ахав отиде пред Илију.

17 Кад Ахав виде Илију, рече му: Јеси ли ти онај који правиш забуне у Израиљу?

18 Илија одговори: Не правим ја забуне у Израиљу, него то чиниш ти и дом твој, јер ви напустисте заповести Господње и пристасте за Валима.

19 Сабери сад к мени цео Израиљ на гору Кармилску и тако исто и четири стотине и педесет пророка Валових и четири стотине пророка Астаротиних који једу за столом Језавељиним.

20 Ахав посла гласнике к свим синовима Израиљевим и сабра пророке на гори Кармилској.

21 Тад Илија приступи ка свему народу и рече: Докле ћете храмати на две стране? Ако је Господ Бог, идите за њим; ако ли је Вал, идите за њим. Народ му не одговори ни речи.

22 И Илија рече народу: Ја сам сам остао од пророка Господњих, а пророка Валових има четири стотине и педесет.

23 Нека нам се даду два јунца; нека они изберу за себе једнога па нека га исеку на комаде и метну на дрва, али огња да не запале; а ја ћу приготовити другог јунца и метнућу га на дрва, али огња нећу подметати.

24 Тада призовите име свога бога, и ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одазове огњем онај нека је Бог. Сав народ одговори и рече: Добро је!

25 Илија рече пророцима Валовим: Изберите себи једног јунца и приготовите га најпре, јер је вас више, и призовите име бога свога, али не подмећите огањ.

26 Они узеше јунца којега им дадоше и приготовише га; и призиваху име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али не би ни гласа ни одговора. И они скакаху пред олтаром који беху подигли.

27 У подне Илија им се наруга говорећи: Вичите на глас, кад је он бог! биће да се нешто замислио или је заузет, или је на путу; или може бити спава, па ће се пробудити.

28 И они завикаше јаким гласом и почеше се парати мачевима и копљима по свом обичају, док их крв не обли.

29 Кад прође подне стадоше пророковати докле дође време да се принесе прилог, али не би ни гласа ни одговора ни знака пажње.

30 Тада Илија рече свему народу: Приступите к мени! И приступи к њему сав народ. И Илија опет подиже олтар Господњи који беше разваљен.

31 Он узе дванаест камена, према броју племена синова Јакова коме Господ беше рекао: Име твоје биће Израиљ;

32 и с тим каменима сазида олтар имену Господњем. Око олтара начини јарак који је могао примити две мере семења.

33 Он намести дрва и метну на њих јунца исечена на комаде.

34 Па рече: Напуните четири ведра воде и излијте на жртву и на дрва. И рече: Учините то још једанпут. И они учинише то још једанпут. И рече: Учините то и по трећи пут. И они учинише то и по трећи пут.

35 И вода потече около олтара а и јарак се напуни воде.

36 Кад дође време да се принесе жртва, Илија пророк приступи и рече: Господе, Боже Авраамов, Исаков и Израиљев, нека се данас позна да си ти Бог у Израиљу, и да сам ја слуга твој, и да сам све ово по твојој речи учинио.

37 Услиши ме, Господе, услиши ме, да би овај народ познао да си ти, Господе, Бог и да си ти који обраћаш срце њихово!

38 И огањ Господњи паде и спали жртву паљеницу и дрва и камење и земљу и упи воду из јарка.

39 Кад то виде народ, попадоше лицем на земљу и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог!

40 Похватајте те пророке Валове, - рече Илија -, да ни један не утече. И они их похваташе. Илија их одведе на поток Кисон и покла их онде.

41 Илија рече Ахаву: Иди, једи и пиј, јер се чује шум који кишу јавља.

42 Ахав отиде да једе и пије. А Илија се попе на врх Кармила, саже се к земљи и метну лице своје међу колена своја,

43 и рече своме момку: Иди, погледај пут мора. Момак оде, погледа и рече: Нема ништа. Илија рече седам пута: Иди. опет.

44 Кад би седми пут, момак рече: Ено мали облак као длан човечји диже се од мора. Илија рече: Иди и реци Ахаву: Прежи и иди да те не ухвати киша.

45 У томе се замрачи небо од облака и ветра и удари силна киша. Ахав седе на кола и крену у Језраел.

46 И рука Господња би над Илијом, који опаса бедра своја и отрча пред Ахавом до улаза у Језраел.

Глава 19.

1 Ахав приповеди Језавељи све што беше учинио Илија и како је све пророке мачем побио.

2 Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: Нек ме богови најтеже казне ако сутра не учиним од тебе оно што си ти свима њима учинио.

3 Видећи то, Илија уста и отиде, да спаси свој живот. Он дође у Вирсавеју Јудину и онде остави свог момка.

4 А он сам отиде у пустињу где после једног целог дана хода, седе под једну смреку и заиска смрт говорећи: Доста је! А сад Господе, прими душу моју јер нисам бољи од отаца својих.

5 И леже и заспа под смреком. И гле, анђео га такну и рече му: Устани, једи!

6 Он погледа, и гле, код главе му се нађе колач печен на зажареном камену и крчаг воде. Он једе и напи се па опет леже.

7 Анђео Господњи дође и по други пут, такну га и рече: Устани, једи, јер ти је пут далек.

8 Он уста, једе и напи се; и снагом коју му даде та храна он хода четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на Божју гору Хорив.

9 Онде уђе у једну пећину и заноћи у њој. И гле реч Господња му овако проговори: Шта радиш ту Илија?

10 Он одговори: Ревновах за Господа, Бога над војскама; јер синови Израиљеви напустише савез твој, развалише олтаре твоје и пророке твоје мачем побише; а ја остах сам, и они траже живот мој, да ми га узму.

11 Господ рече: Изиђи и стани на гори пред Господом. И гле, Господ прође. И пред Господом би јак и силан ветар који кидаше горе и разламаше стене. Али Господ не беше у ветру. Иза ветра дође потрес, али Господ не беше у потресу.

12 Иза потреса дође огањ, али Господ не беше у огњу.

13 А иза огња дође глас тих и танак. Кад га Илија чу, заклони лице своје плаштем, изиђе и стаде на вратима од пећине.

И гле, глас му рече ове речи: Шта радиш ту Илија?

14 Он одговори: Ревновах за Господа, Бога над војскама; јер синови Израиљеви напустише савез твој, развалише олтаре твоје и пророке твоје мачем побише; а ја остах сам, и они траже живот мој, да ми га узму.

15 Господ му рече: Иди, врати се својим путем у пустињу Дамаштанску, и кад будеш тамо дошао помазаћеш Азаила за краља над Сиријом.

16 Помазаћеш и Јуја, сина Нимсијина за краља над Израиљем, и помазаћеш Јелисеја, сина Сафатова, из Авел-Меоле, за пророка место себе.

17 И ко утече од мача Азаилова, њега ће погубити Јуј, а ко утече од мача Јујова, њега ће погубити Јелисеј.

18 Али ћу оставити у Израиљу седам хиљада људи који не сагнуше колена пред Валом, нити га устима својим целиваше.

19 Илија отиде оданде и нађе Јелисеја, сина Сафатова који је орао. Пред њим било је дванаест јармова, и он сам беше код дванаестога. Идући мимо њега Илија баци на њ свој плашт.

29 Јелисеј остави волове, отрча за Илијом и рече: Пусти ме да пољубим оца свога и матер своју, па ћу ићи за тобом. Илија му одговори: Иди и врати се, и мисли на оно што сам ти учинио.

21 Пошто се удаљи од Илије, он се врати да узме пар волова које принесе на жртву; и с дрвима од јарма скуха месо и даде га народу да једе. Затим уста, пође за Илијом и би у служби његовој.

Глава 20.

1 Вен-Адад, краљ Сирски, скупи сву своју војску; он имаше са собом тридесет и два краља, коње и кола. Он се крену и опколи Самарију и јуриша на њу.

2 Он посла гласнике к Ахаву, краљу Израиљеву, у град,

3 и поручи му: Овако говори Вен-Адад: Сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лепи синови моји су.

4 Краљ Израиљев одговори: Као што си рекао, краљу господару мој, ја сам твој са свим што имам.

5 Гласници се опет вратише и рекоше: Овако говори Вен-Адад: Послао сам к теби и поручио: Даћеш ми сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје.

6 Ја ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби и они ће претресати кућу твоју и куће слуга твојих, и све што имаш драгоценога они ће узети и однети.

7 Краљ Израиљев позва све старешине земље и рече: Гледајте и разумите да овај човек хоће наше зло, јер он посла по мене и по синове моје, и по сребро моје и по злато моје и ја му ништа не одбих.

8 Све старешине и сав народ рекоше Ахаву: Не слушај га и не пристај.

9 И он рече гласницима Вен-Ададовим: Кажите краљу господару моме: Што си прво поручио слузи своме све ћу учинити; али ово не могу учинити. Гласници отидоше и однесоше тај одговор.

10 Вен-Адад поручи Ахаву: Нек ме богови најтеже казне ако достане прах од Самарије до свему народу који за мном иде допадне по једна грст.

11 А краљ Израиљев одговори: Који се опасује оружјем нек се не хвали као онај који се распасује.

12 Кад Вен-Адад прими тај одговор он пијаше с краљевима под шаторима, и он рече слугама својим: Спремите се! И спремише се да нападну на град.

13 Тада гле, приступи један пророк к Ахаву, краљу Израиљевом, и рече: Овако говори Господ: Видиш ли све ово мноштво? Ево ја ћу ти га данас у руке дати, да познаш да сам ја Господ.

14 Ахав рече: Преко кога? А он одговори: Овако говори Господ: Преко момака покрајинских кнезова. Ахав рече: Ко ће заметнути бој? А он одговори: Ти.

15 Тада Ахав преброји момке покрајинских кнезова и беше их двеста тридесет и два. После њих преброји сав народ, све синове Израиљеве, и беше их седам хиљада.

16 Они изиђоше у подне. Вен-Адад пио је и опијао се у шаторима са тридесет и два краља који му дођоше у помоћ.

17 Први иђоше момци покрајинских кнезова. Вен-Адад се извести и би му јављено: Изиђоше неки људи из Самарије.

18 А он рече: Ако су изишли због мира похватајте их живе; ако су изашли на бој похватајте их живе.

19 Кад изиђоше из града момци покрајинских кнезова и војска за њима,

20 сваки уби свога, и Сирци побегоше. Израиљ их потера. Вен-Адад, краљ Сирски, побеже на коњу с коњаницима.

11 Краљ Израиљев изиђе, удари на кола и на коње и Сирци претрпише велики пораз.

22 Тада приступи пророк краљу Израиљеву и рече му: Иди, буди храбар, гледај и види шта имаш да радиш, јер ће до године опет доћи краљ Сирски на те.

23 Краљу Сирскоме рекоше слуге његове: Бог је њихов горски бог, зато су они и били јачи од нас; него да се бијемо у равници с њима и видеће се нећемо ли ми бити јачи.

24 Учини још и ово: Уклони те краљеве с места њихових и постави војводе место њих;

25 па скупи војску каква је била она коју си изгубио са једнаким бројем кола и коња, па ће се видети нећемо ли ми бити јачи. Он их послуша и учини тако.

26 Идуће године Вен-Адад преброји Сирце и пође у Афек да ратује на Израиља.

27 И синови Израиљеви пребројише се, те накупише хране и изиђоше пред њих. Синови Израиљеви улогорише се према њима, као два мала стада коза, а Сирци беху прекрили земљу.

28 Човек Божји дође и проговори краљу Израиљеву: Овако говори Господ: Зато што Сирци рекоше: Господ је горски бог а није пољски бог, зато ћу ти дати у руке све ово мноштво, и знаћете да сам ја Господ.

29 Они осташе у логору седам дана једни према другима. Седмог се дана заметну бој и синови Израиљеви побише Сирцима сто хиљада пешака у један дан.

30 Остатак побеже у град Афек, и зид се сруши на двадесет и седам хиљада људи који беху остали. Вен-Адад, који беше побегао у град, ишао је из собе у собу.

31 Слуге му његове рекоше: Ето чули смо да су краљеви дома Израињева милостиви краљеви; везаћемо кострет око себе, и метнућемо узице себи око врата, па ћемо изићи пред краља Израиљева; ваљда ће ти опростити живот.

32 Они везаше кострет око себе, метнуше узице себи око врата и дођоше краљу Израиљеву и рекоше: Слуга твој Вен-Адад вели: Опрости ми живот! Ахав одговори: Је ли још жив? Он је брат мој.

33 Људи узеше то за добар знак и одмах да би га ухватили за реч, рекоше: Вен-Адад је твој брат. А он рече: Идите, доведите га. Вен-Адад дође к њему и Ахав га позва у своја кола.

34 Вен-Адад му рече: Вратићу ти градове које је отац мој узео твоме оцу, а ти одреди себи улице у Дамаску као што је отац мој то учинио у Самарији. А Ахав одовори: Ја ћу те пустити да идеш и склопићу савез с тобом. И закључи с њим савез и пусти га да иде.

35 Један између синова пророчких рече другу своме по речи Господњој: Удари ме. Али га овај не хте ударати.

36 Тад му он рече. Зато што ниси послушао глас Господњи, зато ће кад отидеш од мене лав ударити не те. И кад он отиде, сукоби га лав и удари на њ.

37 Он нађе другог човека и рече му: Удари ме. Тај човек га удари и израни га.

38 Пророк се стави на пут куд је краљ имао да прође и преруши се завојем преко очију.

39 Кад краљ пролажаше он викну краља и рече: Твој слуга се нађе усред боја, и гле један човек ми се приближи и доведе ми човека говорећи: Чувај ми овог човека, ако њега нестане, твој живот јамчи за његов живот, или ћеш платити талант сребра!

40 И док је слуга твој тамо и амо делао, њега неста. Краљ Израиљев му рече: То је твој суд, сам си га изрекао.

41 Тад пророк скиде завој с очију и краљ Израиљев позна га да је један од пророка.

42 Он тад рече краљу: Овако говори Господ: Што си пустио из руку човека кога сам ја осудио да се истреби, живот ће твој одговарати за његов живот и народ твој за његов народ.

43 Краљ Израиљев врати се зловољан и љут, и дође у Самарију.

Глава 21.

1 После ових ствари ево што се догоди. Навутеј Језраељанин имаше виноград у Језраелу до двора Ахава, краља у Самарији.

2 И Ахав рече Навутеју: Дај ми свој виноград, да начиним од њега врт за зеље, јер је до двора мога. Ја ћу ти дати за њ бољи виноград, или ако волиш даћу ти цену његову у сребру.

3 Али Навутеј одговори Ахаву: Сачувај Боже да теби дам наслеђе отаца својих.

4 Ахав се врати кући зловољан и љут ради речи коју му рече Навутеј Језраељанин: Нећу ти дати наслеђа отаца својих! И он леже на постељу своју, окрену лице у страну и ништа не једе.

5 Језавеља, жена његова, дође к њему и рече му: Зашто је дух твој зловољан и ништа не једеш?

6 Он јој одговори: Говорих с Навутејем Језраељанином и рекох му: Дај ми виноград свој за сребро, или ако волиш даћу ти други виноград за тај. Али он рече: Нећу ти дати свога винограда!

7 Тада му Језавеља, жена његова, рече: Ниси ли ти краљ над Израиљем? Устани, једи и буди весео. Ја ћу теби дати виноград Навутеја Језраељанина.

8 И она написа књиге на име Ахавово, запечати их печатом његовим, и посла их старешинама и главарима који наставаху с НавутеЈем у граду његовом.

9 А у књигама написа ово: Огласите пост и поставите Навутеја на чело народа,

10 и поставите према њему два неваљала човека који ће овако посведочити на њ: Хулио си на Бога и на краља! Тада га изведите напоље, каменујте га и нека умре.

11 Људи из града Навутејева, старешине и главари који наставаху у граду његовом, учинише како им нареди Језавеља, као што беше написано у књигама које им она посла.

12 Огласише пост, и поставише Навутеја на чело народа.

13 Два неваљала човека дођоше и седоше према њему; и ти неваљали људи сведочише пред народом на Навутеја, говорећи: Навутеј је хулио на Бога и на краља! Затим га изведоше иза града, каменоваше га, и он умре.

14 Па поручише Језавељи: Навутеј је каменован, и умро је.

15 Кад Језавеља чу да је Навутеј каменован и да је умро, она рече Ахаву: Устани, узми виноград Навутеја Језраељанина, кога ти он не хте дати за сребро, јер Навутеј није више жив, него је умро.

16 Кад Ахав чу да је Навутеј умро, пође у виноград Навутеја Језраељанина да га узме.

17 Тада реч Господња овако проговори Илији Тесвићанину:

18 Устани, изиђи на сусрет Ахаву, краљу Израиљеву, који седи у Самарији; ено га у винограду Навутејеву, куд је отишао да га узме у посед.

19 Рећи ћеш му: Овако говори Господ: Ниси ли ти убица и отимач? И рећи ћеш му: Овако говори Господ: На месту на коме су пси лизали крв Навутејеву, на том истом месту ће пси лизати твоју крв.

20 Ахав рече Илији: Нађе ли ме, непријатељу мој? И он одговори: Нађох, јер си се продао да чиниш оно што је зло пред очима Господњим.

21 Ево пустићу зло на те, помешћу те и истребићу свакога који припада Ахаву, и онога који је роб и онога који је слободан у Израиљу,

22 и учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама сина Наватова и као с домом Васе, сина Ахијина, што си ме гневио и што си навео на грех Израиља.

23 Господ говори и за Језавељу и рече: Пси ће изести Језавељу испод зидова Језраелских.

24 Ко од дома Ахавова умре у граду изешће га пси, а ко умре у пољу изешће га птице небеске.

25 Нико се није продао као Ахав да чини оно што је зло пред очима Господњим, а Језавеља, жена његова, подговараше га на то.

26 Он поступи на најгаднији начин идући за идолима као што чињаху Амореји, које Господ изагна испред синова Израиљевих.

27 Пошто чу те речи Ахав раздре хаљине своје, привеза кострет око тела свога, и пости. Он спаваше у тој кострети и ходаше полагано.

28 И реч Господња овако проговори Илији Тесвићанину:

29 Јеси ли видео како се Ахав понизи преда мном? Зато што се тако понизио преда мном, нећу пустити оно зло за његова живота; него за времена сина његовога пустићу оно зло на дом његов.

Глава 22.

1 Прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца.

2 Треће године Јосафат, краљ Јудин, дође ка краљу Израиљеву.

3 Краљ Израиљев рече слугама својим: Не знате ли да је наш Рамот у Галаду? а ми не радимо да га узмемо из руку краља Сирскога!

4 И рече Јосафату: Хоћеш ли доћи са мном да нападнемо на Рамот Галадски? Јосафат одговори краљу Израиљеву: Ићи ћемо, ја као и ти, мој народ као и твој народ, коњи моји као и твоји коњи.

5 Затим Јосафат рече краљу Израиљеву: Упитај сад, молим те, реч Господњу.

6 Краљ Израиљев сабра пророке, око четири стотине, и рече им: Хоћу ли да нападнем на Рамот Галадски или ћу се оканути? И они одговорише: Иди, јер ће га Господ предати у руке краљу.

7 Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га упитамо?

8 Краљ Израиљев одговори Јосафату: Има још један човек преко кога бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њега, јер ми не прориче добро него зло. То је Михеј, син Јемлин. Јосафат рече: Нека краљ не говори тако.

9 Тада краљ Израињљев дозва једног евнуха и рече му: Доведи ми одмах Михеја, сина Јемлина.

10 Краљ Израиљев и Јосафат, краљ Јудин, сеђаху сваки на свом престолу, обучени у краљевске хаљине на тргу код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.

11 Седекија син Хананин беше учинио себи гвоздене рогове и он рече: Овако говори Господ: Овим ћеш побости Сирце докле их не истребиш.

12 Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот Галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ дати краљу у руке.

13 Гласник који отиде да зове Михеја рече му: Ево пророци проричу сви једним гласом добро краљу; нека и твоја реч буде као реч њихова! Јављај нешто добра!

14 Михеј одговори: Жив је Господ! Говорићу оно што ми Господ каже.

15 Кад он дође ка краљу, рече му краљ: Михеј, хоћемо ли ићи да нападнемо на Рамот Галадски, или ћемо се оканити? Он му одговори: Иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати краљу у руке.

16 А краљ му рече: Колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?

17 Михеј одговори: Видим сав народ Израиљев разасут по планинама, као овце које немају пастира; и Господ говори: Ови људи немају господара; нека се врати сваки својој кући с миром.

18 Краљ Израиљев рече Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добро него зло?

19 А Михеј рече: Чуј дакле реч Господњу! Видео сам Господа на престолу своме, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране.

20 И Господ рече: Ко ће навести Ахава да пође на Рамот Галадски и ту падне? Једни одговорише на један а други на други начин.

21 И један дух стаде пред Господа и рече: Ја ћу га навести. Господ му рече: Како?

22 Изићи ћу - одговори он - и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. Господ рече: Навешћеш га и успећеш; иди и учини тако!

23 И сад је ето Господ метнуо лажљив дух у уста свим пророцима. И Господ је на те изрекао зло.

24 Тада приступи Седекија, син Хананин, и удари Михеја по образу говорећи: Куда је отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?

25 Михеј одговори: Видећеш оног дана кад будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.

26 Краљ Израиљев рече: Ухвати Михеја и одведи га к Амону, заповеднику градском, и к Јоасу, сину краљевом,

27 и реци им: Овако говори краљ: Метните овог човека у тамницу и храните га хлебом и водом од жалости докле се не вратим у миру.

28 Михеј рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте, сви народи!

29 Краљ Израиљев и Јосафат, краљ Јудин, кренуше се на Рамот Галадски.

30 Краљ Израиљев рече Јосафату: Ја ћу се прерушити кад пођем у бој, а ти обуци хаљине своје. И краљ се Израиљев преруши и пође у бој.

31 Краљ Сирски даде ову заповест тридесет и двојици заповедника кола његових: Не ударајте ни на мале ни на велике, него на самога краља Израиљева.

32 Кад заповедници кола видеше Јосафата, рекоше: Сигурно је то краљ Израиљев! И окренуше да ударе на њега. Јосафат повика.

33 Заповедници кола, видевши да то не беше краљ Израиљев, одступише од њега.

34 Тад један војник застрели из лука нагоном и погоди краља Израиљева међу копче од оклопа. И краљ рече свом возачу: Окрени и изведи ме из боја јер сам рањен.

35 Бој би жесток онога дана. Краљ оста у колима својим према Сирцима, и умре у вече. Крв из ране његове тецијаше у кола.

36 О заходу сунчаном наста вика у целом логору његовом: Сваки у свој град, сваки у своју земљу!

37 Тако умре краљ кога пренесоше у Самарију; и сахранише краља у Самарији.

38 Кад праху кола у локви Самаријској, лизаше пси крв Ахавову и у њој се окупаше блуднице, по речи коју рече Господ.

39 Остала дела Ахавова и све што он учини, и кућа од слонове кости коју је саградио и градови које је подигао, није ли то све описано у летописима краљева Израиљевих?

40 Ахав почину код отаца својих, и на његово место закраљи се Охозија син његов.

41 Јосафат, син Асин, закраљи се над Јудом четврте године краљевања Ахавова над Израиљем.

42 Јосафат имаше тридесет и пет година кад поче краљевати и краљева двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Азува; она беше кћи Силејева.

43 Он ходаше сасвим путем Асе, оца свога, и не одступи од њега, чинећи све што је право пред очима Господњим.

44 Али висине не несташе; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

45 Јосафат би у миру с краљем Израиљевим.

46 Остала дела Јосафатова, и подвизи и ратови његови, нису ли записани у летописима краљева Јудиних?

47 Он истреби из земље своје остатак аџувана, који беху још остали после Асе, оца његовог.

48 У Едому није било краља; у њему владаше намесник краљев.

49 Јосафат изгради лађе тарсиске да иде у Офир по злато; али не отплови, јер се лађе разбише у Есион-Геверу.

50 Тада Охозија, син Ахавов, рече Јосафату: Нека моје слуге иду с твојим слугама на лађе. Али Јосафат не хте.

51 Јосафат почину код отаца својих и сахранише га код отаца његових у граду Давида, оца његовог, а на његово место закраљи се Јорам син његов.

52 Охозија, син Ахавов, закраљи се над Израиљем у Самарији седамнаесте године краљевања Јосафатова над Јудом; и краљева над Израиљем две године.

53 Он чињаше оно што је зло пред очима Госдоњим и пође путем оца свога и путем матере своје, и путем Јеровоама, сина Наватова, који наведе на грех Израиља.

54 Он служаше Валу и клањаше му се и дражаше Господа, Бога Израиљева, сасвим као што беше учинио отац његов.

1. Унук
2. Јахин значи: утврдиће силу.
3. Воас значи: у њему.
4. Колокинт значи: горки краставац.