Pjesan 5 (Nikola Nalješković)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Pjesan 5
Писац: Никола Наљешковић




 

5

Uzmnožna Ljubavi, molim te Boga dil,
   pokli me podstavi pod oblas onej vil:
ali me slobodi ali čin' da steku
   tuj milos kadgodi da vili toj reku,
er ini od nje dar ne želim u vik steć' 5
   neg samo ovu stvar da prid njom budem reć:
"Gospoje od gospoj, molim te smirno sad,
   nemoj da sluga tvoj gre cvile tebe rad.
Jur poznaš mu viru i službu i ljubav,
   i gdi sad umiru za tebe, kruno, prav. 10
Ako [li] za moj grih, čini mi da poznam,
   od ruka od mojih neka smrt sebi dam.
Toj li je volja tva bez moga uzroka,
   gospoje, da mrtva vidiš me prije roka,
nemoj te biti sram, reci mi tvu misal 15
   pokli znaš da ti sam život moj zapisal.
Er živem tebe rad i za te, ako hoć',
   spravan sam, kruno, sad veselo na smrt poć.
Tijem, kruno pridraga, ali me pomili
   ali me jednaga životom razdili, 20
da veće nebog ja ne kopnim kako led
   kadno me obasja sunčani tvoj pogled."
Ovo bih hotio rit prid rajskom lipotom,
   a pak se razdilit tuj prid njom životom.
Neka se veseli samiri nje obraz, 25
   tuj vidiv što želi i žudi na svak čas.
I još bih hotio rit prid njome vele već,
   nu scijenju pri umrit negli moć sve izreć.
Jer ovo, nije sad nitkore na sviti
   tko bi moj gorki jad mogal sad izriti. 30
Nu mi je sve milo što cvilim i tužu
   želeći pribilo nje lice da služu,
er ufam da vila skroveno još hrani,
   ka me je ranila, mojojzi lijek rani.



Извор[uredi]

  • Pjesme Nikole Nalješkovića, Andrije Čubranovića, Miše Pelegrinovića i Saba Mišetića Bobaljevića i Jegjupka neznana pjesnika, Stari pisci Hrvatski, knjiga 8, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1876, str. 7-8
  • M. Rešetar: Ispravci i dodaci tekstu starijeh pisaca dubrovačkijeh. I Pjesni ljuvene Nikole Nalješkovića, RAD Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, kniga 119, Zagreb 1894, str. 5
  • Nikola Nalješković: Književna djela, urednik Amir Kapetanović, Matica Hrvatska, Zagreb, 2005, str. 10-11


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 433 године.