Женидба Милоша Обилића/26

Извор: Викизворник

◄   ПОЈАВА V ПОЈАВА VI ПОЈАВА VII   ►

ПОЈАВА VI
Долази јато дјевојака са Равијојлом, којој су косе расплетене и све пјевајући посаде је и плету је.

ХОР ДЈЕВОЈАЧКИ:

Цв’јеће нева гором брала,
Цв’јећу пјевала:
Цвати, цвати, росно цв’јеће,
Моје прољеће.
Досада сам тебе,
С пјесмом садила,
А сада сам себи
В’јенац савила.
У косе га сплетам,
Све до цв'јета цв’јет,
Нека драгом мири
Од цвјетића сплет.

(Из даљине чује се потмула грмљавина и олуја. Равијојла прене и плашљиво ослушкује.)

РАВИЈОЈЛА:

Боже да ли чујем ил ме страва вара?

ХОР ДЈЕВОЈАКА:

То олуја јури, муња небо пара.

РАВИЈОЈЛА:

Ах, наслутих збиља! Гдје је Милош, Марко?
Уставите пјесме! Бјеж’мо, ето вила!

ХОР ДЈЕВОЈАКА:

Виле?! Бјеж’мо, бјеж’мо!

(Све потрче осим Равијојле, на једну страну, али с вриском устукну.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.