Бено Поплесија (Робиња)2/14
| ←Шена тринеста | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена четрнаеста |
Шена петнеста→ |
МИХОЧ: Да ја добро не знам у којој цјени ти моју час држиш, не би се био обуко у ове хаљине, које се не пристоју ни мому бићу ни мојој репутацијони [добру гласу]; и ти добро знаш која би ми срамота била, кад би се обазнало да сам се у женске хаљинс обуко.
ЗАПЛЕТАЛО: Да ја нијесам добро мислио и арцидобро промислио како има ствар пасат, не бих се ставио на ову импрезу [предузеће] која, за ријет истину, у себи је трудна; ма ја знам, госпару, да кад се ти споменеш да имаш доћ на сврху од твојијех пожуда, то јес да имаш сладунижат, веома ти ће се ласна учинит.
МИХОЧ: Страх ме, хоћу ли моћ реушкат.
ЗАПЛЕТАЛО: Реушкаћеш senza altro [свакако]! капетана сад није дома и држим да за сад неће ни доћ, то ћеш имат бријеме твоје после ооравит; и ако би те он затеко у кући, ти фингај да си фрустијерка парента [сродница] робињи. Orsu ја куцам — тик, ток, тик.
ЖДЕРО: Olà, ко куца? Ако иштете госпара, није га дома.
ЗАПЛЕТАЛО: Ако ти је драго, ну ход’ доли — тик, ток; пмам ти њешто од његове стране ријети.
ЖДЕРО: Ето ме, ето. (Овди излази.) Што ти је од потребе?
ЗАПЛЕТАЛО: Капетан ти је посло ову жену фрустијерку и реко ти је да је ставиш с оном другом. Зато, ево, ја ти је придавам; иемој да се што од ње учини.
ЖДЕРО: Не брини се, не. — Уљези, добра жено; ово је кућа.
МИХОЧ: Фате. — (Сад с Заплеталом говори:) А ти, Заплетало, стој атенто [пажљиво], ако би утолико капетан изишо; врти се овудара.
ЗАПЛЕТАЛО: Боље је да ја отидем спијават гдје је сада, и да му чиним стражу, да га не би ухитио на јајима.
ЖДЕРО: А ја ћу ти поћ сада узети доктуров рубун и клобук, прије не[г] га је он узео, да не бих изгубио бијељ и барету, и имам ти се ја ко доктур начинит.
Референце[уреди]
