Beno Poplesija (Robinja)2/13
| ←Šena dvanesata | Beno Poplesija (Robinja) Pisac: Nepoznati autor Šena trinaesta |
Šena četrnesta→ |
BENO: Nesrećni Beno, tužni starče, persegvitan [progonjen] si od udesa, ostavljen si od sinova, tradiškan si od djetića! — Nijesam li ti ja, frfante, reko: „Otvori oči, da ti je tko ne ugrabi?“ Strah me, per vita mia, da me ti nijesi privario i tradiško!
LIMICA: Gosparu, kad bih ti htio spovijedat sve što sam učinio, to bi bilo vjetrom se pastit a dimom hakat; a naka ti atribuiškavaš na tradimenat [izdajstvo] sve što sam ja učinio!
BENO: Da što si učinio? Ti mi si skroko peset dukat, koji mi su, po dušu moju, bili peset oči — znaš da su dinari oggigiorno primo sangue [dandanas prva krv]; nije ti bastalo dovestit mi robinju. Vidiš da imam razlog na tebe se tužit.
LIMICA: Peset si dukat Peraštaninu do, a robinju mi je kapetan ugrabio; tot ja nijesam ništa kriv.
PERAŠTANIN (sam plače): Teke ko bi ti bil reko, parup-Đure sfortunati [nesrećni], da si imal doć iz tvoga lijepoga Perasta za ovdi u Raguzi kreiat u smradu i u ovemu mjestu! ah, jaoh tužan!
BENO: Ko je ovo? ko plače?
LIMICA: Po glasu reko bih da je Peraštanin.
PERAŠTANIN: Ah, ko me zove, ko?
LIMICA: Ja sam, Limica; što je novo?
PERAŠTANIN: Limica, moj pobratime, da ti sam priporučen, er me ovdi stavil oni kapetan, ere si me ti obukal u oni vestid. Teke reci gospodaru Benu da me libera od ovđe.
LIMICA: Ne brini se, činiću te pomoć.
PERAŠTANIN: Tako ti tvoje glave, otidi ga delbngo nać, er da ti kažem, brate dragi, ako dosta ustojiš, naćeš me mrtva u ovoj maledetoj [prokletoj] tamnici.
LIMICA: Ne brini se — otidoh. — Orsu, gosparu, potrebito je oslobodit ovega Peraštanina za imat robinju.
BENO: Ja vidim da si je ti pušto iz ruka, i još je uzdaš imat.
LIMICA: A ja ti govorim da ću je imat, p činiću ti viđet koliko mi basta; molim te, daruj mi ličencu [dopuštenje].
BENO: Pođi gdje hoćeš. — (Sam:) Toliko sam smeten i zapleten u ljubavi ove robinje, da per vita mia nije mi došlo na pamet otit se informat na ovijem galijam u Gružu više moga Pijera; ma per certo [svakako] ja držim da ga nije na njima, zašto bi dosleh bio došo doma. Ah tužni sinko, gdje te nijesam dosleh vidio, strah me vidim li te veće! Otiću sad do Gruža.
Reference
[uredi]
