Бено Поплесија (Робиња)2/13
| ←Шена дванесата | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена тринаеста |
Шена четрнеста→ |
БЕНО: Несрећни Бено, тужни старче, персегвитан [прогоњен] си од удеса, остављен си од синова, традишкан си од дјетића! — Нијесам ли ти ја, фрфанте, реко: „Отвори очи, да ти је тко не уграби?“ Страх ме, per vita mia, да ме ти нијеси приварио и традишко!
ЛИМИЦА: Госпару, кад бих ти хтио сповиједат све што сам учинио, то би било вјетром се пастит а димом хакат; а нака ти атрибуишкаваш на традименат [издајство] све што сам ја учинио!
БЕНО: Да што си учинио? Ти ми си скроко песет дукат, који ми су, по душу моју, били песет очи — знаш да су динари oggigiorno primo sangue [данданас прва крв]; није ти бастало довестит ми робињу. Видиш да имам разлог на тебе се тужит.
ЛИМИЦА: Песет си дукат Пераштанину до, а робињу ми је капетан уграбио; тот ја нијесам ништа крив.
ПЕРАШТАНИН (сам плаче): Теке ко би ти бил реко, паруп-Ђуре сфортунати [несрећни], да си имал доћ из твога лијепога Пераста за овди у Рагузи креиат у смраду и у овему мјесту! ах, јаох тужан!
БЕНО: Ко је ово? ко плаче?
ЛИМИЦА: По гласу реко бих да је Пераштанин.
ПЕРАШТАНИН: Ах, ко ме зове, ко?
ЛИМИЦА: Ја сам, Лимица; што је ново?
ПЕРАШТАНИН: Лимица, мој побратиме, да ти сам припоручен, ер ме овди ставил они капетан, ере си ме ти обукал у они вестид. Теке реци господару Бену да ме либера од овђе.
ЛИМИЦА: Не брини се, чинићу те помоћ.
ПЕРАШТАНИН: Тако ти твоје главе, отиди га делбнго наћ, ер да ти кажем, брате драги, ако доста устојиш, наћеш ме мртва у овој маледетој [проклетој] тамници.
ЛИМИЦА: Не брини се — отидох. — Orsu, госпару, потребито је ослободит овега Пераштанина за имат робињу.
БЕНО: Ја видим да си је ти пушто из рука, и још је уздаш имат.
ЛИМИЦА: А ја ти говорим да ћу је имат, п чинићу ти виђет колико ми баста; молим те, даруј ми личенцу [допуштење].
БЕНО: Пођи гдје хоћеш. — (Сам:) Толико сам сметен и заплетен у љубави ове робиње, да per vita mia није ми дошло на памет отит се информат на овијем галијам у Гружу више мога Пијера; ма per certo [свакако] ја држим да га није на њима, зашто би дослех био дошо дома. Ах тужни синко, гдје те нијесам дослех видио, страх ме видим ли те веће! Отићу сад до Гружа.
Референце
[уреди]
