АКИЛЕ1/ПРИКАЗАЊЕ ПРВО

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Акиле
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ПРИКАЗАЊЕ ПРВО




ЧИЊЕНЈЕ ПРВО

ПРИКАЗАЊЕ ПРВО

УЛИСЕ, ДИОМЕДЕ и СКУП БОЈНИКА


ДИОМЕДЕ:

     Крипосни Улисе,
с кијем ступај мој свуди
једино дружи се
и моји сви труди, 100
     ето је чес мила
у миру, без смеће,
у оток донијела
од Шира нас веће.
     Веле већа би пожуда, 105
с ком смо овди доћ желели,
нег смо у путу муке и труда
прико мора оћутјели.

УЛИСЕ:

     Диомеде храбрени,
за мјесто за родно 110
путоват јес мени
и трудит угодно.
     Слађи је сваки труд
рад добра опћена,
од кога жела свуд 115
свеђер је хвалена.
     Је да чес весела
до сврхе узбуде,
како је почела,
уз наше све труде. 120
     Славна Акила и вриједнога,
с многом помном кога иштемо,
за истину ми наћ ћемо
усред мирна мјеста овога.

ДИОМЕДЕ:

     Без зламена не велика 125
и без хтјена од вишнега
грчка војска сва колика
у Аулиди чека нега.
     Који крали, који бани,
ки витези неизбројни, 130
у оној луци стоје замани,
докле дође младац бојни!

УЛИСЕ:

     Ријећу, ка му час би била,
да једнога нега није,
гдје се младос сјединила 135
од остале све Греције?

СКУП:

     Јединство је свуд хвалено,
свака кориш шним се стјече,
с кијем добро јес опћено,
а тешка су зла далече. 140
     Јоштер да се с нам сједини
свијем жудјени млад Акиле,
ко ће одољет величини
од могуће грчке силе?

УЛИСЕ:

     Видјесте ли поносита 145
светилишта, друзи мили,
ка смо, за наћ племенита
славна младца, учинили?
     Лијепа узраста сто јунчића 150
с неизбројним јаганцима
посветисмо нега цица
неумрлијем боговима.
     Које молбе узмножите
Калкант, пророк гласовити,
које ријечи зламените 155
чу се с вишнијем говорити!
     Унутрња од живина
сва пригледа, сва при врати,
Пелеова да му сина
битје буду приказати. 160
     Сто крат дигну, себе вани,
пут небеса све позоре,
у кому је мјесту и страни
вриједни Акиле, да му отворе.
     Кад најпослије пут узмножне 165
грчке војске очи упријеЧи,
и разсргбе пун разложне
поче изрицат ове ријечи:
     Тети, кћерце Нереова,
куда си се упутила? 170
Прико морскијех куд валова
вриједна синка јеси однила?
     Кралу од Сира, Ликомеде,
је ли лијепо и праведно,
да куђјелу срамну преде 175
с дјевојчицам дијете вриједно?
     да стренител клете Троје,
мјеште бојна дјела, у крилу
разблудјене кћерце твоје
трати свју снагу и силу? 180
     Од женскога руба боле
бикнуће се нему оклопје,
од куђеле, тешко копје,
мека од одра, влажно поле.
     Раздри, младче, срамне одјеће, 185
врзи уресе недостојне,
и дјеловат почни веће
трудне боје, труде бојне.
     За овијем гласом из ненаде
ријеч и снага нега остави, 190
и ко мртав на тие паде,
да се једва опорави.
     Ми видећи, дружбо избрана,
што се рече, што се згоди,
гремо Акила затајана, 195
ко сви знате, искат оди.

СКУП:

     Је да жељам тијем нашијеме
лијепу сврху вишни пода,
и с витезом жудјенијеме
сједини нас добра згода. 200
     Тко крипосно мисли у себи,
мнократ му је срећа блага;
вриједне мисли крал од неби
реси луде и помага.

ДИОМЕДЕ:

     Мудри Улише, већ не цкнимо, 205
нег у крала Ликомеда,
оружани ко стојимо,
упутимо се сви уреда.
     Свијес ми вели, срце дава,
с темелитом прем одлуком 210
славна младца и гиздава
да му отмемо силном руком.

УЛИСЕ:

     Туј витеже силу храни
проћ химбенијем Тројанима,
бој се не ће у овој страни, 215
а најлише проћ Грцима;
     варка се овди и хитрина
хоће, и дјело мудре свијести;
Пелеова ја сам сина
намислио шном извести. 220

ДИОМЕДЕ:

     Не знам, како је достојно
у ствар ову варат нами,
и витешко срце бојно
да се служи с хитринами.
     Кралу од Шира прикажимо 225
час и кориш добра опћена,
начине му хуђе одкримо,
с кијем је отета лијепа Елена:
     да су крали од Греције
за једно у час сви тегнути, 230
и да имају тећ најприје,
да се шатре гусар лути;
     он, који има множ велику
младијех кћери, трпјет не ће
силно дјело, грабшу прику 235
клете Асије нам мрзеће.

УЛИСЕ:

     За крала ће Ликомеда
ти начини добри бити,
ну се друга ствар напријеђа
од нас има оправити. 240
     Он не држи и не цијени,
сред негова да двора је
лијепе Тети син лубјени,
нег да млада дјевојка је;
     тијем је тријеба наћ начине, 245
вриједна младца да ођкријемо,
што без варке и хитрине
вијек учинит не можемо.
     Вратимо се опет к плави,
за слободу тере већу 250
сваки од нас хитро стави
трговачку на се одјећу.
     Ко трговци не познани
ласно ћемо, дружбо, моћи
у кралевски двор познани 255
с трговинам нашијем доћи.
     Лијепијем кћерцам кралевскима
сличне ћемо трге одниети,
и с хитрином многом нима
саблу и свијетли штит ставити: 260
     остале ће узет виле
сличне уресе свому лицу,
а на оружје бојни Акиле
поставиће сву десницу.
     Наш Агирте с трублом тада 265
наредно ће запјевати,
да витеза буде млада
срце на бој узиграти;
     тад ћемо се ми одкрити
веле веће подобније, 270
и од Сира краљу изрити
мисо и желу све Греције.

ДИОМЕДЕ:

     И ти је начин добар много,
не може се нему опријети;
боли се изнаћ није мого 275
од разумне тве памети.

УЛИСЕ:

     Не крзмамо и не цкнимо,
о витези прихрабрени,
ход’мо на плав, да мијенимо
бојне одјеће, нека је мени. 280

СКУП:

     Ствар је веће учинена,
гди се овака крипос плоди;
моћ с мудрости сјеђинена
врха трудијем свијем доходи.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 362 године.