АКИЛЕ/Пролог

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Акиле
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
Пролог




ПРОТЕО:

     Да ли, Протео, ти ћеш бити
тешке овако вазда среће,
и божицам доносити
горке гласе, пуне смеће?
     Нереова кћерца Тети, 5
ка вриједнога роди Акила,
ки ће славан свеђ живјети
кроз храбрена своја дила,
     доста плачна би по мени,
кад јој тужној чиних знати, 10
да ће синак не лубјени
млад поћ на бој војевати,
     а то ере ја, видећи,
да, вјечнога пун прикора,
води Парид гос грабећи, 15
лијепу Елену прико мора,
     пророковах плахе боје,
ки ће с тога свиет замести
И слушајућ ријечи моје
лијепа Тети с многом свијести, 20
     риј ех јој : Тети, синка твога
међу бојне не шли маче,
ер јунака смионога
наприје мати, знаш, заплаче.
     Када мајка лубежлива 25
Тети чу ове ме бесједе,
веоми горко болежлива
тешке мисли мислит сједе.
     Сва се сјади, сва се смути,
све што може и најприје 30
поспјешно се она упути
пут храбрене Тесалије.
     Ту с Кироном вриједнијем за једно
не драг пород становаше,
и жуђење часно и вриједно 35
од Центавра знана учаше.
     Она од толе хега изведе
и од Шира у оток стави,
гди крал вриједни Ликомеде
с дражиј ем кћерцам дни борави. 40
     У дјевичкој прида одјећи
синка нему мајка мила,
сестрица је, говорећи,
храбренога ово Акила.
     Од погубна далек боја 45
ну доведох, нека оди
сред весела, сред покоја,
с твојијем кћерцам данке води.
     С Дејидамије лијепе виле,
ка му је сада срце и душа, 50
вас затравлен млад Акиле
ласно мајку сву послуша.
     С драгом диклом и гиздавом
он разблудно вријеме траје,
ни се уз ви сит с бојном славом, 55
ни с храбренијем дјелим хаје.
     Видим, гди је породила
скровно шниме славна Пира,
ки ће с вриједнијех свој и ј ех дила
бит тројанскијех пораз мира. 60
     Тим смирена сцијени Тети,
посред руха да женскога
јуначком ће боју отети
лубленога синка свога.
     Ну се заман она мучи 65
опријет вољи од небеса,
ер кому се што заручи,
вијек не убјегне тега удеса
     Греција се сва колика
на химбену справја Троју, 70
и с оружјем силна и прика
час осветит хоће своју.
     Ну ер Калкант, пророк знани,
пјева, да је сва врлина
и сва сила них замани 75
без Пелеова славна сина,
     с Диомедом вриједни Улише
по пучини сина мора
овди доћи затруди се,
од грчкога послан збора. 80
     Они хитро мисле извести
на бој младца племенита,
тужну мајку што ће смести
над све умрле жене од свита.
     Ево славнијех витезова, 85
на кра] оди веће изходе;
заман, мајко Акилова,
у нем тајиш тве незгоде.
     Нут вриједнога Диомеда.
ко се дичи и подноси; 90
ну ти Улиса, сред погледа
који вриједнос исту носи.
     Хоћу ли ови, али не ћу
тужној мајци глас понити?
Тријеби је, да зна сву несрећу, 95
тријеби је небу погодити.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 362 године.