АКИЛЕ1/ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Акиле
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО




ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО


КИРОН:

     О Кироне, тко би реко, 285
да у дружби лијепијех вила,
бојне од славе на далеко,
драгога ћеш наћ Акила?
     А ти, Акиле мој лубјени,
на ови начин срчанога 290
сама у спили у камени
мож’ оставит мештра твога?
     Нијеси мени ти крив. ни јеси;
Тети, мајка тва страшива,
супроћ воли од небеси 295
јуначкијем те ђјелим скрива.
     Све колико бит је твоје
звиезде су мл знане одкриле,
и лувене тве пожуде
и тву лубав објавиле. 300
     Узазно сам, да си у двору
крала овега од отока,
гди по синем тај час мору
припливо сам с тога узрока.
     Живот, који водиш оди, 305
с животом се не погађа,
са мном за једно ки проводи,
кад ти од вила би час слађа.
     Ја научих с помном тебе,
ко подложни пук се влада, 310
како је бити од потребе,
господоват тко се нада;
     а ти сада с млађахнијема
дјевојчицам данке трајеш,
а пуцим се подложнијема 315
господоват мало хајеш.
     Мјеште млијека ја бабина
у млађахна твоја љета
мозгом врлијем од живина
задојих те јур дјетета, 320
     нека младос твоја јака,
јаком пићом одхранена,
противником свијем се пака
врла укаже и огнена;
     целовима написана 325
сад невидом тва моћ гине
и скровита посред стана
мру витешке тве врлине.
     Коли крати на бесједу
моју од јутра до вечера, 330
сад по сунцијех, сад по леду,
силне од гора звијери тјера,
     и ако се к мени не би
крвав на стан повратио,
веће крати ја бих теби 335
оштријем лицем забавио;
     посред крила дикле младе,
с малом диком, с малом части,
застане те често саде
бијело јутро, вечер тмасти. 340
     Труђахну ти са мном прије
тврди ками би ложница;
с разблудном те дружбом грије
мека од веће сад перница.
     Прије бјеху твоје дике, 345
с крепком свијести срца рада
припливати плахе рике;
у разблудам плијеш сада.
     Ти по мени све начине
од бојнога прими рвана, 350
и научи све хитрине
од изврсна натјецана:
     ко се тврдијем под оклопјем
ко поспјешан, крепак, ставан,
с штитом, с мачем, с луком, с копјем 355
владат има витез славан;
     ко бојници оружани
и сређени бит имају;
ко се у полу, ко се у страни
непријатели сусретају; 360
     с бојном војском у околи
тврди гради ко се обстиру,
и нариплу мири охоли,
и све обране них сатиру.
     Хтјех ти јоштер лијеке знане 365
и начине све сказати,
кијем се лијече луте ране,
дотечене посред рати.
     Научили те и над све ино
племените све крепости, 370
с кијем се добро стјече истино
и неумрле глас свјетлости.
     Уз драг ромон арпе медне
с тијем научим Често теби
ја припијевах луди вриједне, 375
кијех је свијето глас под неби,
     нека срце тве витешко
изгледат се у них буде,
да му није мучно и тешко
дјеловати бојне труде. 380
     Од почетка лијепа овако
разлика су прем тва дјела:
тве витешко срце јако
одјећа је женска оплела!
     С лувенијем се натјецанем 385
вјековита час не стјече,
с јуначкијем нег рванем,
ке крипосна крв обтјече.
     Али што ово очи моје
замјерају сада и пазе: 390
који дјево јак скуп оно је,
које из Сира града излазе?
     Која је оно дјевојчица?
у веселу и у слободи,
лијепа узраста, свијетла лица, 395
свијем осталијем коло води.
     Акиле је мој лубјени,
нијесам нега ја забио;
за све одићу сву промијени,
свакако ми је драг и мио. 400
     Да на бедри саблу има,
али копје у десници,
приличан би Чиним свима
од разума био божици.
     Иза дубја густа овега 405
поћ ћу скровно ја пазити,
ке се дјело има од нега
на овем полу учинити.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 362 године.