Пјесан 5 (Никола Наљешковић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пјесан 5
Писац: Никола Наљешковић




 

5

Узмножна Љубави, молим те Бога дил,
   покли ме подстави под облас онеј вил:
али ме слободи али чин' да стеку
   туј милос кадгоди да вили тој реку,
ер ини од ње дар не желим у вик стећ' 5
   нег само ову ствар да прид њом будем рећ:
"Госпоје од госпој, молим те смирно сад,
   немој да слуга твој гре цвиле тебе рад.
Јур познаш му виру и службу и љубав,
   и гди сад умиру за тебе, круно, прав. 10
Ако [ли] за мој грих, чини ми да познам,
   од рука од мојих нека смрт себи дам.
Тој ли је воља тва без мога узрока,
   госпоје, да мртва видиш ме прије рока,
немој те бити срам, реци ми тву мисал 15
   покли знаш да ти сам живот мој записал.
Ер живем тебе рад и за те, ако хоћ',
   справан сам, круно, сад весело на смрт поћ.
Тијем, круно придрага, али ме помили
   али ме једнага животом раздили, 20
да веће небог ја не копним како лед
   кадно ме обасја сунчани твој поглед."
Ово бих хотио рит прид рајском липотом,
   а пак се раздилит туј прид њом животом.
Нека се весели самири ње образ, 25
   туј видив што жели и жуди на свак час.
I још бих хотио рит прид њоме веле већ,
   ну сцијењу при умрит негли моћ све изрећ.
Јер ово, није сад ниткоре на свити
   тко би мој горки јад могал сад изрити. 30
Ну ми је све мило што цвилим и тужу
   желећи прибило ње лице да служу,
ер уфам да вила скровено још храни,
   ка ме је ранила, мојојзи лијек рани.



Извор[уреди]

  • Пјесме Николе Наљешковића, Андрије Чубрановића, Мише Пелегриновића и Саба Мишетића Бобаљевића и Јегјупка незнана пјесника, Стари писци Хрватски, књига 8, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб 1876, стр. 7-8
  • M. Решетар: Исправци и додаци тексту старијех писаца дубровачкијех. I Пјесни љувене Николе Наљешковића, РАД Југославенске академије знаности и умјетности, книга 119, Загреб 1894, стр. 5
  • Никола Наљешковић: Књижевна дјела, уредник Амир Капетановић, Матица Хрватска, Загреб, 2005, стр. 10-11


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 433 године.