Андромеда2/ПРИКАЗАЊЕ ПРВО

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Андромеда - АТ ДРУГИ
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ПРИКАЗАЊЕ ПРВО




ПРИКАЗАЊЕ ПРВО

ФИНЕО И СВЈЕТНИК


ФИНЕО

     Докле овако трпјет има
славна и бојна мâ десница 510
да се из рука мојијех отима
моја драга вјереница?
     Једа јоште и Андромеда
слиједи хтјење свê матере
тер и она смије и не да 515
са мном свршит ове вјере?
     Једа смионо’ Касиопи
краљ је усиљен погодио
да с туђином вјеру склопи
ки је сужан нами био, 520
     ки је у свôм мјесту кушô
стократ силне наше маче,
и заповид нашу слушô,
и посилô нам хараче!
     Не, не, не, не, сегај дана 525
ја свакога хоћу збити
да се вјера обећана
са мном буде довршити!
     Данас бит хоћу зет, данаска пироват
и од пука клетву узет и војску дароват. 530
     С краљем сам ја први и мене, кому иде
краљество по крви, могући сви слиде.
     Настô је брат брату ки не има синова,
има се у рату свршит вјера ова,
     тер ће тада смиона и прика 535
Касиопе с кћером знати
како је на бој заточника
ужежена потицати.

СВЈЕТНИК

     О Финео, славни бане,
кога слава лети свуди, 540
бојне пријетње врзи стране
и мир с тобом слатки буди!
     С оружјем се од планина
страшне звијери тјерат иде
и рођенијех од крајина 545
непријатељи злобни слиде,
     а жуђена вјереница
с молбами се иште и проси,
кротка и блага дјевојчица
врле ћуди не подноси, 550
     тим ако ћеш освојити
и уживат драгу твоју,
тријеби је молит, не пријетити,
противна је љубав боју.
     Кад тве молбе поднижене 555
види лијепа Андромеда,
неће ћуди бит камене
да се у руке теби не да.
     Освојити когод жуди
драгу своју, с које гори, 560
ишти, проси, трпи, труди,
љуби, части, моли, двори!
     Вазда стижу ствар жуђену
који у дуго бријеме љубе,
дуго бријеме тврду стијену 565
с меком капљом врти и дубе.
     Дуго бријеме сврху дава
сваком труду и тврдини,
дуго бријеме врла лава
поднижена људем чини. 570

ФИНЕО

     Ја, ја који у несцјени
све небеске држим боге,
да се снижим једној жени
и да падем њој прид ноге!
     Прије се ово моје тило 575
чудноватијем по начиним
у тврд ками обратило
нег да таку ствар учиним!
     Не умије срце моје бојно
никому се поднижити; 580
како мени јес достојно,
ја ћу љубит и просити.
     Кому имаше краљ подати
боље пород свој жуђени
и оставит све владати 585
своје државе него мени?
     Једа не зна да ја могу
мом десницом примогућом,
кад не учини по разлогу,
стрт га и схарат са свом кућом? 590

СВЈЕТНИК

     Те расрџбе смири веће,
с кијех си сметен вас у себи,
краљ никому подат неће
своје кћере него теби.
     Ну да је вјера одмакнута 595
није узрок нитко ини
нег година плаха и љута
страшне штете ка нам чини.

ФИНЕО

     Нека с небом море опако
наше земље све сатира, 600
хоћу данас ја свакако
да се сврши ова вира.
     Ако моја љубав мила
у омразу се гњивну обрати
да је оружјем мени сила 605
вјереницу драгу искати,
     не само ћу освојити
њу кô свијес је мâ зачела,
него јоште уграбити
свијетлу круну краљу с чела. 610




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 362 године.