Псалми Давидови попут србскијех народнијех пјесамâ 9

Извор: Викизворник



ПСАЛМИ ДАВИДОВИ ПОПУТ СРБСКИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМÂ
Писац: Огњеслав Утјешеновић-Острожински


КАТИЗМА 9

ПСАЛАМ 64[уреди]

Захвална пјесма ради подјељене побједе и благослова.

Слједи пјесма Давидова света
А на руке пјевачком главару.
По имену пјесма Јеремина
И његова друга Језекиља
Са народом својим пресељеним,
Кад им дође повратишта вр'јеме.

У Тебе је Господе, уздање,
На Сиону припада Ти хвала,
Вјерно Ти се извршава завјет
У светоме Јерусалим граду.
3. Ти што слушаш молитве смијерне,
А све живо к Теби прибјегава!
4. Безакоња мене притискују,
Ти ћеш наше очистити гр'јехе.
5. Благо оном кога изабираш
Да Ти живи примаш га у двору!
Гостит ћеш нас добром дома Свога
И светињом Твоје цркве свете.
6. Страшном правдом Ти нас услишаваш,
Спаситељу Боже, узданицо
Пространијех земаљских крајева̂,
Преко мора далеких народа̂.
7. Ти што но си горе поставио
Силом Својом, и с њом опаса̂ се;
8. Који буку утишаваш мора̂,
Буку вала̂ силно узбујаних,
И ужасну по народ'ма мутњу!
9. Сви се боје чудеса Твојијех
Који живе на крајевма земље.
Што се јавља јутром и вечером
Ти то будиш све да Те прославља.
10. Земљу пазиш те је залијеваш,
И обилно њу обогаћаваш.
Врело Бож'је водом је обилно —
Спремаш за њих жита̂ свакојаких,
Еле красно све их Ти припремаш;
11. Земљи квасиш бразде узоране,
На орању груде поравнаваш,
Капљицама кишним размекшаваш,
А што ниче Ти све благосивљаш.
12. Ти вјенчаваш годиницу плодну,
Чиниш њојзи добро изобилно,
Стопе Твоје све су пуне масти.
13. Тију паше по пустињи жедној,
А хумови радост опасују
14. Стадима се осипају луке,
Пшеницом се заодијевају
Равних поља̂ убаве рудине;
Веселе се и попијевају.

ПСАЛАМ 65[уреди]

Захвалност ради свога и народнога избављења.

Слједи пјесма. Пјевачком главару.

Сад све земље покликните Богу!
2. Имену Му славу запјевајте,
Свуд Му хвалу и прославље дајте!
3. Рец'те Богу: „Страшних ли Ти дјела̂!
Ради силе Твоје ласкају Ти
Ненавидни сви непријатељи.
4. Све ће земље клањати се Теби,
И пјевати имену Твојему!“
5. Ход'те сами дјела разгледајте
Бога страшна над синовма људским.
6. У копно је претворио море,
Пребродише ногама ријеке,
О њем смо се веселили ондје.
7. Тај што силом Својом ва в'јек влада —
Народе му очи погледају;
О мутљивци подић се немојте!
8. Ој народи, Бога благословте,
Посвуд глас'те Њему славу хвале —
9. Што дарова живот нашој души,
Неда нози нашој да поклизне.
10. Ти нас Боже, окуша, претопи̂,
Као сребро што но се претапа.
11. Уведе нас у тавницу градску
На леђа нам врже бреме тешко.
12. Дао си нас у јарам кукавце,
Те уђосмо у огањ и воду,
Ал изведе опет у обиље.
13. У светињу дома Твог ћу ући
С вељом жртвом што је за горење,
Извршит ћу све завјете своје,
14. Које уста обећаше моја,
И језик ми у тјескоби каза.
15. Жртве ћу Ти претиле прин'јети,
С претилине димом од овнова̂,
И теоце с јарићима младе. —
16. Ход'те, чујте сви богобојазни,
Шта је мојој учинио души.
17. К Њему својим устима покликнух,
На језику пјесма ми бијаше.
18. Да у срцу снујем безакоња
Не би мене услишао Господ.
19. Ал услиша, глас мољења прими.
20. Благословљен нека буде Господ
Што молитве не одврже моје,
Без милости не остави Своје!

ПСАЛАМ 66[уреди]

Захвална пјесма жетвена.

Поглавици пјевачком. Уз жице.

Боже благи, милостив нам буди,
Благословом полази нас Својим,
Обасјавај нас Својијем лицем,
3. Да се земљом Твоји знаду пути,
А спасење по свим народима.
4. Да Те славе народи Господе,
Да Те славе сви народи листом!
5. И племена да Ти се радују;
Еле судиш народима право,
И на земљи племен'ма управљаш.
6. Да Те славе народи Господе,
Да Те славе сви народи листом!
7. Земља даде плод свој изобилан;
Да нас Господ Бог наш благослови,
8. Да нас Бог наш вишњи благосивља!
Бојте Га се крајеви земаљски.

ПСАЛАМ 67[уреди]

Сла̀вна́ пјесма побједна у духу Деворином.

Слједи пјесма Давидова света
А на руке пјевачком главару.

Да устане Бог, да се разаспу
Сви Његови зли непријатељи!
Нек побјегну од Његова лица
Свиколици што на Њега мрзе!
3. Ти ћеш Боже, свијех разагнати
Као што се димови разгоне;
Ка̂ што восак при огњу се топи
Тако ће ти сви зликовци листом
Изгинути од Божијег лица.
4. А праведник веселит се хоће,
Радоват се пред Богом својијем
И славити Њега у радости.
5. Појте Богу сла̀вне́ пјесме гласе,
Попјевајте имену Његову,
И путове Оном поравнајте
Што но иде пустињом неродном;
Радујте се, Господ Му је име!
6. Бог је отац свијем сиротама
И чувадар плачних удовица̂,
Господ у Свом небесноме стану.
7. Бог дружину и самцима даје,
Сужње води на мјеста обилна,
Непокорни живе гдје је суша.
8. Боже, када пред народом пођѐ.
Кад Ти пође пустињом самотном,
9. Сва се земља тада тресијаше,
И ведро се небо растапаше
Са свјетлости лица Божијега,
Синај гора са Господњег лица,
Да, са лица Бога Израјљева.
10. Излијева дажде благодатне
Добри Боже, а кад у невољи
Изнеможе достојање Твоје,
Ти си њега окр'јепио снажно.
11. Стадо Твоје живоваше ондје;
По доброти ој Господе Својој,
Јаднику си готовио храну.
12. Господ даје Своје р'јечи благе,
А велико гласника̂ је мноштво.
13. Та цареви војсковође бјеже;
Еле она́ што но дома сједи
Она̀ д'јели плијен пребогати.
14. У крајевма смиривши се својим,
Ви сте као голубица кротка
Што но су јој посребрена крила,
А лагано перје јој се златни.
15. Када Господ поразаспе царе
По тој земљи, она ће се блистат
Као бјели снијег на Селмону.
16. Васанска је гора Бож'ја гора;
Васанска је гора хумовита.
17. Та кажите горе хумовите,
Завидљиво са шта погледате
Ону гору што Богу омиље,
Гдје ће Господ живјети до вјека?
18. Бојних кола̂ Божјих огњенијех,
Има у Њег бројем небројених,
Имаде их тисуће тисућа̂.
Међу њима престолује Господ,
Свети Синај у светињи Својој.
19. Ти изађе гори на висину
И доведе робље заробљено;
Те дарове у народу прими,
И од оних који се противе
Да Господе, Ти овдје наставаш.
20. Благословен Господ без престанка;
Сваког дана бреме наше носи,
Он, да, Господ, наше је спасење. —
21. Он је Бог наш, Бог спаситељ нама,
Смртна врата у Бож'јој су власти.
22. Господ главу непр'јатеља̂ таре,
И власато тјеме том' на глави
Који грешно безакоње љуби.
23. Рече Господ: „Ја ћу од Васама,
Из дубљине морске ћу довести,
24. Да ти нога у крви огрезне
Немилијех твојијех злотвора̂,
Језик паса̂ твојих да је лиже.“
25. Ено Боже, како идеш славно,
Како свето иде Бог мој, цар мој!
26. Наприједи весели пјевачи,
А за њима ступају свирачи
С тимпанима посред дјевојака̂:
27. „На сабору Боже благосивљај
Сваки што је с врела Израјљева.“
28. Ондје ено Вен'јамина младог,
Старјешина њихов знаменити;
Владаоци, Јудини кнезови,
Завулонски те и Нефталимски.
29. Силу ти је Бог твој даровао;
Ма утврди о Господе јаки,
Ово што си учинио за нас!
30. Цркви Твојој пут Јерусалима
Цареви ће прилагати даре.
31. Зв'јер укротѝ у влажноме риту,
Крд волова̂ с телади народа̂,
Да пред Тобом они попадају
Са шипкама својим сребренијем;
Распи народ што бојеве жели.
32. Из Мисира доћи ће властела,
Етиопа пружит к Богу руке.
33. Појте Богу сва земаљска царства,
Те Господу пјесму припјевајте,
34. Који сједи у свом величанству
На небесма исконских небеса̂;
Ево грми Својим силним гласом.
35. Дајте славу Господу својему,
Његово је свето величанство
Узвишено више Израјиља,
Сила Му је и над облацима.
36. Диван ли си Господе, и силан
У светињи Својој неприступној!
„Бог Израјљев даје силу, крепост,
Свом народу“. Благословљен Господ!

ПСАЛАМ 68[уреди]

Молитва из дубокога страдања изповједничкога.

Слједи пјесма Давидова света
А на руке пјевачком главару,
Те уз справу Шошаним названу.

Помоз' Боже, еле веће дође
Силна вода до врх моје душе.
3. У дубоку већ пропадам глибу
Кому дна ми све доста̀ти није.
Тонем води у дубљине страшне,
Валови ме заронише силни.
4. Изнемогох кличући: „Помагај!“
Јад јадујућ грло ми промуче,
Мрке моје потавњеше очи
Изгледајућ све Господа мога.
5. Оних што ме без узрока мрзе
Има више него русе косе.
Осилише изкопњаци моји
Што су вољни све да ме погубе;
Сад да враћам што отима н'јесам!
6. Знаш, да л' идем Боже, за безумљем;
Кривице ми сакривене н'јесу.
7. Немој да се у мени постиде
Они што се све надају у Те,
Ој Господе Боже над војскама!
Немој да се у мени обруже
Они који искрено Те траже,
Ој Господе Израјиљев Боже!
8. Тебе ради ја подносим ругу,
И срамота пада ми на лице.
9. Браћи својој туђином постадох,
Незнан мајке синовима своје.
10. Јер ме ревност за кућу Ти једе,
И ружење оних пада на ме
Који Тебе мој Господе, руже.
11. Свагда плачем и постим се душом,
Па гле, и то за зло ми се прима!
12. Ка̂ хаљину врећиште облачим,
Те сам њима чудило и прича.
13. О мени се злобно разговара
На вратима сједећ у кућама,
Пијућ вино мени припјевају.
14. А ја Ти се молим, о Господе!
Вријеме је да ми се смилујеш.
Услиши ме са милости Своје
Те истине Твојега спасења.
15. Извади ме из дубока глиба
Да Ти јадан са свим не пропадам,
Да с' избавим од ненавидника̂,
Из дубљина̂ воде узбујане.
16. Да ме сила воде не однесе,
И пучина да ме не прождере,
Да не склопи бездана опасна
Над главом ми свог ужаса ждр'јела.
17. Услиши ме Господе свевишњи,
Јер је благост Твоја милосрдна,
По доброти Својој погледај ме!
18. Лица Свога немој да одвратиш
Од Свог слуге, еле ме је туга,
Похитај ми у помоћ, услиши!
19. Приближи се мојој јадној души,
Избави ме злотворма у супор.
20. Ти све знадеш под каквим сам ругом,
Под каковом срамотом и стидом,
Пред Тобом су непр'јатељи моји.
21. Срамота ми таре срце моје;
Изнемогох, изгледајућ чекам
Хоће ли се коме сажалити?
Али није никог ни од куда.
Хоће ли ме и ко утјешити?
Али нигдје никог не налазим.
22. Жуч ми дају да се њоме пѝтам,
Оцатом ме напајају жедна.
23. Буд' трпеза њихова им замка,
Безбрижному нека буде мрежа.
24. Нек им очи потамне њихове
Да не виде сунца ни мјесеца;
Нек им бедре разслаби за свагда.
25. Излиј на њих Боже, јарост Своју,
Нек их пламен гњева Твог обузме.
26. Станак њихов нека им опусти,
Живе душе у шатор не било!
27. Јер гањају које Ти порази
Множе јаде Твојих ра̀њеника̂.
28. На њих мећи кривду за кривицом,
Да до правде нигда и не дођу.
29. Нек из књиге живих се избришу,
С праведници да писани н'јесу.
30. А ја сам Ти Боже, пропа̂, болан,
Помоћ Твоја нека ме заклања.
31. Бож'је име славити ћу пјесмом,
Њега својом величати хвалом.
32. То је Богу милије од вола
И с папцима телета рогата.
33. Видјети ће ништи, радоват се;
Вама који тражите Господа
Нек оживи срце у радости.
34. Еле Господ сиротињу пази,
Сужања̂ се не оглуша Својих.
35. Нек га хвале земља и небеса,
Мора и све што с' у њима миче!
36. Јер ће Господ Свој спасити Сион,
Сазидати Јудине градове
Рад' насеља и државе њине.
37. А потомство Његовијех слуга̂
Те сви они што Му име љубе,
Насл'једит ће̂ тамо и настават.

ПСАЛАМ 69[уреди]

Клик прогањанога ради помоћи.

Слједи пјесма Давидова света;
За успомен. Пјевачком главару.

Боже, хитај на спасење моје,
Дај, Господе, на помоћ ми хитај!
3. Нек се стиде и нек се засраме
Они што но душу моју траже!
Нек одступе, нек се осрамоте,
Они што ми злу судбину желе!
4. И са стидом нека се поврате
Који мени веле: „Еле, еле!“
5. Нек се тјеше Тобом и веселе
Који иду за Твојим спасењем
Говорећи: „Велик ли је Господ!“
6. Еле ја сам Боже, ништ и убог,
Дај похитај к мени, ој помагај!
Ти си моја помоћ и спасење.
Ој Господе, часа не почаси!