ПРОТЕО:
Да ли, Протео, ти ћеш бити
тешке овако вазда среће,
и божицам доносити
горке гласе, пуне смеће?
Нереова кћерца Тети, 5
ка вриједнога роди Акила,
ки ће славан свеђ живјети
кроз храбрена своја дила,
доста плачна би по мени,
кад јој тужној чиних знати, 10
да ће синак ње љубјени
млад поћ на бој војевати,
а то ере ја, видећи,
да, вјечнога пун прикора,
води Парид гос грабећи, 15
лијепу Елену прико мора,
пророковах плахе боје,
ки ће с тога свиет замести
и слушајућ ријечи моје
лијепа Тети с многом свијести, 20
ријех јој: Тети, синка твога
међу бојне не шљи маче,
ер јунака смионога
наприје мати, знаш, заплаче.
Када мајка љубежљива 25
Тети чу ове ме бесједе,
веоми горко бољежњива
тешке мисли мислит сједе.
Сва се сјади, сва се смути,
све што може и најприје 30
поспјешно се она упути
пут храбрене Тесалије.
Ту с Кироном вриједнијем за једно
ње драг пород становаше,
и жуђење часно и вриједно 35
од Центавра знана учаше.
Она од толе њега изведе
и од Шира у оток стави,
гди краљ вриједни Ликомеде
с дражијем кћерцам дни борави. 40
У дјевичкој прида одјећи
синка њему мајка мила,
сестрица је, говорећи,
храбренога ово Акила.
Од погубна далек боја 45
њу доведох, нека оди
сред весеља, сред покоја,
с твојијем кћерцам данке води.
С Дејидамије лијепе виле,
ка му је сада срце и душа, 50
вас затрављен млад Акиле
ласно мајку сву послуша.
С драгом диклом и гиздавом
он разблудно вријеме траје,
ни се узвисит с бојном славом, 55
ни с храбренијем дјелим хаје.
Видим, гди је породила
скровно шњиме славна Пира,
ки ће с вриједнијех својијех дила
бит тројанскијех пораз мира. 60
Тим смирена сцијени Тети,
посред руха да женскога
јуначком ће боју отети
љубљенога синка свога.
Ну се заман она мучи 65
опријет вољи од небеса,
ер кому се што заручи,
вијек не убјегне тега удеса
Греција се сва колика
на химбену справја Троју, 70
и с оружјем силна и прика
час осветит хоће своју.
Ну ер Калкант, пророк знани,
пјева, да је сва врлина
и сва сила њих замани 75
без Пелеова славна сина,
с Диомедом вриједни Улисе
по пучини сиња мора
овди доћи затруди се,
од грчкога послан збора. 80
Они хитро мисле извести
на бој младца племенита,
тужну мајку што ће смести
над све умрле жене од свита.
Ево славнијех витезова, 85
на крај оди веће изходе;
заман, мајко Акилова,
у њем тајиш тве незгоде.
Нут вриједнога Диомеда.
ко се дичи и подноси; 90
ну ти Улиса, сред погледа
који вриједнос исту носи.
Хоћу ли ови, али не ћу
тужној мајци глас понити?
Тријеби је, да зна сву несрећу, 95
тријеби је небу погодити.
