Андромеда2/ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Андромеда - АТ ДРУГИ
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО




ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО

СИН КРАЉА ЕЏИПСКОГА И СВЈЕТНИК


СВЈЕТНИК

     Краљевићу племенити,
кога крипос неумрла
с многом славом глас честити
по свијех странах јес прострла,
     пун си тешка непокоја 615
и у жалости прем великој.
Која ствар је, згода која
узрок смећи твојој прикој?
     Краљ т’ је ћаћко плодну Еџипту
већи од инијех свијех краљева, 620
тву храбренос гласовиту
вас свијет хвали и припијева.
     Господара и бојника
вриједна и славна свак те цијени,
добра уживаш сва колика 625
кијем су људи надарени.
     Ја не могу наћ узрока
зашто тебе љуто толи
мори жалос та жестока
којом младос твоја боли, 630
     нег ако си ти у смећи
рад сужанства минутога
кад те у боју по несрећи
краљ придоби мјеста овога.
     И те згоде ти крив нијеси, 635
свак јуначка зна тва дила,
нег немили злобни удеси
и утопна ријека од Нила.
     Да на помоћ она не би
онда краљу етиопскому, 640
ко би одољет могô теби
и храбреном ћаћку твому?

КРАЉЕВИЋ

     Нијесам, нијесам ја у смећи
што ухићен бијех сред боја,
други је узрок веле већи 645
којијем боли младос' моја.

СВЈЕТНИК

      Теј болести одкриј мени,
ке те у горком држе вају,
јади друзијем одкривени
болну срцу помагају. 650

КРАЉЕВИЋ

      Кад хоћ знати туге моје
ке ти тајах ја досада,
слуша' верни мој, ово је
прави узрок мога јада.
     Знаш предњега како лита 655
с варком разби војску моју
краљ овезијех страна свита
и зароби мене у боју.
     Зароби ме, али у доба
мê слободе заробљене 660
како краља не кô роба
у свôм двору држа мене.
     Он и свитла ш њим краљица
двораху ме и гледаху
и са мноме ведра лица 665
кô својијем сином бесједаху.
     Ну над све ине, ах, јаох мени,
у робству ме мому гледа
његов пород обљубљени
и мâ љубав Андромеда. 670
     Толи многој у љубави
мене двори дикла драга,
да мû младос све затрави
ње липота и ћуд блага.
     Ни одприје тијело моје 675
бијеше само заробљено,
од гиздаве те госпоје
оста и срце заплијењено.

СВЈЕТНИК

Драга липос људем мила,
ку доброта рајска реси, 680
кому не би под небеси
срце и живот заробила?

КРАЉЕВИЋ

     Утолико краљ Чефео
на мољење ћаћка мога
слободу ми да весео 685
без одкупа ниједнога.
     Милостиви ћаћко мене
ктје измјерит триш на злату,
али он ради хвале и цијене
не ктје узети ниједну плату. 690
     Дар слободе слатке и миле
он мом тилу само пода,
зашто у лијепе оста виле
срца мога сва слобода.
     Она у начин благ и мили 695
срце моје хотје узети
да мој живот тужан цвили
у дне, у ноћи, зими и љети.
     Али чујућ добра ова
чим мâ младос мре без лика 700
да ће краља Чефеова
кћерци подат вјереника,
     земљу оставих моју родну
тер опета у ове краје
за имат вилу мени угодну 705
брзо уставих мê ступаје.
     Ну су заман, вајмех, труди
мога пута несрећнога
ер је ћаћко вјерит жуди
за Финеа, брата свога. 710

СВЈЕТНИК

     Љубовник си сасма веран,
кад си тако држô од мене
твоје пламе покривене,
ки је живот твој чемеран,
     ну ми немој потајати, 715
господине драги и мили,
јеси ли се лијепој вили
ти чинио кадгод знати,
     и знаду ли ње честити
и могући родитељи 720
да је младос твоја у жељи
за кћерцу се њих вјерити?

КРАЉЕВИЋ

     Још подпуно мê пожуде
нијесам шима ја одкрио,
ну сам тешке моје труде 725
Андромеди знат чинио.
     А сад познам (ах, јаох мени)
да оно што ме лијепа вила
у оном робству двори и цијени
не би љубав нег ћуд мила. 730

СВЈЕТНИК

     Твоја милос зло учини
у краљевске слати кћере
супротива вољи очини
и без знања ње матере.

КРАЉЕВИЋ

     Зло учиних (ах, јаох сада)735
крив се познах моје од смеће
и што дикла лијепа и млада
мê љубави примит неће,
тим ино не могу нег гужан умријети
и жалос мû многу с животом доспјети. 740

СВЈЕТНИК

     Смири жалос ту неправу
и жестоке смеће устави,
тву кривину чини праву
силна плахос од љубави.
     Ну покли си ти сад мени 745
твоју љубав повидио,
господине мој храбрени,
и пожуде твоје одкрио,
     што је држана моја вјера
ријећу и ја теби сада 750
пак жељење твоје тјера’
или се овијем свјетом влада’.
     Теби, свијетлом краљу, кога
просе од свијета све краљаице,
не пристоји се у никога 755
с молбами искат вјеренице.
     Засве плахе да пожуде
веле могу, није достојно
при љубави срце бојно
чâс витешку да забуде. 760
     Чâс је она која има
право имат мјесто свуди
и слиједит се од свијех људи
над жељама свијем инима.

КРАЉЕВИЋ

     Корисни су твоји свјети: 765
чâс витешка веле може,
тријеби је да се њој на свијети
плахе жеље свеђ подложе,
     тим да славна моја дила
вас свијет хвали хоћу одсада, 770
не љувена плаха сила
нег чâс свијетла да мном влада.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 362 године.