Назли-Стојко и његова драгана

←Иво и Аница

Назли-Стојко и његова драгана Писац: Народна песма Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама

Девојка отхранила три сокола→

214. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић

* * *

214.
Назли-Стојко и његова драгана

Службу служи Назли Стојко
у Данојла господара.
У Данојла господара
мила сестра Видосава
и њу љуби Назли Стојко 5
кано своју верну љубу.
То зачули господари
и Данојлу казивали:
"Хе Данојло, господару,
у теб['] има мила сестра, 10
мила сестра Видосава,
код теб['] служи верни слуга,
верни слуга Назли Стојко.
Упитај га зашто служи:
ил['] за сребро, ил['] за злато, 15
ил['] за сестру Видосаву?"
Скочио је млад Данојло,
скупио је господаре
и дозвао верна слугу
и молио господаре: 20
"Молим вам се, господари,
упитајте Назли Стојка
зашто двори господара:
ил['] за сребро, ил['] за злато,
ил['] за ону дробну спенсу?" 25
Говорио Назли Стојко:
"А бога ми, господари,
ја не дворим господара
ни за сребро, ни за злато,
већ за ону добру вољу 30
миле сестре Видосаве."
Расрди се млад Данојло
те повика друге слуге:
"Назли Стојка уфатите,
затворите у злу кућу, 35
у злу кућу у тавницу."
Скочиле су друге слуге
Назли Стојка уфатиле
затвориле у злу кућу,
у злу кућу у тавницу. 40
Гледала га Видосава
из мајкина бела двора,
гледајући сузе рони
али ништа не говори.
К њој до[`о]ди мили братац 45
те говори Видосави:
"Видосаво, сестро моја,
ти исплети један гајтан
Назли Стојку око грла,
ја ћу Стојка обесити 50
у градини о дафини."
Послуша га Видосава
и отиде на чардаку
те сандуке отворила,
те извади чисту свилу 55
полак златом помешану
да исплете један гајтан
Назли Стојку око грла.
Не исплете један гајтан,
већ исплете два гајтана: 60
један себи, други Стојку.
Пак отиде Видосава
Назли Стојку на пенџер:
"Назли Стојко, срце моје,
тебе веле да обисе 65
у градини о дафини.
И ја ћу се обесити
о дафини напоредо
с тобом, Стојко, срце моје."
Говорио Назли Стојко: 70
"Видосаво, срце моје,
ти се немој обесити,
а ја видим, Назли Стојко,
да ће мене обесити.
Већ приступи к мен['] на пенџер 75
да цјелујем бело лице
и да метнем белу руку
у хубава свил`на недра
то је прво и посљедње."
Приступила Видосава 80
Назли Стојку на пенџер
целивао бјело лице
и метнуо бјелу руку
у хубава свил`на недра.
И отиде Видосава 85
и сабра се диван сабор
изведоше Назли Стојка
обесише у градини,
у градини о дафини.
Гледала га Видосава 90
из мајкина бела двора (перивоја)
једва чека Видосава
да [се] разиђе диван сабор.
Сабор се расходио
Видосава ушетала 95
из мајкина перивоја
Назли Стојка положила
а сама се обесила.
Тражила је мила мајка
тражила и нашла је, 100
тешке јаде учинила:
"Видосаво, чедо моје,
зашто мајки не казива
да милујеш Назли Стојка,
ја би теби Стојка дала!" 105
Тражио је мили братац
тражио и нашао,
тешку жалост чинио:
"Видосаво, сестро моја,
зашто брацу не казива 110
ил['] милујеш Назли Стојка,
ја би теби Стојка дао!"
Слушала и['] дворкињица
слушајући говорила:
"Ви сте знали, разумели, 115
или су се миловали,
али нисте веровали,
веће сте их извешали!"

---

Измене

с = з (Назли)
 и = ј (Стојко)
 т = д (Видосава)
 вѣрну (јат = е)
 е = је
 стоіку = Стојка
 з = с (расрди)
 бѣла (јат = е)
 кнои = к њој
 доиде = до'оди
 в = б (обесити)
 чертаку = чардаку
 помѣшану (јат = е)
 не из'плети = не исплете
 ч = џ (пенџер)
 срдце = срце
 овѣсити (јат = е) = обесити
 нѣдра (јат = е)
 пер'во = прво
 теби = тебе
 братцу = брацу
 вѣровали (јат = е)
 ж = ш (извешали)

Напомене

Лирско-епска песма, балада. Смрт љубавника. Служење због девојке. Када се тајна открије момка обесе, а девојка се обеси поред њега. Брат и мајка жале.
 Варијанте: ЕР 56, 65, 213; Богишић 56; Пешић 1988: 559-565; Krstić 1984: U 2, 3, 5 – Vešanje: 380.
 Прештампано: Крњевић 1978: 56-59
 Литература: Латковић 1975: 265-266; Крњевић 1978: 242-243; Krnjević 1980: 239; Пешић 1988: 547-548; Деретић 2000: 180.

Извори

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.