5
Uzmnožna Ljubavi, molim te Boga dil,
pokli me podstavi pod oblas onej vil:
ali me slobodi ali čin' da steku
tuj milos kadgodi da vili toj reku,
er ini od nje dar ne želim u vik steć' 5
neg samo ovu stvar da prid njom budem reć:
"Gospoje od gospoj, molim te smirno sad,
nemoj da sluga tvoj gre cvile tebe rad.
Jur poznaš mu viru i službu i ljubav,
i gdi sad umiru za tebe, kruno, prav. 10
Ako [li] za moj grih, čini mi da poznam,
od ruka od mojih neka smrt sebi dam.
Toj li je volja tva bez moga uzroka,
gospoje, da mrtva vidiš me prije roka,
nemoj te biti sram, reci mi tvu misal 15
pokli znaš da ti sam život moj zapisal.
Er živem tebe rad i za te, ako hoć',
spravan sam, kruno, sad veselo na smrt poć.
Tijem, kruno pridraga, ali me pomili
ali me jednaga životom razdili, 20
da veće nebog ja ne kopnim kako led
kadno me obasja sunčani tvoj pogled."
Ovo bih hotio rit prid rajskom lipotom,
a pak se razdilit tuj prid njom životom.
Neka se veseli samiri nje obraz, 25
tuj vidiv što želi i žudi na svak čas.
I još bih hotio rit prid njome vele već,
nu scijenju pri umrit negli moć sve izreć.
Jer ovo, nije sad nitkore na sviti
tko bi moj gorki jad mogal sad izriti. 30
Nu mi je sve milo što cvilim i tužu
želeći pribilo nje lice da služu,
er ufam da vila skroveno još hrani,
ka me je ranila, mojojzi lijek rani.
