Бено Поплесија (Робиња)1/3
| ←Шена друга | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена трећа |
Шена четврта→ |
ПЕРАШТАНИН: Теке, драги Зијехало, што ти пара од овега интрига кога ми је оставио мој нобратим Трипе Микуловић: рекал ми је да је он кумпар ове робиње!
ЗИЈЕХАЛО: За ријети истину, чини ми се да је дјевојчица лијепа и љувена.
ПЕРАШТАНИН: А по тило грешље, ave ragion [имаш право], ер кад је пазим уфати ме gran caldo, ondeche [велика врућипа, па стога], ако не свогам ову пасијун [страст], al sicuro [сигурно] могу шћопат [пукнути].
ЗИЈЕХАЛО: Што ћеш се, пара, почет намурават? Боље ти је настојат на јестојску и на пиће, а нека иде љубав с врагом.
ПЕРАШТАНИН: Иди, иди, фецо од људи, нијесам ја miga [никако] трица дубровашка алити којагоди fraschetta [лакомислена жена] од ове ваше Лучарице; моји дједи, прадједи, кушундједи били су господа e zente di grande stima [и чељад врло штована], трговци и патруни ки сам и ја. А у вас је срце фудрано [подстављено] кожом од дјавла и не би га пробужала највећа веригула [сврдао]; а ми — патруни и господа — не можемо стати без љубави; зато сваки од нас има срце тако пробужано, да пара кашун од ангвила [јегуља].
ЗИЈЕХАЛО: Senza invida [без зависти]! ја се не густам намурават, зашто ова љубав не чини стати весело, а мене густа ходит по товијернам и стати весело с мојијем камаратам [друштвима] и дружином. — Слушај, госпару, она робиња, одкад је дошла у нас, друго не чини него плаче и уздише.
ПЕРАШТАНИН: Al sicuro [сигурно] је она намурана на моју презенцу [лице], кад те ствари чини. Ти нођи гдје сам те малоприје инвијал [послао], и да се видимо.
ЗИЈЕХАЛО: Ја отидох.
ПЕРАШТАНИН: Orsusso [дедер], поћу дозват ову робињу која ми је била консењана [предана]. — Тик, ток, тик.
Референце[уреди]
