Бено Поплесија (Робиња)1/4
| ←Шена трећа | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена четврта |
Шена пета→ |
МАРГАРИТА: Ко је? ко куца?
ПЕРАШТАНИН: Ја сам, драга сестро; ходи ванка.
МАРГАРИТА: Ево ме; што заповцједаш?
ПЕРАШТАНИН: Avaria a caro [било би мпи драго] да Ваша Милос стоји allegramente [вссело] и да не мисли на што ти ја знам; ако ти што манка у мојој кући, parle liberamente [говори слободној: имаћеш tutto quel che vole [све што хоћеш].
МАРГАРИТА: Не могу ја тужна робиња за сад одговорит на толике фаворе [љубави] које ми чините; ма ако бог да да нађем кадгод мога брата (ах животу, ах смрти моја!), виђећеш хоћу ли ти харна бити.
ПЕРАШТАНИН: Не окорају tante cerimonie [толике церемоније]! Реци ми, драга сестро, како си капитала [стигла] у мога побратнма Трипе Микуловића?
МАРГАРИТА: Имаш знати да ја и један мој брат укрцасмо се у једно дријево на Смирне за доћ овди у Дубровник, и једва се од краја одијелисмо, уздигну се така барашка с усионости од вјетара и охолијех валова, датако, ваљајући нас сила морска, метну нас на једне хриди, тер се ту разбисмо; н би така помоћ од мрнара, да сви живи на крај скапуласмо.
ПЕРАШТАНИН: Al sikuro [сигурно] су то били мрнари Пераштани.
МАРГАРИТА: Ма ајмех, једва дошли на те морске хриди, гдје цијењахмо примит којигод покој, изиде мноштво Турака, који у једному портићу ш њиховом галијом стаху. Ја тад, тужна, и два мрнара утекох и скрих се, а ухитише мога брата и све ине; и ја, тужна, виђах гдје га ставише у галију. И бивши се она морска сила обратила у мирно море а усиони валови у тихе и благе вјетрице, одијелише се одолен; ма једва се одијелили, сусретоше их млеташке галије тер их ухитише. И они који ме овди теби припоручио реко ми је да оне галије имале су доћи у Далмацију; за ти узрок дошла сам у Дубрбвник, и веома се чудим да ове галије још нијесу пасале и капитале у Далмацију.
ПЕРАШТАНИН: Tasci [мучи], tasci; чуо сам да су јутрос дошле из Леванта њеке галере [галије] a Santa Croxe, и ту се имају репецат [поправити]. Сад ћу ја отит узет од свега информацијон [обавијест].
МАРГАРИТА: За ову добру нову коју сте ми дали дала бих ти мој живот! ма на, узми ови прстен који је мени дражи од истога живота. (Сама: Ово је сама успомена мога Пијера!)
ПЕРАШТАНИН: Љубим руке Вашој Милости; отићу се информат [обавијестити], а Ви уљез'те дома.
МАРГАРИТА: Сад ћу делонго. (Сама: Што чиниш, о Маргарита, тер не плачеш твоје изгубљено добро?! Ах Пијеро, Пијеро, жалосна успомено мога израњена срца!)
Референце
[уреди]
