Бено Поплесија (Робиња)2/12
| ←Шена једанеста | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена дванаеста |
Шена тринеста→ |
ЖДЕРО: Ха ха ха! рђа убила све махнице који су ко и они доктур! Да знате на којом сам сад комедији био пукли бисте од смијеха! ха ха ха!
КАПЕТАН: О Ждеро!
ЖДЕРО (сам): Ајмех! оно госпара с једнијем скјавом; ова ће бит смијешна.
ПЕРАШТАНИН: (Теке, мој Лимица, ти ми da drio via [отрага] говори што имам респондит [одговорити], ере по моју главу, вас сам се смокрио.)
ЛИМИЦА: (Не бој се, ево мене уза те.)
КАПЕТАН: Olà, Ждеро7 пара си глух?
ЖДЕРО (сам: Ајмех, ровинан сам!) — Госпару, пара мене зовеш?
КАПЕТАН: Тебе, си. Ну ми реци, што чини робиња?
ЖДЕРО: Што чини робиња? Разговара се с једнијем скјавом.
КАПЕТАН: С једнијем скјавом?!
ПЕРАШТАНИН: С једнијем скјавом?! a pofar di quel che non digo [тако ми онога што не говорим]!
КАПЕТАН: Што ће овлики скјави, што'?! Orsu, зови доли тега скјава.
ЛИМИЦА: (Ајмех, сад ће се ови интриг скопришкат!)
ЖДЕРО: Olà, ти ходи доли најбрже! (С доктуром говори: Враже! не говори латино [латински]!) — Ево га, госпару. (Овди доходи доктур ко скјав.)
ЛИМИЦА (сам): Тужна Пераштанина! сад ће га познат — поћу ја утећ, докле ми је боље. (Овди Лимица бјежи.)
ДОКТУР: Quis me vocat? ко ме зове? ко ме иште?
КАПЕТАН: Амо стани! Ко си ти? одкле си дошо? зашто си дошо и кад си дошо?
ПЕРАШТАНИН (сам): По светог Трипуна овђе сада иде на езамину [испиту]!
ДОКТУР: Ја сам један mancipio [роб], идем dalle triremi [с лађа], носим bonum nuncium и дошо сам овди paullo ante.
КАПЕТАН: Које пеланге?! Ја те не разумијем — говори кјаро. — А ти други, ходи напријед.
ПЕРАШТАНИН: Ево ме овђе, господине драги.
ЖДЕРО: (Не говори латино, канкар [рак] те точио!)
ДОКТУР: Io [ја], то јес ја, идем од стране d’ un germano [једног брата] илити брата ове робиње.
ПЕРАШТАНИН: Теке, да ти кажем, господине: ово није verita [истина], ере ја сам они који идем од стране брата ове сињоре [госпође].
ЖДЕРО (сам): Кањара! ова ће бити смијешна!
КАПЕТАН: Да што је ново од ње брата?
ДОКТУР: Жив је...
ПЕРАШТАНИН: Signor no, мртав је.
КАПЕТАН: (Ова ти је куријоза [чудна]! ал сицуро су ово фрфанти.) — Да гдје си оставио тега ње брата?
ДОКТУР: Hic, овди у Дубровнику.
ПЕРАШТАНИN: Пази, а ја сам га оставио у Котору.
КАПЕТАН: Тoт није мртав?! дакле сте ме хтјели преварит?! poltronacci da niente [кукавице ниједне]! Orsu, ко иде од стране брата ове робиње?
ДОКТУР: Ја!
ПЕРАШТАНIН: Ја!
ЖДЕРО: Ја, ја!
КАPЕТАН: Али је мртав али жив?
ДОКТУР: Жив!
ПЕРАШТАНИН: Мртав!
ЖДЕРО: Ни мртав ни жив!
КАПЕТАН: Гдје сте га оставили?
ДОКТУР: Hic у граду.
ПЕРАШТАНИН: У Котору.
КАПЕТАН: O, questa si che è bella [ова је лијепа]! Olà, свежите ове фрфанте, ер тако свезанијех хоћу да се прибију и притуку.
ДОКТУР: Heu me miserere!
ПЕРАШТАНИН: Ах, господине драги!
КАПЕТАН: Реците истину, ко сте ви?
ЖДЕРО: Госпару, ја сам овега с галија из Гружа довео малоприје, кад ме робиња послала.
ДОКТУР: Ita est, тако је! postulato da costiu [зван од овога], овди сам дошо.
ПЕРАШТАНИН: И ја, и ја! Чуј ме Ваша Милос.
КАПЕТАН: Мучи ту! — А ти tira via [иди] одовле!
ДОКТУР: Fugiamus! (Овди бјежи.)
КАПЕТАН: А ти, ladro, asassino [лупежу, разбојниче], што си претенџо у тијем хаљинам?
ПЕРАШТАНИН: Ништа, свијетли јуначе, тако ми моје главе! него ме њеки Лимица обукал у ови вестид.
КАПЕТАН: Овамо стани, Ждеро; узми ти твој пас и вежи га, ер га хоћу послат у галију, accio dadovero facia da schiavo [да буде збиља роб]. (Овди га хита Ждеро.)
ПЕРАШТАНИН: Теке, тако ти твога јунаштва, не чини ми те срамоте, ер сам ја племић од Пераста.
КАПЕТАН: Говорим ти, свежи га, и одсмуца’ га у мене у страњ, нека ту стоји за сад ко у тамници.
ЖДЕРО: Фате, госпару, ја га вежем.
ПЕРАШТАНИН: Једа кога? помага’! је ли правде, је ли?! ајмех!
ЖДЕРО: Ходи са мном. (Овди га везаиа потеже.)
ПЕРАШТАНИН: Теке одријеши ме — хоћеш ми руке стропијат [сакатити]! Је ли кога? помага’, помага’!
КАПЕТАН: Тако га смуцај, и затвори га како ти сам реко, а посли отиди и зазови il sargente Rovina, il capora Terremoto, l' alfere Sparavampa [наредника Р., капрала Т., заставника С.], и реци им да сви стану чинит стражу овој робињи, ер ћу ја отит надвор, зашто имам велику погребу. (Сам:) Што ти пара да њеки мрави хоће се са мном чиментат [огледати] за украсти ми робињу, тер се приоблаче у хаљине од скјава? Али не знаду да сам ја они капетан Громињало који сам ослободио Спању dai Mori [од Арапа], Франчу dai Ugonotti [Хугенота], Унгарију dai Turchi [од Турака], Џерманију dai ribelli [од усташа], Фјандру dai congiurati [од завјереника]? и не знаду тисућу иnијех прoдеца [јунаштва] и витoрија [побједа] које сам учинио?
Референце[уреди]
