Иво и Аница

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Иво и Аница
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
213. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




  
213.

Иво и Аница


По Мостару куга поморила
поморила и младо и старо
раставила и мило и драго
раставила Иву и Аницу.
Теке Иво кугу преболио, 5
ал['] Аница аспу извадила.
Иво Ани потихо говори:
"О Ано, драга душо моја,
можеш ли, Ано, аспу преболити,
да ја дерем везене рукаве 10
да завијам твоје грдне ране?"
Иви Ана потихо говори:
"О Иво, драго срце моје,
не завијај грдне ране моје
ја ти, Ана, преболити нећу. 15
На теб` ће се расрдити мајка
или квариш рад ранах рукаве."
Иво Ани потихо говори:
"Ао Ана, драго срце моје,
мени вели мила мајка моја 20
да ја просим ропкињу дјевојку,
а ја кажем милој мајки мојој:
Проси, мајко, ја ју водит['] нећу,
води, мајко, ја ју венчат['] нећу,
вјенчај, мајко, ја ју љубит['] нећу.`" 25
Ана Иви потихо говори:
"Хе Иване, драга душо моја,
слушај мајку што год ти говори!
И узми ју и венчај ју, Иво,
и љуби ју како и менека. 30
Ако мени суђен дан не дође,
ја ћу тебе више миловати
него што сам најпре миловала."
Иво Ану лепо послушао
и отиде венча се с дјевојком. 35
А када је увечер['] би[л]о,
изведоше младенце у ђердек.
Седе Иво на меке душеке,
а дјевојка на своје дарове.
Узе Иво сребрну тамбур[у], 40
у тамбуру стаде ударати
и лијепу пјесну попјевати:
"Сада мени моја Ана вели
да дјевојки сребрен појас скидам.
Нисам, Ано, живота ми твога! 45
Нит` га скидам, ни ћу га скидати!
Сада мени моја Ана вели
да дјевојки златан дувак скидам.
Нисам, Ано, ти ми жива била!
Нит` га скидам, ни ћу га скидати!" 50
Пак устаде Иво, лепи Иво,
те дјевојки златан дувак диже,
пољуби је међу црне очи
и закле ју и небом и земљом:
"Тако, момо, добре среће била, 55
и тако се у другој смирила
ако с['] ниси у првој смирила!
Ти не пуштај гласа до зорице,
нек се моје сестре наиграју
и лијепи['] пјесни напјевају. 60
А поздрави милу мајку моју
нек поздрави Ану, лепу Ану,
нек с[а]купи другарице своје
којено су ш њоме живовале
да ме Иву до гроба отпрате." 65
То изусти Иво, лепи Иво,
то изусти, пак душицу пусти.
Ал['] дјевојка добра рода била,
не пустила гласа до зорице.
А када је у зорици било, 70
делио се и данак и нојца,
делио се Иво од Анице.
Ту су стигле другарице Ане
Ивину су мајку поздравиле:
"Хе Ивина рођена мајчице, 75
лијепо те Ана поздравила
да поздравиш Ива, лепа Ива,
да сакупиш сву дружину своју,
да ме Ану до гроба отпрате."
Скочила [је] Ивина мајчица 80
те дозвала до две ћери своје,
две Ивине рођене сестрице:
"Ид[']те, ид[']те, драге ћери моје,
пробудите Ива, браца вашег,
и снашицу скоро доведену,
или је легло двоје младенаца
не може се хитро пробудити."
Отишле су Ивине сестрице
те зазив[а]ли Иву, браца свога:
"Устан['], Иво, устан['], мили брајко, 90
отвори нам на дворови врата
јарко сунце веће огријало!"
Иво мучи, ништа не говори,
ал['] дјевојка стаде говорити
и низ лице грозне сузе ронит['], 95
и отвори на дворови врата
и упусти до две снае своје.
Стаде им се плакат['] и молити
што је њојзи Иво говорио.
Казала и њима и мајки 100
да је лепу Ану поздравио
и да је лепо заклињао:
"Тако, момо, добре среће била,
и тако се у другој смирила,
ако с['] ниси у првој смирила! 105
Не пуштај гласа до зорице,
нек се моје сестре наиграју
и лијепи['] пјесни напјевају!
И поздрави милу мајку моју
нек поздрави драгу Ану моју 110
нек сакупи другарице своје
да ме Иву до гроба отпрате."
Ивине су сестре говориле:
"Мила наша несуђена снао,
и Ана јоште синоћ умрла 115
и нам[а] је лепо поручила
да скупимо Ивину дружину,
да младе заједно укопамо.
Скочила [је] Ивина мајчица,
скупила [је] Ивину дружину 120
и Анине младе другарице,
лепо су их млади укопали.
На Иви је зелен бор израстао,
а на Ани зелена борика,
обави се бор око борике 125
каконо би Иво око Ане.
Нека тужи Иванова мајка
којано је јадна учинила,
раставила Иву и Аницу
или је Ана врло Иви мила, 130
те растави два мила и драга
и састави ни мило ни драго
и умори синка од жалости.



Измене[уреди]

кука = куга
 прѣболі'ѡ (јат = е)
с = з (извадила)
т = д (дерем)
драго = драга
 кр'те = грдне
 срдце = срце
 саві'ѩи = завијај
 разердити = расрдити
 і = ј (мајка)
рѡбкиню = ропкињу
 дѣвоіку (јат = је)
и = ј (мојој)
г = к (менека)
к = г (легло)
щосам = што сам
 лѣпо (јат = е)
е = је
 био = било
 ћ = ђ (ђердек)
там'бурь = тамбуру
 лѣпу (јат = ије)
пѣсну (јат = је)
попѣвати (јат = је)
т = д (скидам)
тубак = дувак
 цер'ни = црне
 мому = момо
 добра срѣћа = добре среће (јат = е)
напѣваю (јат = је)
ськупи = сакупи
 шноме = ш њоме
 Іво = Иву
 ѿбрате = отпрате
 изь усти = изусти
 лѣпи (јат = е)
ѿ = од
 маичица = мајчице
 братца = браца
 знажицу = снашицу
 иву = Иво
 лица = лице
 з = с (снае)
ноизи = њојзи
 срѣће (јат = е)
сь едно = заједно
 маікѡ = мајка

Напомене[уреди]

Лирско-епска песма, балада. Смрт љубавника. Ана болује, а Иву мати на силу жени другом. Прве брачне ноћи Иво пева уз тамбуру и потврђује своју верност Ани и умире. У истом тренутку умире и Ана.
Сахрањују их заједно, на гробовима ничу бор и борика.
Варијанте: ЕР 56, 65, 58; Вук, СНП I, 342 – 345; Вук, СНП V, 653 – 655; ZNŽOJS IV: 286-287; в. напомене уз песме бр. 56 и 58.
Литература: в. напомену уз песму бр. 56

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.