Смрт Уроша Петога/32
ПОЈАВА V
Вукашин. Улази набусито Урош оружан, а Кнез Vулета за њим.
УРОШ:
Ја долазим да т' упитам, краљу,
Ко је глава у држави овој?
ВУКАШИН:
Ко је глава!
УРОШ:
Ја, ил' ти?
ВУКАШИН:
Мој царе,
Откуд тако питање и на што?
УРОШ:
Ја те питам, докле најпослије
Ти ћеш доћи с том дрзошћу твојом,
Кад си дош'о дотле већ да цару,
Господару твому и свачијем,
Изилазак укратиш из двора?
ВУКАШИН:
Стопрва те сада разумијем.
Двор затворих данас испред буне,
Која пр'јети да ће га прождр'јети.
Кад издадох запов'јест да нико
Не пусти се ни ван ни унутра,
Ја не мишљах да би се та могла
Извршити и на самом цару.
УРОШ:
А међу тим сад морадох стидно
Уклонит' се с врата испред копља
Наперених на царске ми груди,
Ил' се ондје у стиднију борбу
Упустити с робовима својим.
ВУКАШИН:
Гром у глупу стоку!
УРОШ:
Хоћу ванка.
ВУКАШИН:
Да улетиш у бијесну буну!
УРОШ:
Та не плаши мене.
ВУКАШИН:
Онда ваља
И сам твоју да задржим смјелост.
Прва ми је, најсветија дужност
Јако бдјети над животом твојим.
УРОШ:
Та ме буна, велим ти, не плаши ;
Чим се јавим, расућу је. Ванка,
Хоћу ванка.
(Чује се усклик народа.)
НАРОД:
Живио цар Урош!
УРОШ:
Чујеш л' ово?
НАРОД:
Живио цар Урош!
УРОШ:
Ето каква погиб' о ми грози;
Мени народ ускликује, хоћу
Да у вјерни народ свој изиђем.
ВУКАШИН:
На ме самог дакле устадоше;
Моја глава ту опасно стоји.
Ја, Урошу, твоју брањах ув'јек;
Хоћеш ли им сад ти бацит' моју?
УРОШ:
С ње ти неће скинути ни длаке
Док ја носим своју на рамену.
Ал' да стишам на вријеме народ
Хајд' уклони испред мене страже.
ВУКАШИН:
Бољи си ми ту у двору заклон
Ного што би изван њега био.
Да те једном пук међу се узме,
Под своју би савио те вољу.
Док год хоћеш да си свој господар
Тој аждаси у руке се не дај.
УРОШ:
Ти подстичеш опет гњев у мени.
Старче, старче, не кушај ми руку;
Одмах широм дај отворит' врата.
ВУКАШИН (За се):
(Двојица су, а ја без оружја.)
(Упућујући се вратима.)
Када хоћеш...
ВУЛЕТА:
Стој; одавдје никуд.
Сам ћу звати дворског војеводу.
Ти међу тим пази на њ, мој царе.
УРОШ:
Изићи ћу са њим и с Малетом;
И с царицом матером ми; за нас,
За четворо гласиће твој налог.
ВУКАШИН:
(Нема никог да овуда прође.
Шта да радим?... викнућу из гласа).
Има л' тамо кога?
УРОШ (Вади мач до пола):
Ни ријечи
Да нијеси вишз изустио,
Ил' си мртав.
ВУКАШИН:
Матере ми божје!
Тому гњеву, том неповјерењу
Од тебе се не бих био над'о.
(Змијо, змијо, држах те, па сада
Зар да ми се испужеш из руку ? —
Ха! спасеи сам; ет' Видоја с људ'ма.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.
|