Андромеда2/ПРИКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ

Извор: Викизворник
Андромеда - АТ ДРУГИ
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ПРИКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ




ПРИКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ

БАБЕ И АНДРОМЕДА


БАБЕ

     Лијепа и драга мâ госпоје,
ја кô сам ти обећала
сном казане згоде твоје 775
потанко сам разбирала.
     Том оставих тебе саму
хрло ступај мој се одијели
кроз страшиву једну јаму,
гди не сива вик дан бијели, 780
     и слиједећи путе моје
сред густа се нађох гаја,
у ком кокот вик не поје,
гди људскога није ступаја.
     Ово је мјесто тамно у слици 785
и страшиво пуно смеће,
ер ту с вилам виленици
купе с’ и чине силно вијеће.
     Без кривине са мном дијете
бијех повела за ш њим моћи 790
лашње искушат скровне свјете
и од богова ставне моћи.
     Туј најприје од свијех ствари
кобно узех писмо у руке
ке потајне држи чари 795
и вилиње све науке.
     И просуте држећ власе
у круг боса с лијевом ногом
стах и почех напонасе
све развраћат с помњом многом. 800
     У начине страховите
неједнацијех од бесје
да збројих ријечи зламените
људска у кијех се срећа гледа.
     И разгледах пуна смјења 805
сва отајна од нарави,
и дан твога порођења,
и звијезду, и чȁс, и хип прави.
     Пачек слику тве деснице
на једном листу уписану 810
узех гледат, мâ диклице,
са свијех страна по твом длану.
     И ако твога чȁс порода
и писмо ми мê не лаже,
њека ти се трудна згода 815
у почетку првом каже.

АНДРОМЕДА

     Драга бабе, не наприједа,
жестоки ме страх попада,
мâ се младос с твојијех бесједа
злу велику кому нада. 820
     Ја сам, вајмех, затјерана
кошутица приправљена,
зле наказни са свијех страна
срну и зјају, јаох, на мене!

БАБЕ

     Кошутица ти си она, 825
твоја милос добро прави,
од силнога писма сиона
кô се ончас мени објави.
     Ти си млада кошутица
а дундо је твој храбрени 830
плахи вепар црна лица
ки се за те вјерит цијени.
     Кукудрило звијер срдита
гласовите ријеке Нила
краљевић је од Еџипта, 835
и он те проси, кћерце мила!
     Ну што сиви орô ријети
хоће и она морска срда
ја не могу разумјети,
тој су отајна веоми тврда. 840
     Све заклетве, све жаморе
стратих заман за и то знати,
али ниједне одговоре
ја не могох вику имати.
     Ну и млађахно само дијете 845
у пехару бистре воде
издалека види и срете
зламените њеке згоде.
     Дјевојчицу црне пути
голу на једној стијени угледа, 850
ну се бистра вода смути
бранећ пазит што је наприједа.
     И велику што ми даје
сумњу тешка од пораза
крвава се по све краје 855
и расрџбе пуна указа.

АНДРОМЕДА

     Тај су отајства, вајмех мени,
страховита, врла и плаха,
полијева ме зној студени,
јаох, тресем се сва од страха. 860

БАБЕ

     Чека’, драга мâ госпоје,
ако те је све знат жеља,
уфање нам јес њекоје
ненадњега од весеља.
     Мутна вода и крвава 865
предњу опета узе слику,
бистрина јој оста права
кô да не би мутна вику.
     Од дјетета малахнога
ту се упази бијела лица 870
храбрен витез, полак кога
сташе црна дјевојчица,
     једа вишња влас велика,
прем како су мê пожуде,
на љепахна вјереника 875
намјерити тебе буде!
     Ну подпуно згода ова
од мене се не дохита, .
неће вишњи да његова
нитко умрли зна скровита. 880

АНДРОМЕДА

     Ја се у руке бсжје моћи
све спуштавам да ме бљуде
и да младос мû помоћи
од ненадњијех згода буде.

 




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.