Девојка отхранила три сокола

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Девојка отхранила три сокола
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
215. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




215.

Девојка отхранила три сокола


Ранила девојка три сива сокола:
једнога ранила с белом пшеницом,
другога ранила камер каранфилом,
трећега ранила с дробним бисером
а запојила га и вином и с ракијом. 5
Кога је одранила белом пшеницом,
онога послала краљу будимскому;
кога одранила камер каранфилом,
онога послала краљу ердељскому;
кога одранила дробним бисером, 10
онога послала честитом цесару.
Кога је послала краљу будимскому,
и њој краљу послао парт[у] од бисера,
парт[у] од бисера од три стотин['] дукатах;
кога је послала краљу ердељскому 15
и њој послао краљу сукњу од табина,
сукњу од табина од тристо дукатах;
кога је послала честитом цесару,
цесар њој послао коња и јунака.
Онда ми рече гиздава девојка: 20
„Мала ти фала, краљу будимски,
који си полао парт[у] од бисера,
а у мени парта и на дому има;
јошт мања ти фала, краљу ердељски,
који си послао сукњу од табина, 25
а у мени сукња и на дому има;
а велика фала честитом цесару
који ми је послао коња и јунака –
коња ћу одранити, јунака љубити.“



Измене[уреди]

дѣвоiка (јат = е) i= ј
е = је (једнога)
и = о (белом)
п = б (бисером)
и = ј (запојила)
бѣли (јат = е) = белом
л = љ (ердељскому)
н = њ (њој)
б = п (парту)
ѿ = од
ѡщь = јошт
кои = који
мени = мене

у стиху 24 поновљен грешком претходни
краљ (будимски), а треба као што стоји: ердељски

Напомене[уреди]

ст. 15: и код Геземана и у рукопису грешком поновљен будимски краљ уместо ердељског; кад се набрајање понови (стихови 21-29), после будимског долази ердељски краљ са истим поклоном као и раније.

Љубавна лирска песма. Девојка шаље скупоцене дарове на три стране, али је право уздарје само јунак, којег добија од цара.
Варијанте: Вук, СНП I, 761, 762; Геземан 1925: 237; Krstić 1984: М 4, 6: 281.
Литература: Bošković-Stulli 1978: 221; Krnjević 1986: 142

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.