GOVOR PETI
Šator.
Sara, Izak.
Spraviše se da putuju.
SARA:
Izače sinko moj, djetece ljuveno, 405
prikloni m' obraz tvoj i lice rumeno,
da odkle ćeš poć tako, prije neg se odpraviš,
ljuveno i slatko s majkom se pozdraviš,
da t' majka starica draga i ljuvena
poljubi tva lica i usta rumena. 410
Ter sinko sad hrli, ter sinko sad preši,
i majku zagrli i trudnu utješi.
Priđe Izak k materi, slimi klobuk s glave, zagrli ga mati i celiva.
IZAK:
Ostani s Bogome, i gojno počini,
a ćaćkom i mnome ništor se ne brini.
Bog nas će provodit i molitve tvoje, 415
svijeh zledi slobodit, o majko gospoje!
I ufam u Boga višnjega na nebi,
da s puta ovoga skoro ću doć k tebi.
Ne gledaj, er je noć, ner božje ljubavi,
svi ćemo opet doć veseli i zdravi. 420
SARA:
Svudi Bog s tobom bio, o dragi sinko moj,
i anđeo te provodio, kud stupa stupaj tvoj!
božja te desnica od zlotvor branila
i putem ružica svudjer ti proctila!
Još dragi sinko moj, govoru ja tebi, 425
Boga se tvoga boj višnjega na nebi;
njemu se pridaj vas s goruštom ljubavi,
i mol' ga svaki čas i hvali i slavi.
Roditelju tvomu, kako je tvoja ćud,
u djelu svakomu poslušan vazda bud'. 430
I ako ćeš miran bit bez vaja i tužbe,
nemoj se zahodit daleko od družbe;
pri ćaćku tvomu stoj, ter ga služ' i dvori,
ter će se razum tvoj tuj poznat u gori;
i tvoja dobrota za ljubav, ku t' nosi, 435
ne bran' mu života, ako t' ga usprosi.
Vrh stvari vrhu svih spametan još budi,
i od zvijeri pustošnih čuvaj se i bljudi,
od zmije najveće, u krugu ka leži24,
ter se kazat neće, putnika ner preži 440
u travi pokrovno, kako se govori,
ter ga tač otrovno čemerom umori.
IZAK:
Sve ću toj obslužit na zapovijed tvoju;
Bog nas će sadružit, počivaj u goju.
Dijeliše se iz šatora, Sara ih odprati do vrata.
