Женидба Милоша Обилића/25
ПОЈАВА V
Кроз прозор ускаче Бродарица.
БРОДАРИЦА:
Јесмо ли сами?
ГРАБАНЦИЈАШ:
Баш никог нема у овај час;
Хоћу ли чекат?
БРОДАРИЦА:
Скривен у тами,
Чекај док њезин не чујеш глас.
А како она овамо крочи,
Махнућеш на њу штапићем тим.
ГРАБАНЦИЈАШ (прима од ње чаробни штапић.):
И она мора склопити очи,
Из двора ћу је извести с њим.
БРОДАРИЦА:
Ал мудро ради, кошто ти рекох!
ГРАБАНЦИЈАШ:
Не брини, све ћу свршити ја.
БРОДАРИЦА:
Ћут’! Чини ми се долази неко. (Ослушкује.)
ГРАБАНЦИЈАШ:
То у двор иду властела сва.
БРОДАРИЦА (пријетећи):
Ха, витези дрски, платићете љуто!
Узмутићу небо, пољуљаћу горе,
Из кор’јена дрвље изваљаћу круто,
Из темеља ове раскопаћу дворе!
(За позорницом се чује мјешовити хор.)
ХОР:
Поранио соко-птица,
Горе прел’јеће;
На јелу је долетио,
Јела трепеће.
Не трепери, вита јело,
Немој жалити;
Та соко ће у твом грању
Гн’јездо савити.
БРОДАРИЦА и ГРАБАНЦИЈАШ:
Ал’ ће гране поломити
Успламтјели гром,
Гн’јездо ће му разорити
Бура вихаром!
ХОР:
Јело вита, јело вита,
Шири грана сплет,
Сиви соко журно хита
Теби свија л’јет.
БРОДАРИЦА:
Склонимо се, иду! Али пази знака:
Кад зачујеш хуку и олују бурну,
Ти је дигни онда сред мрачних облака,
И сви ћемо тада у горицу црну.
(Бродарица побјегне кроз прозор, а Грабанцијаш се склони у просторије двора.)
|